Cipele za male ljude

Prvi koraci koje mališani obično prave oko napunjenih godinu dana danas se na Starom kontinentu ali i većini drugih najčešće ne mogu zamisliti bez specijalno oblikovanih cipelica s anatomskim ulošcima. U dobu u kome živimo postoji veliki izbor cipelica od broja 18, izrađenih posebno za one koji su tek prohodali. U zavisnosti od materijala, odlika, ali i firme koja ih pravi, ove cipelice često se prodaju po ceni koja nije pristupačna svačijem džepu. Ipak, roditelji obično nastoje da svojim mališanima sve obezbede, pa u današnje vreme deca imaju i najsavremeniju obuću.

U moderno doba, međutim, u pojedinim delovima naše planete ne postoji obuća za najmlađe. Do pre nekoliko vekova tako je bilo gotovo u celom svetu. Ljudi nisu posvećivali mnogo pažnje osetljivim dečjim stopalima. Sve do 17. veka obuća je pravljena za odrasle, dok se smatralo potpuno normalnim da mališani hodaju bosi.

U doba kraljice Viktorije u Velikoj Britaniji prvi put su se pojavili brojevi cipela koji su odgovarali mališanima. Doduše, ova obuća je bila identična onoj namenjenoj odraslima, jedino je kalup pomoću koga je pravljena bio mnogo manji. Prve cipelice koje su obućari pravili u to vreme bile su veličine nula, to jest, dugačke četiri inča. Negde u to doba nastao je i prvi engleski merni sistem za obuću, koji važi do današnjih dana u mnogim zemljama. Doduše, često je dolazilo do zabune u merenju i obeležavanju veličine cipela zato što su obućari u raznim delovima sveta polazili od različitih veličina kalupa, pa prema njima obeležavali brojeve obuće. Zbog toga se dešavalo da iste cipele dobiju različite brojeve.

Amerikanac Edvin B. Simpson iz Njujorka uveo je 1880. godine prvi standardni sistem u merenju obuće na ovom kontinentu. Na početku prošlog veka obućari su posvetili više pažnje izradi cipelica za najmlađe. Od tog doba počela je da se pravi raznovrsnija obuća od kože, ali i drugih materijala koja je svojim izgledom, ali i šarenim bojama privlačila mališane. U decenijama koje su usledile, a pogotovo na kraju prošlog veka, sve više pažnje posvećeno je anatomskom obliku cipele, koji je po mišljenju mnogobrojnih stručnjaka presudan za pravilan rast stopala. Takođe, mnogo više truda uloženo je u ukrašavanje cipelica za najmlađe. Od prvobitne varijante krutih, najčešće kožnih i prilično nezgrapnih i ružnih cipela za decu od pre nekoliko vekova, stiglo se do savršeno oblikovanih i specijalno dizajniranih cipelica kojima mališani, baš kao i njihovi roditelji, teško odolevaju.