Kad postavimo pitanje šta je to cigareta, dobicemo razlicite odgovore u zavisnosti da li odgovaraju pušaci ili nepušaci. Jednostavno ceo svet se podelio u dva tabora, oko te male, uvijenom hartijom, stvari. Jedni su za, a drugi protiv. Neutralnih gotovo da nema.

A sve više je cigareta koje se dime, i sve više zabrana protiv njih. Mladima ona znaci ulaznicu u svet odraslih. Krajem 60-tih, prva se palila posle prvog seksualnog odnosa (gledali smo u yu filmu "Bal na vodi") i dovoljno je bilo pojaviti se u društvu sa cigaretom, znalo se da je "mrak" skinut.
Danas, prva se pali mnogo ranije od nastanka polne zrelosti, još u osnovnoj školi. U glavama mladih ona znaci mnogo više od zagušljivog dima koji im nadražuje pluca i peku oci. Ona znaci prijem u društvo, stavljanje u isti ravnopravan položaj sa drugim.
A i samo to društvo mladih pušaca je obavijeno velom tajne, mistifikovano. Jer na skrovitom delu, na velikom odmoru, pale se cigarete, obazrivo, da slucajno ne bi bili otkriveni od nastavnika ili drugih, jer rade zabranjenu stvar. Po prvi put krše smernice svojih roditelja, po prvi put novac za užinu troše na cigarete, po prvi put osecaju da odlucuju sami. Po prvi put u njima se javlja duh buntovnika.
Da li zbog nedovoljne kontrole roditelja ili citavog društva, tek mladi se okrecu ka cigareti, odvajajuci se od ostalih, pokazujuci da su sposobni da sami "odlucuju". Da li je odluka prava lli ne, to je drugo pitanje.
Kasnije cigareta postaje neotudivi deo nas, vezana neraskidivim vezama pali se još dok ne otvorimo oci, na wc šolji, uz kafu... Poboljšava nam socijalni život (cuveno pitanje: "Imate li vatre?" i da izgleda kao reklama "mnogi su se tako smuvali". Cigareta nam zapošljava ruke kad ne znamo šta cemo sa njima, palimo je kad razmišljamo i kad ne, kad smo srecni i nesrecni, u društvu i kad smo sami, pre i posle rucka, pre spavanja, dok gledamo film, slušamo muziku, šetamo,... Nekada je bio (a negde i sada) odlican izgovor za zabušavanje na poslu, cuveno: "evo, sad cu, samo da ispušim cigaretu."
I svi se klanjaju pred Njenim Velicanstvom Cigaretom. Normalno da
niko ne sme da vas prekida dok pušite. Sa cigaretom u ustima, kontrolišete situaciju, jer za sve što traže od vas, možete reci: "Sacekajte samo da završim" ponosno pokazujuci na cigaretu i tu je kraj.
Prvo što proverimo kad negde krenemo- da li su tu cigarete? Prvo što pušac kupi ujutru, nisu hleb i mleko, vec cigarete. Sve može, ali za cigarete MORA da ima. I tako verno služimo njoj, CIGARETI, nesvesno joj podredujuci život.


-------

POZNATI UBICA - CIGARETA
Pronadeno je da svaka cigareta sadrži preko 4000 razlicitih sastojaka, i da nijedan nije koristan za ljudski organizam.
Duvanski dim se sastoji iz dve faze: gasne i partikularne (cesticne). Najviše neželjenih efekata u gasnoj fazi prouzrokuju CO, CO2, AZOTNI OKSIDI, NH3,ugljovodonici koji isparavaju, alkoholi, aldehidi i ketoni. Neki od njih snažno koce pokrete, a drugi dovode do nadražaja disajnih puteva. Prtikularna faza
sastoji se od NIKOTINA, KATRANA I VODE.
Najopasniji od svih njih su nikotin, katran i CO. Tu se još nalazi i radioaktivni polonijum i nikal koji mogu dovesti do raka pluca. Nikotin, koji se inace izjednacava sa cigaretom, vrlo brzo se apsorbuje u organizam, bilo putem pluca ili kože. U organizmu se brzo inaktiviše ili izluci mokracom. Sa popušenom cigaretom ubacuje se 0,3-1 mg nikotina, uzrokujuci srcane tegobe (ubrzan srcani rad, blagi povišen pritisak, ubrzano disanje, inhibira osecaj žedi, smanjeno izlucivanje mokrace,...), a kod gladnih osoba povecava se nivo šecera u krvi. Može se javiti uznemirenost, premor i povracanje.

BOLESTI
Mnoga koplja se lome oko toga da li cigareta uzrokuje bolest ili ne. Pušaci su zagovornici teorije da cigareta ne uzrokuje bolest, više nego druge stvari iz našeg okruženja. Navode bezbroj primera njihovih bližnjih koji su pušili 50 i više godina i doživeli duboku starost.A evo šta kaže nauka.

VOLITE LI RIZIK
Ono što je jasno je da pušenje dovodi do brojnih neželjenih efekata
a najvažniji od njih su: akutni i hronicni bronhitis, arterioskleroza, cir na
želudcu ili duodenumu, bolesti srca,... Oko 50 % pušaca umire od bolesti koje su povezane sa pušenjem. Po podatcima SZO, sa popušenom cigaretom skracujemo život za 5.5 minuta. Pomnožite to sa brojem popušenih cigareta dnevno ili godišnje. Lepa cifra.
Pri tome rizik za pojavu bolesti nije isti kod svih pušaca. Zavisi od
navika pušaca, od inteziteta pušenja, kao i drugih faktora rizika (gojaznost, hipertenzija, ishrana,...). Oko polovine pušaca umire od kardivaskuiarnih bolesti. Imaju oko 29x vecu šansu da dobiju infarkt miokarda, narocito mlade osobe. Pušaci su na vrhu liste za naprasnu smrt, moždani udar i nestabilnu anginu pektoris. Rak bronha 10x je cešci kod pušaca, i proporcionalan je broju popušenih cigareta. Rizik zavisi i od dubine inhalacije, kao i vremena pocetka pušenja.
Sa prestankom pušenja rizik se smanjuje, ali nikad ne nestaje.
Pušenje najcešce dovodi do oštecenja disajnih organa i praceno je
kašljem i povecanom sekrecijom. Pušaci cešce obolevaju od cira na želudcu i duodenumu, kod kojih cir teže zarasta i cesto recidivira.

PASIVNO PUŠENJE
Osnovno pravo svakog coveka je pravo na izbor i pravo na slobodu. Pušacima su oba prava zagarantovana (mada u poslednje vreme u mnogim državama ta prava im se sve više smanjuju), a šta je sa nepušacima? Da li su njihova prava ugrožena? Da li oni imaju prava na izbor? Da li dete u majcinoj utrobi može da bira?
Upravo u kršenju osnovnog demokratskog prava leži osnovna opasnost. Jer, pušaci ako i izaberu put rizka, rizikuju sopstveno zdravlje, dok nepušacima je sve to nametnuto. Oni kao da nemaju prava na izbor, a zdravlje im je isto tako ugroženo kao i pušacima. Pasivni pušaci povecavaju rizik nastanka infarkta miokarda za oko 2x, cešce se javljaju i druge bolesti pušenja kao što su rak pluca, hronicni bronhitis, bronhijalna astma, cir na želudcu i duodenumu.
Nauka kaže jedno, vaš izbor može biti drugaciji. Ipak to je vaše zdravlje. Ali i drugi imaju pravo na izbor, na primer deca... Moramo biti odgovorni bar prema njima, ako nismo prema sebi. Jer oni imaju pravo na zdravu sredinu, zdravo okruženje. Treba svima da bude jasno da sloboda pušaca treba da se završava tamo gde pocinje sloboda onih koji ne žele da puše.

Pusenje ili zdravlje?

Koliko ovakve kampanje pomazu u razvijanju svesti i odgovornosti ljudi prvo za sebe a onda i za druge. Da li znate ikoga ko je zarad zdravlja, a da se vec nije razboleo, ostavio cigarete? Cinjenice su da pusaci cesce prestaju da puse onda kada shvate da su postali robovi navike. Zene, posebno onda kada se pogledaju u ogledalo u srednjim tridesetim i vide da vise lice na neke babe - izborano lice, zuti zubi, prsti na rukama, nokti. Zadah iz usta pusaca koji dopire do vas pre nego sto se ona i otvore.

Statistika govori da pusenje ubija vise ljudi od saobracajnih nesreca, side, kokaina i heroina. Ono je uzrok vise vrsta raka, najcesce raka pluca. Takode, izaziva srcana oboljenja, a stvara i savrsenu podlogu za razvoj bronhitisa i slicnih bolesti. U proseku, pusaci zive sedam godina krace od nepusaca, a uzrok svake trece smrti u nasoj zemlji upravo je pusenje.

Ono sto posebno zabrinjava jeste da pusaci ne unistavaju samo svoj organizam, vec i organizme ljudi koji su u njihovom okruzenju. Pasivni pusaci, oni koji su u prostoriji u kojoj se pusi, izlozeni su visokom riziku oboljenja: prehlade, infekcije usiju, astma. Rizik je znatno uvecan kada su deca u pitanju. To ide toliko daleko da je moguca i smrt novorodenceta u snu.

Da bi se cigarete ostavile, neophodno je prvo rascistiti sa samim sobom i doneti odluku. Postati svestan svoje odgovornosti. Supstanca u cigaretama koja stvara zavisnost - nikotin, nije toliko jaka droga kada govorimo o fizickoj zavisnosti, ali psihicka zavisnost do koje dolazi bukvalno je pogubna.

Pogledajte samo ljude koji jedva da mogu sebi priustiti jedan valjan obrok dnevno - za cigarete uvek moraju imati, pa makar im i deca gladovala. Njih je zaista jako puno. Cigarete su poskupele, za nepusace jako malo, za pusace je svako poskupljenje veliko. Sta ce biti kada cene cigareta dostignu evropsku cenu? Hoce li biti vise sitih a manje pusaca ili obratno, ili najvise besnih?


ZA OKORELE PUŠAČE
Riba kao melem

Ako već ne možete da prestanete da pušite, probajte bar da se zdravije hranite. Oni pušači koji pojedu porciju sveže ribe na dan smanjiće rizik od adenokarcinoma za čak 50 odsto, tvrde naučnici s Instituta za tumore u Londonu.
- Ne biste verovali koliko koristi svome organizmu možete doneti jedući redovno ribu - kaže dr Gordon Mek Viom.
Riba se naročito preporučuje onima koji nastoje da ostave duvan.

---------------------

Opasno pasivno pusenje

Naslušali ste se sigurno o tome koliko je duvanski dim štetan po zdravlje - a ko pa nije? Možda ste i vi bili među pušačima i, baš da biste se zaštitili, prestali sa pušenjem. Nešto ređe, mada ne baš tako retko, spominju se i opasnosti od pasivnog pušenja - dakle, niste pušač vi, već neko iz vaše okoline (vaš dom, radno mesto, kafić u koji izlazite...). Ne pušite vi, ali puše drugi oko vas i duvanski dim tim putem dopire i do vas.

Ako zatražite da ugase cigarete i da ne puše dok ste vi tu (to što truju sebe je njihov lični izbor i pravo, ali baš ne moraju da truju i vas), ispadnete tiranin - plus to ionako nema nekog znatnijeg efekta, jer je dim već tu i šteta je već načinjena. Ukoliko ćutite, počinjete da kašljete, zaboli vas glava, bude vam muka. Plus se u vašem telu dešavaju mnogi štetni procesi kojih čak i niste svesni. Biti ili ne biti "tiranin"? Možda će vam bolji uvid u to šta se vama i vašem detetu dešava kao pasivnom pušaču pomoći da se odlučite.

Pušenje na radnom mestu: vi ste nepušač, ali vaše kolege (koleginice) nisu. Jedna internacionalna studija pokazala je da nepušači koji svakodnevno udišu duvanski dim vrlo često pate od bolesti respiratornih organa, boluju od astme i, takođe često, imaju problema sa srcem i sa cirkulacijom. Pasivni pušači imaju znatno veće šanse (40%) da obole od raka pluća; žene koje su tokom dužeg perioda bile aktivni ili pasivni pušači imaju 1,8 puta veće šanse da obole od raka dojke.

S duvanskim dimom nezgodno je to što se zadržava u prostoriji - u tepihu, mebl štofu, zavesama, zidovima, na nameštaju i svim predmetima koji se nalaze u prostoriji u kojoj se pušilo. Posledica ovoga je da su nepušači (uključujući i decu, pa čak i kućne ljubimce) izloženi štetnim sastojcima duvanskog dima čak i ako u takvoj prostoriji, u trenutku njihovog boravka u njoj, niko ne puši.

Kad smo kod dece: deca u čijoj se blizini puši veoma često pate od bronhitisa, upale pluća, hronične upale srednjeg uha i bronhijalne astme. Mala deca dva-tri puta češće udahnu od odraslih osoba, što znači da će u svoj organizam uneti mnogo više štetnih sastojaka duvanskog dima. Bebe aktivnih i pasivnih majki pušača često su sitnije od beba majki koje nisu dolazile "u dodir" sa duvanskim dimom; plus, rađaju se sa slabije razvijenim plućima. Rizik od iznenadne smrti bebe trudnice pušača je osam do 16 puta veći nego ako trudnica nije ni aktivni ni pasivni pušač.

Dojilje pušači često iskuse da su njihove bebe uznemirene i uplašene. Pušenje majki u trudnoći i kasnije ostavlja posledice na dete - istraživanja su pokazala da su takva deca sklonija agresiji i hiperaktivnosti.

Možda je žvakaća guma ipak zdraviji metod smirivanja nervoze... Zdraviji po sve.

----------------------

ZA ONE KOJI JOŠ NISU OSTAVILI PUŠENJE
Postupno do potpunog odvikavanja

Postoje li načini da se smanji štetnost od pušenja? Najsigurniji je - ne pušiti! Međutim, za one koji to nisu u stanju, postoji nekoliko pravila. NJihovo strogo pridržavanje mora postupno da dovede do potpunog napuštanja i odvikavanja od pušenja.
1. Treba se truditi da pušite što manje cigareta, da vodite računa o broju cigareta popušenih tokom dana, da težite tome da danas popušite manje nego juče.
2. Uvlačite dim što je moguće ređe i što manje duboko.
3. Ne pušite na prazan želudac, a tim pre to ne činite izjutra, pošto produkti sagorevanja duvana, mešajući se s pljuvačkom, napadaju i uništavaju sluzokožu želuca, a kada dospeju u creva, odmah dolaze u krv. Iz istog razloga ne treba pušiti za vreme jela ili pića.
4. Između uvlačenja dimova ne ostavljajte cigaretu u ustima.
5. Ne pušite cigaretu do kraja, bacite je posle popušene najviše dve trećine, pošto se upravo u poslednjoj trećini cigarete skuplja najviše kancerogenih materija i nikotina. Najbolje je bacati cigaretu odmah posle dva-tri dima.
6. Ne pušite kada pešačite, naročito kada se penjete uz stepenice ili uzbrdo, jer tada je disanje posebno intenzivno i kancerogene materije u tim trenucima dospevaju u najudaljenije delove pluća.
7. Ne pušite što je moguće duže posle fizičkog napora, a pogotovo ne tokom njega.
Ova pravila mogu se smatrati kao pri korak ka poptunom ostavljanju pušenja! Ona se odnose pre svega na okorele pušače, one koji dnevno puše više od 20 cigareta. Ta kategorija je u najvećem mogućem stepenu podvrgnuta zloćudnim tumorima organa disanja. Opasnost se u velikoj meri povećava ako je prisutan barem jedan od sledećih faktora: starost preko 40 godina, pušački staž preko 20 godina, početak pušenja u dečačkom uzrastu.


Dim cigarete ne sadrži nijednu korisnu materiju, već 115 otrova od kojih osam izaziva rak

Počinje neprimetno, u školskom dvorištu, uz kafu, u vojsci ili na radnom mestu, jedna cigareta, možda još koja, pa iako je u početku gadna, izaziva mučninu i kašalj, opet se odlučujemo na nju. Poverovali smo da nam može pomoći da prebrodimo svoje probleme. Mislili smo da smo s njom u ruci ”in?. Postala je naša potreba, deo našeg života. Nažalost, ne samo to, postala je i nezaobilazni faktor zdravstvenih tegoba kao što su brzo umaranje, pospanost, srčani problemi, ali nas čini i kandidatima za kardiovaskularne bolesti, teška oboljenja pluća i disajnih puteva, mnoge karcinome...
Dim cigarete ne sadrži nijednu korisnu materiju, već 115 otrova, od kojih osam izaziva rak. Jedna popušena cigareta ostavlja zauvek u plućima oko 19 miliona čestica čađi. Popušena paklica cigareta nataloži u plućima gram katrana. Pušač sa svakom popušenom cigaretom sebi skraćuje život pet i po minuta. Moglo bi se još štošta navesti u prilog tome da konačno ostavite pušenje, ali i ovo je dovoljno. Važno je znati da ćete jakom voljom, uz pomoć zdravstvenih radnika, porodice i prijatelja, uspeti. Nije tako teško!
Ako pomišljate da ostavite pušenje, pređite na cigarete za koje smatrate da su loše i da ne valjaju. Pušite svaku cigaretu samo do pola. Odlučite koliko cigareta ćete popušiti dnevno ili odredite da to bude svaki paran ili neparan sat. Ne kupujte cigarete u velikom pakovanju.
Izaberite neki značajan datum kao dan kada ćete ostaviti cigarete. Ako najviše pušite na poslu, odlučite se za prestanak pušenja kada ste na godišnjem odmoru. Pomaže i opklada s prijateljem da ćete uspeti, ili u odvikavanje od duvan krenite zajedno s drugom ili članom porodice. Prvi dani bez cigareta su najteži, zato pronađite neki hobi za sebe, nastojte da provodite što više vremena tamo gde je pušenje zabranjeno, izbegavajte kolektiv pušača. Pijte dosta mleka i uzimajte više voća i povrća.
Kada stigne kriza, uzmite jabuku, žvaku bez šećera ili nešto drugo što će vam skrenuti pažnju s duvana. Što češće se istuširajte. Ne dozvolite sebi da pomislite kako vam jedna neće škoditi. Dobijate u težini? To nikako nije rezultat ostavljanja duvana, već povećanog unosa hrane ”zbog nervoze? i malo kretanja. Pomislite na to da je glupo da cigaretom čuvate liniju, a da pri tom imate bolesno srce ili pluća. Ostavljanje duvana prilika je da započnete zdrav život, da se pravilno hranite i bavite fizičkom aktivnošću.

Nagrada brzo stiže

Vaše telo počinje da se oporavlja već 12 sati posle popušene poslednje cigarete. Smanjuje se nivo ugljen-monoksida i nikotina, pa će srce i pluća početi da se oporavljaju. Posle nekoliko dana vraća vam se osećaj ukusa i mirisa, a normalizuje se i varenje. Koža će dobiti ružičastu boju, bićete snažnije, bolje ćete disati, nećete osećati veliku zavisnost od cigarete, što će vam dati nov osećaj slobode. Pošto ste prekinuli pušenje, dodajte svakoj godini svoga života dobar broj zdravih i produktivnih dana.


Pušači su loši ljubavnici?

Dosta je predrasuda! Istraživači iz Severne Karoline dokazali su da većina pušača pati od problema s potencijom.
Problem potencije raste, na štetu pušača, ukoliko je njihov pritisak iznad 160/90 mm Hg.
Pogođeni ovim problemom bi pored ostavljanja pušenja, trebalo da izbegavaju alkohol, redukuju telesnu težinu, više se kreću, provere vrednost holesterola i izbegavaju stres po svaku cenu.


Ako pretnja u vidu kancerogenih oboljenja ili kardiovaskularnih poremećaja ne može da utiče na vas i stimuliše vas da prestanete sa pušenjem, jedan argumenat izgleda da ima težinu, naročito kod devojaka i mladih žena: lepota.

Neosporna je činjenica da duvan škodi lepoti. Neke posledice jasno se javljaju tek posle dužeg pušačkog staža, druge se pojavljuju brzo. Tako je koža najugroženija zato što je izložena štetnom dejstvu cigareta i iznutra i spolja. U organizmu, nikotin smanjuje prečnik sitnih arterija smeštenih u koži. Krv loše cirkuliše, koža je slabije snabdevena kiseonikom, slabije vlažna, brzo stari i postaje bleda (četrdesetogodišnja žena koja dvadeset godina puši dnevno jedno paklo cigareta ima istu kožu kao žena od 60 godina koja nikad nije pušila). Spolja, pri prolazu, dim na licu ostavlja izvestan broj čestica koje postepeno zatvaraju pore na koži. Da ne govorimo o stalnom mirisu duvana.

Mislite na svoju kosu

I kosa trpi zbog nedovoljnog napajanja krvlju kože na glavi. Meka, tanka, suva, lomljiva, vlas je isto toliko izmenjena pod uticajem mnogobrojnih sastojaka koji se nalaze u dimu. Oči postaju crvene, suze, otiču. Razdražljivo dejstvo duvana tera vas na stalno žmirkanje i izaziva ranu pojavu borica u uglu očiju.

Usta nemaju uvek svež dah. Vremenom, nikotin i katran koji se talože na zubima daju im smedju boju. Ta boja je izrazitija što se duže čeka na pranje zuba posle pušenja. Ni desni nisu poštedjene: prevremeno starenje podstiče rano povlačenje desni i ogoljenja korena zuba.

A šta je sa glasom. Prvo promukao, on postaje sve manje jasan i na kraju može da se slomi: glasnice ne trpe dim i nadraže se ako je doza suviše jaka.

Ako fizički izgled trpi, ništa bolje ne prolazi ni ženino telo i njegova "reproduktivna" funkcija. Pušenje utice na ženinu plodnost. Ima tri puta više žena pušaca koje moraju da cekaju godinu dana da bi zatrudnele. Proucavanja, uostalom, dokazuju da su žene koje pate od steriliteta najcešce i pušaci. Isti je slucaj i kad je rec o vamatericnoj trudnoci: žene koje puše imaju dva puta više izgleda da vanmatericno zatrudne.
Zbog pušenja i menopauza nastupa pre vremena: dve godine ranije ako konzumiranje prelazi dvadeset cigareta dnevno; godinu dana ako se broj cigareta krece izmedju deset i dvadeset.

Muškarci, pak, treba više da se plaše zbog svoje muževnosti. Kao što smo vec videli govoreci o koži i kosi, duvan je posebno štetan za mikro-krvotok. Njegov uticaj na suženje krvnih sudova štetno utice na mušku polnu moc. Najnovije studije ukazuju da duvan ima znacajnu ulogu u nastajanju impotencije muškaraca.

Kako prestati?

"Rešila sam da prestanem!"...

Da, ali kako?

Mada je odluka da se jednom za svagde prekine sa duvanom odlucujuci faktor, volja - ma kako ona bila dobra - nije uvek dovoljna. Potražite pomoc u najbližem savetovalištu ili domu zdravlja, koji organizuju besplatne tecajeve odvikavanja od pušenja 


Pušenje se s pravom smatra jednim od najčešćih i najopasnijih faktora rizika za mnoga oboljenja, ali mnogi zatvaraju oči pred tom činjenicom i prestanak pušenja odlažu za neke druge dane. Da ne biste i vi upali u tu zamku, razmislite zašto vam je toliko stalo do cigareta i shvatićete da posezanje za njima u trenucima nervoze, dosade ili uz kafu ne može da se meri sa rizicima i štetnim posledicama koje nikotin i njegovi derivati ostavljaju na naš organizam. Da ne govorimo o neprijatnom dahu, požutelim prstima i tragovima koji se neizbrisivo urezuju na vašem licu.

Jedan razlog za početak, hiljadu za prestanak

Na osnovu nedavne ankete, koja je sprovedena u SAD, utvrdjeno je da su 28 odsto pušača tu naviku (porok) stekli zbog "čulnog zadovoljstva" koje im pruža pušenje, 35 odsto iz želje da imitiraju uzore u porodici ili van nje. Zanimljiv je podatak da su petina iz ovog poslednjeg 35 odsto, skoro svi pedesetogodišnjaci, naveli da im je uzor bio americki glumac Hemfri Bogart, "grub-muževan-privlačan", čije su čak i gestove pokušala da oponašaju. U stvari, ovi rezultati se više-manje slažu sa značajem koji psiholozi i sociolozi daju inputima, to jest, podsticajima ili motivacijama koji oko trećinu čovečanstva navode na pušenje izmislivši potrebu koja nije fiziološka već je glupa a, povrh svega, štetna. Ti inputi, koji često deluju jedan na drugi, pretežno su psihogenetski i socijalni. Nije slučajno najopasniji adolescentni period kada se pojedinac odvaja od detinjstva i kreće u susret sticanju vlastitog identiteta. To je, u stvari, isto ono što se sreće i u pristupanju drugim tipovima narkomanije.

Na svakoj kutiji cigareta trebalo bi da stoji i ovo:

Pušenje izaziva oboljenja koja se završavaju smrću.
Pušenje može da ubije.
Trudnice: pušenje škodi zdravlju vašeg deteta.
Zaštitite decu: nemojte ih terati da udišu dim iz vaših cigareta.
Dim škodi osobama koje su u vašoj blizini.
Prestankom pušenja smanjujete rizik da obolite od teških oboljenja.
Pušenje izaziva rak, hronični bronhitis i ostale plućne bolesti.
Preko (...) osoba svake godine umiru od raka pluća.
Svake godine hiljade osoba umiru od saobraćajnih udesa, a više umiru zbog štetnog dejstva duvana.
Pušenje skraćuje život.
Ako želite da ostanete zdravi, nemojte pušiti.
Ako prestanete da pušite, postići ćete znatnu uštedu.
Verovatno da i vi imate neke zablude o delovanju nikotina na zdravlje i pušenje smatrate samo navikom koja možda nije za pohvalu, ali se nikako ne može meriti sa drugim oblicima zavisnosti. Da li je tako?

Najčešća pitanja o pušenju

Da li je tačno da se, posle prestanka pušenja, javlja sklonost ka gojenju?

Ne postoji nikakva automatska veza izmedju prestanka pušenja i povećanja težine. Sklonost ka gojenju javlja se samo ako se oralnim zadovoljstvima nastoji zameniti ono koje pruža pušenje, na primer: sisanjem karamela, čokoladnih bombona, lešnika, uglavnom slatkiša. Osim toga, postoji opasnost da se pušač koji se "pokajao" teši time što više jede. Ako se poveća obrok kalorija, neizbežno je da se pomeri i kazaljka na vagi.

Da li je tačno da žene pušači koje koriste tablete za kontracepciju imaju više izgleda da obole?

Za početak moramo reći da je kontraceptivna pilula ozbiljna stvar koja služi da se izbegnu neželjene trudnoće, dok cigareta to nije. Prema tome, ako treba birati izmedju to dvoje, jasno je koje ćemo odbaciti. Ali moramo dodati da današnje kontraceptivne pilule, za razliku od onih u prošlosti, na izlažu ženu sličnim rizicima. Stoga otpada bojazan da žene pušači koriste pilulu. Ali ipak ostaje da žena koja želi da postane majka samo onda kada se na to odluči, treba odmah da se odrekne pušenja kako bi se pripremila da na najbolji mogući nacin prihvati dete koje jednog dana želi da rodi.

Da li je tačno da cigarete sa filterom znatno smanjuju štetno dejstvo duvana?

Cigarete sa filterom su se vrlo brzo odomaćile pošto je pedesetih godina ukazano na vezu izmedju duvana i tumora i trenutno one predstavljaju 87,9 odsto svih cigareta koje se nalaze u prodaji. Medjutim, filteri zadržavaju samo jedan deo supstanci u suspenziji, kao nikotin i katran, dok su skoro neefikasni prema gasovitim supstancama kao što su ugljen-monoksid i nitrosamin. U krajnjoj liniji, može se govoriti o smanjenju rizika za oko 15 do 20 odsto zato što ostaju efekti "pasivnog pušenja".

Zbog toga je bilo nastojanja da se u prodaju puste takozvane "lake" cigarete, promenom gajenja duvana i postupka sušenja lišća, s namerom da se smanji sadržina nikotina i duvanu zatim dodaju aditivi, kao askorbinska kiselina i natrijum askobat, koji su u stanju da ograniče obrazovanje azot-bioksida i nitrosamina. Medjutim, utvrdjeno je da srednji i jaki pušači, kada se opredele za "lake" cigarete, dublje uvlače dim i to rade ubrzanijim ritmom, kao i da više puše takvih cigareta. Prema tome, sa filterima i "lakim" cigaretama rizici se mogu samo smanjiti, ali nikako i otkloniti.

Ovo smanjenje se, pre svega, odnosi na aktivnog, a nikako na pasivnog pušača. Vrlo je tačna izreka da: "Jedina cigareta koja nije štetna je ona koja nije popušena".

Da li je tačno da sagorevanje cigareta doprinosi toksičnosti dima ta da je stoga pušenje cigara i lule manje štetno?

Iako se sagorevanjem celuloze zaista razvijaju kancerogeni ugljovodonici, količina hartije u jednoj cigareti je toliko mala (pet miligrama na jedan gram) da je njen toksični doprinos zaista zanemarljiv. Ali mora se dodati da, ako je korišćena hartija jako porozna, ona povećava ventilaciju i, prema tome, smanjuje temperaturu u cigareti, usled čega se smanjuje količina kako katrana, tako i gasovitih sastojaka duvana dima.

Manje štetnosti od pušenja cigara i lule (manji broj raka pluća i manji broj slučajeva emfizema, usne šupljine i jednjaka) pre je posledica činjenice da ti pušači uglavnom ne uvlače dim. Izvršena istraživanja pokazala su da je procent rizika kod pušača cigara i lule otprilike isto kao i kod pušača cigareta koji puše ne uvlačeći dim.

Da li je tačno da pušenje utiče na ponašanje vozača?

Pušenjem za vreme vožnje, naročito na dužim putovanjima, vozač automobila traži stimulirajuće dejstvo nikotina radi bolje koncentracije, ali i smanjivanja dosade. Ali, jedna studija je dokazala da procent ugljen-monoksida u hemoglobinu šest do osam odsto, kolika je otprilike doza pušača koji popuše 40 cigareta dnevno, može da izazove smanjenje sposobnosti procene vremena i odstojanja slično onome koje izaziva ograničena količina alkohola. Zbog toga je u Norveškoj i Poljskoj zabranjeno pušenje za vreme vožnje dok u SAD neke Osiguravajuće kompanije daju popust pri osiguranju nepušača. Prirodno je da se pušenjem i uzimanjem alkohola znatno povećavaju rizici od negativnog uticaja na vožnju.

Da li je tačno da su osobe koje često konzumiraju alkohol u isto vreme i pušači?

Na osnovu istraživanja Američkog instituta za proučavanje upotreba droge ispostavilo se da osobe koje sistematski uživaju alkohol puše više od onih koji ne piju. To se može objasniti na dva načina. Prvo: kako alkohol pretežno deluje deprimirajuće uticaj, dok nikotin deluje stimulirajuće, te dve supstance sa kompenzuju. Vlažan ukus alkoholnog pića cini prijatnijim suvi ukus dima. Ako je kombinacija alkohol-pušenje kompenzirajuća, ona postaje posebno ozbiljna s obzirom na štetnost po organizam.

Da li je tačno da osobe koje puše pet cigareta dnevno ne treba da strahuju od njihovog štetnog dejstva?

Svaka popušena cigareta donosi sa sobom odredjeni procent štetnosti koja je sama po sebi minimalna. Jasno je da za pušača koji dnevno puši samo pet cigareta najveća opasnost da kasnije predje na šest, sedam, deset i tako dalje. Statistike tvrde da se to dogadja u 84 odsto slučajeva.

Da li je tačno da dugogodišnji pušač, onaj za koga kažemo da je okoreo, prestankom ne dobija ništa jer ono što je učinjeno ne da se više popraviti?

Podaci do kojih se došlo istraživanjima pokazuju da, odmah po prestanku štetnog dejstva pušenja, organizam počinje da obnavlja svoje oštećene ćelije i tkiva, čak one koje se nalaze u pretkanceroznom stanju. Ali čak i kada je već došlo do oboljenja, pušač koji prestane da puši može da računa na čitav niz pozitivnih reakcija: bolje diše, lakše se kreće, bolje se oseća.


Od Kristofora Kolumba do naših dana

"Cigareta je cevčica koja na jednom kraju ima žeravicu, a na drugom kandidata za samoubistvo". Neki ovu rečenicu pripisuju francuskom romanopiscu Onore de Balzaku (1700-1850) a drugi irskom komediografu Džordžu Bernardu Šou (1856-1950). Ono vrlo sintetički prikazuje problem pušenja koji interesuje čovečanstvo otkako se Kristofor Kolumbo iskrcao u Americi i došao u dodir - to se može pročitati u njegovim putopisnim beleškama - sa divljačima koji su bili tako divlji da su sisali i pušili suvu travu umotanu u smotuljak koju su zvali tabacos, a dobijali su je od biljaka cohiva."


Kako prestati pušiti u samo tjedan dana

PRVI DAN: Skupite sve cigarete, upaljače i pepeljare i bacite ih u smeće. Zamijenite kavu sokom od naranče, mlijekom ili čajem. Nakon obroka krenite u šetnju. Ne dopustite da vam bude dosadno jer se cigareta najčešće zapali iz dosade. Smanjite stres. Napravite listu motiva koji su vas naveli na prestanak pušenja. Imajte na umu da želja za cigaretom traje samo tri-pet minuta. Izdržite! Zamijenite cigaretu sjemenkama suncokreta, celerom, mrkvom, žvakaćim gumama i bombonima bez šećera. Pijte mnogo tekućine. Na kraju dana napravite listu kriznih okolnosti zbog kojih ste htjeli zapaliti cigaretu.

DRUGI DAN: Operite zavjese žute od nikotina. Grickajte povrće i pijte mnogo tekućine, primjerice, dijetne i vitaminske napitke. Tekućina, naime, ispire nikotin i ostale toksine. Kad osjetite napad razdražljivosti, udahnite punim plućima ili nabrojite do 10. Ponavljajte u sebi: "Ja prestajem pušiti i ništa me u tome neće omesti!" Prije spavanja priuštite si vruću, pjenušavu kupku i slušajte opuštajuću glazbu.

TREĆI DAN: Uživajte u bogatom doručku. Napravite nekoliko vježbi da poboljašte cirkulaciju. Pjevušite na putu do posla. Izračunajte koliko ćete novca uštedjeti. Radite isto što i prethodna dva dana.

ČETVRTI DAN: Popijte jutarnju kavu i osjetite njezinu pravu aromu. Isto ponovite s hranom. Cigareta, naime, ubija okus. Želja za cigaretom sve je manja. Vježbajte! Operite automobil. Smiješite se. Radite isto što i prethodna tri dana.

PETI DAN: Nakon kvalitetna doručka i vježbe nazovite dragu osobu i pohvalite se o svom uspjehu. Čitajte. Izbjegavajte alkohol jer izaziva želju za cigaretom. Jeste li osjetili da lakše dišete i obavljate tjelesne aktivnosti?!

ŠESTI DAN: Provedite romantičan vikend. Ponosite se sobom. Kad vam je teško, pogledajte svoju listu motiva. Hvalite se uspjehom. Izbjegavajte zadimljena mjesta!

SEDMI DAN: Uspjeli ste sedam dana preživjeti bez cigarete! Proslavite! Uživajte u uspjehu. Budite ponosni, puni samopouzdanja i nastavite život bez cigareta.

Nadam se da ce nekom pomoci


KOLIKO JE ISTINITA OZNAKA „MINIMUM ČAĐI? NA CIGARETAMA
Svesna obmana pušača

Cigarete upakovane u paklicu koja na sebi nosi upadljivu oznaku ”nizak procenat čađi? (lonj tar) ni na koji način ne smanjuje rizik da pušač koji ih koristi ne oboli od raka pluća ili grla i one su podjednako smrtonosne kao i ”regularne vrste? bez ovakve oznake, ustanovili su američki naučnici. Osobe koje puše cigarete bez filtera najizloženije su bolesti.
- Naša studija predstavlja do sada najčvršći dokaz da dizajnerske oznake ?light? i ?ultra-light? uopšte cigarete u pakovanju ne čine manje smrtonosnim - tvrdi da dr. Majkl Dan, epidemiolog iz Američkog instituta za rak. -Jedini efikasan način da se ukloni svaki rizik od oboljevanja je da se pušenje batali što je moguće pre - tvrdi on. Istraživanje je pokazalo da u duvanskom dimu postoji oko 4.000 hemikalija od kojih je više od 50 kancerogeno. Najveći broj ih se nalazi u čađi koja se stvara prilikom sagorevanja duvana i koju pušač unosi u pluća.
Cigarete s oznakom ”light?, ”mild?, ”ultra? i ”lonj tar? na uređaju za merenje količine čađi prividno pokazuju manju količinu koju pušač udiše jer ga filtri na cigaretama razređuju, ali ne umanjuju njegovu količinu i toksičnost. Međutim, lekari i antipušačke grupe stalno tvrde da cigarete s filtrom i s ”ohrabrujućim oznakama? nisu uopšte bezbednije od regularnih cigareta jer pušači svoje potrebe za nikotinom nadoknađuju paljenjem većeg broja cigareta i dubokim udisanjem dima.
Svi pušači, bez obzira na količinu čađi u cigaretama, imaju veće izglede da obole od raka pluća od osoba koje su ostavile pušenje ili nikada nisu pušile. (FoNet)


Kad prestanete da pušite

O štetnosti duvana i o svim negativnim posledicama koje pušenje donosi stalno se priča, kao i o tome da ostavljanje cigareta u velikoj meri poboljšava zdravlje, kako vaše, tako i svih koji su u vašoj blizini. Ukoliko biste volele da saznate šta se konkretno dešava u vašem organizmu nakon što ugasite poslednju cigaretu, evo prilike za to.

Dvadeset minuta kasnije: krvni pritisak, temperatura tela i brzina pulsa padaju na normalu. Osam sati kasnije: nestaje pušački zadah, nivo ugljen-dioksida u krvi pada, a kiseonika raste, i tako do normalnih vrednosti. Već 24 časa nakon što ste prestali sa pušenjem smanjuje se šansa za nastanak srčanog udara, a nakon još 24 časa vaši nervni završeci počinju pregrupisavanje, pa se poboljšava sposobnost osećanja ukusa i mirisa.

Tri dana nakon što ste prestali sa pušenjem disanje postaje lakše, a dva do tri meseca kasnije popravlja se cirkulacija, šetanje postaje lakše, a kapacitet pluća se povećava do 30%. Četiri do devet meseci nakon ostavljanja duvana prepunjenost paranazalnih sinusa i nedostatak vazduha se smanjuju, povećava se energetska sposobnost organizma, a treplje u plućima koje čiste otpadne materije ponovo izrastu.

Godinu dana nakon gašenja poslednje cigarete rizik za nastanak koronarne bolesti srca je dvostruko manji nego kod osobe koja puši, a nakon dve godine rizik za nastanak srčanog udara isti je kao i kod nepušača. Za pet godina, opasnost od smrtnog slučaja usled raka pluća smanjuje se za 50%, smanjen je i rizik za nastanak moždanog udara (šloga), a rizik za nastanak karcinoma usta, grla i jednjaka je upola manji nego kod pušača.

Deset godina nakon što zauvek ostavite pušenje, rizik od karcinoma pluća postaje sličan kao i kod nepušača, a prekancerozne ćelije su zamenjene normalnim. Za 15 godina rizik za nastanak koronarne bolesti srca postaje isti kao i kod nepušača.


--------------------------

Da li pusite, koliko pusite i da li ste ikad pokusali da prekinete sa pusenjem???
Da li vam je to uspelo?

Ostavljanje cigareta je totalni pakao...

ja sam počela kao klasični školski primer, prvo u osnovnoj, pa ozbiljno
u srednjoj školi, to je bilo baš nekako cool...

Već godinama pokušavam da se oslobodim te ogavne smradne bolesti,
prošle godine sam 3 puta ostavljala na po 3 meseca. Čudna stvar se onda
desi, klasičan primer psihičke zavisnosti: telo ti je čisto i nema više onih
jutarnjih krokodila za iskašljavanje, i nekako, sebe uvek ubedim nešto
tipa: nije strašno, samo jednu ću...

Upravo sada ostavljam, nisam pušila 10 dana, i maločas sam zapalila jednu...
u društvu...

Grozna sam.

Drago mi je sto je "Burek" pokrenuo pricu o cigaretama. Licno sam prosla kroz fazu kada sam u drustvu volela da zapalim cigaretu, ali sam vremenom shvatila da je to navika kojoj robujem i da na mi taj nacin cigarete uskracuju slobodu i pretvaraju me u zavisnika ( znate ono : "Sta cu sa rukama", " E, sad uz kafu ce bas da legne"...).
Osim toga, kao stomatolog svakodnevno vidjam pacijente pusace u cijim ustima postoji veliki broj problema koje je teze sanirati a i vek trajanja stomatoloskih radova je znatno kraci u odnosu na trajanje kod nepusaca. Tu je i zadah, pigmentacije, parodontopatija, kamenac, promene na sluzokozi koje su sklone da prerastu u malignitete...
Naravno, svako ima pravo da odlucuje o svom zdravlju i o svom zivotu. Ja se zalazem za slobodu u odlucivanju. Ali neka pusaci razmisle da li su slobodni ako MORAJU da zapale bas sada, jos samo jednu.

droga, sta reci...
pusac sam, sta reci...
neki kompromis je da pazim na ishranu, fizicki budem aktivna, ne pusim kada hodam i sl...

znam sve te price i savete... Ostaviti cigarete?! da ili ne?
nije pitanje motiva i razloga, ima ih koliko hoces (ili neces)... vec odluke 

da štetno je!znam par matoraca po  85+ koji puše po paklicu dnevno od neke svoje 20-e i boljeg su zdravlja od ne pušača-mislim šta reći!!!!
ja ih ostavljam 3 godine i toliko sam emotivno vezana za njih da nemam snage da se od njih oprostim!
treba biti karakter a ja to sigurno nisam (bar što se cigara tiče)

E, u te price da pusaci duze zive i da su boljeg zdravlja od nepusaca stvarno nikada necu poverovati. Tacno je da npr. karcinom usne, grkljana ili bronha moze dobiti svaki covek, ali medju obolelima preko 90 % su pusaci. To je surova i objektivna statistika.
P.S. Tesko je ostaviti, ali nije nemoguce. Npr. moj matori je pusio 30 godina po 2,5 pakle na dan pa vec 4 godine nije zapalio cigaretu. Volja, ha?

Zmajcice, sasvim si u pravu.
 Mnogi su do sada rekli bas ovu recenicu koja je meni mnogo smesna .. pa ima li tu logike.. ne treba rizikovati, jednostavno ne radite sebi ono sto vam ne moze doneti nista dobro. Volja da, ako volite zivot, porodicu, sebe - prestacete sa pusenjem.


--------------------------------------


Premda najveći broj ovisnika o nikotinu puši cigarete, cigare ili lulu, postoji i druga varijanta korisnika koja ne puši već žvače duhan. Njihov broj u svijetu nije mali a djelovanje takvog oblika nikotina nije ništa drukčije osim što "napadnuti" organ nije samo sluznica pluća već grla, jednjaka i želuca. Priča da se žvakanjem dobije manja doza nikotina, slatka je iluzija; doza je ista, ali brzina apsorpcije može biti - veća. Nije točna ni konstatacija da duhan žvaču samo starci; naprotiv sve više mladih zvače i pljucka duhan! Činjenice u pušenju porazne su, ali njima se pušači ne zamaraju; dim dobiven sagorjevanjem duhanskog lista, sadrži 400 raznih kemijskih spojeva od koji su 43 karcinogena kako u laboratorijskim uvjetima tako i na pokusnim životinjama. Bez nikotina koji je visoko toksičan, u duhanu je preko stotinu drugih toksičnih supstancija. Stalnim dugotrajnim konzumiranjem, nikotin "napada" mnoge organe i vitalne funkcije; srce i krvožilni sustav te mozak i nervni sustav. Nikotin izaziva depresiju, glavobolju i brojne druge simptome te napokon ovisnost koja se stalno povećava. Nedostatak nikotina u mozgu i drugim organima izaziva tipičnu ovisničku krizu tako da "cigareta postaje najvažnija stvar na svijetu" odnosno, sve počinje i svršava - pušenjem. Odvikavanju od pušenja, posvećene su knjige, brošure, predavanja te brojne metode klasične i alternativne medicine. Svaka od njih ima prednosti i nedostatke; ipak je najvažnija čvrsta rješenost osobe da se sama ili uz nečiju pomoć, riješi problema.

 

S MANJE NIKOTINA,  VIŠE ZDRAVLJA I VIŠE NOVCA !

pusila sam, ostavila ....

nije bilo tesko ili se meni tako ucinilo
ali jednostavno sam se nasla u situaciji gde niko oko mene ne pusi, zbog cigarete bih morala da izlazim na terasu ( u kuci je bila beba) , a posto su vremenski uslovi bili katastrofalni veliki - sbeg itd.. bilo mi je lakse da ostavim cigare, nego da zbog istih dobijem neku bolest 

Svaka cast, Rasina 

 Poslednjih meseci ukljucena sam u projekat " Pusenje ili oralno zdravlje" ciji je  nosilac Stomatoloski fakultet u Pancevu. Jedan od ciljeva projekta je i da se stomatolozi obuce da pomazu pacijentima da ostave cigarete. Volela bih da, npr. na Burek - forumu cujem od vas da li vam to zvuci korisno, da li biste se, kada savetovaliste pocne sa radom, prikljucili svima nama koji pokusavamo da napravimo ako ne bolji, a ono barem zdraviji svet u kome zivimo...