Zna li iko gde se u Nisu moze naci bela imala?

Detaljnije o Beloj imeli mozes procitati na vec postavljenoj temi http://forum.burek.com/index.php?PHPSESSID=93d5969bd0c628fa9c4d504dbf3cc4e9&topic=43153.30

Sto se tice pitanja gde je mozes naci u Nisu, moj ti je predlog da se raspitas u nekoj biljnoj apoteci ili kod travara u Nisu. Ukoliko pazljivo procitas tekst ukapiraces kada ima lekovito dejstvo, a kada ne. Vodi racuna kome se obracas, jer se za biljcicu smatra da je otrovna, odnosno zvanicna medicina je smatra otrovnom ili bar skodljivom, dok je narodna medicina koristi i travari na Torniku  tvrde drugacije. Po meni, to je mac sa dve ostrice = kome verovati? 

hvala na postu, znam za njena svojstva, znam i u kakve svrhe se koristi. Znam koliko i kao je opasna( ako se laik igra njome) ako se koristi kao mesavina sa jos nekim travama koristi se kao lek( paradoks,ne!)...Uglavnom treba mi vrsta koja raste na jabuci...

Auh, pokusacu da se raspitam, za sada jedino mogu ovo da dodam:

Imela cveta na samom pocetku proleca, a plodovi sazrevaju u zimu ili pocetkom
sledece godine. Plod je nezna i prozirna, loptasta bobica, obavijena cvrstom opnom koja obuhvata sluzavu, lepljivu masu i jednu do tri svetlozelenkaste semenke. Bobicama imele hrane se mnoge ptice, a narocito jedna koja je po njoj dobila ime – drozd imelas, nas najveci drozd. Lepljiv sok u unutrasnjostri imelinog ploda priroda je stvorila da bi se plod, ukoliko ispadne iz kljuna ptice u letu, zalepio za neku granu ili stablo i tako omogucio da tu imela stvori novo potomstvo. Imela se razmnozava semenom. Iz ploda, koji se zalepio na drvo, najpre se razvija organ koji sluzi za pricvrscivanje na granu ili deblo domacina. Zatim nastaje levkasta sisaljka koja izlucuje enzime za rastvaranje celija kore. Sisaljke prodiru u unutrasnjost stabla i gustim sistemom zilica upijaju iz drveta domacina vodu i vec rastvorene minerale koje sprovode do svojih grancica i listova. Uz pomoc hlorofila grmic sam proizvodi asimilate koji mu omogucavaju dalji rast i napredak, pa je zbog toga tipican predstavnik poluparazitskog organizma. Imela, koju su nasi preci zaista odavno upoznali i imenovali, raste po svim nasim sumama, ali i na usmljenim stablima medjasima, dopiruci do visine od preko hiljadu petsto metara i parazitirjuci na vise od pedeset vrsta drveca.

Nas narod veruje da pod onom leskom, na kojoj izraste imela (sto se, inace,
veoma retko dogadja), lezi guja sa dragim kamenom na glavi, i drugo nebrojeno
blago. U drugoj varijanti, ispod takve leske sklupcala se bela zmija i pored nje zlatna jabuka. Ako bi covek, dok ta bela zmija spava, polako ubrao imelu, skuvao je i odvar popio, svaka bi mu travka kaza la od cega je lek – sto je veciti san svih travara od kako je u ljudskoj istoriji pocelo sakupljanje biljaka.


Preuzeto: bastica.co.yu

unapred ti hvala oblachak...i ja cu se dati u potragu za biljicom...za sad mi uzasno ide..... :[5]:nadam se da ces mi doneti lepe vesti