Način na koji volite

Ljubav - jedna od glavnih stvari u svačijem životu. Često je uverenje da se tek u tinejdžerskim godinama postaje "dovoljno veliki" za zaljubljivanje i ljubav, ali nije tako. Kao što nisu u pravu ni oni koji vam kažu da ste premladi za ljubav - koliko god godina da imate. "Premlad/premlada za ljubav" jednostavno ne postoji (govorimo o emociji, ne o seksu). Kako to?

Tako što vole svi i zaljubljuju se svi. I dete u vrtiću se zaljubi - najčešće to bude najbolji drug ili najbolja drugarica. Naravno da ta ljubav nije ista kao kada se zaljubi tinejdžer ili kada se zaljubi odrasla osoba, ali ljubav (i zaljubljenost) ipak jeste. To je veoma lepo osećanje. Kod dece je često da ljubav osete jednostavno zato što su voljena - primaju lepo osećanje i srećna su zbog toga, te žele i da uzvrate podjednako lepim.

U pubertetu se stvari, naravno, menjaju. Zbog "divljanja hormona" svaka emocija postaje izuzetno intenzivna, što se odnosi i na ljubav. Kada se zaljubite, to bude žestoko, snažno (neki zaljubljenost osete u trenutku, nekima mogu da budu potrebni meseci da shvate da je to što osećaju zaljubljenost, ali sama emocija je veoma jaka - ono što nije jaka emocija najčešće ispadne dopadanje, ne ljubav). Sad, to što je emocija jaka, ne znači da je prava, a da dečja zaljubljenost to nije; prava ljubav su i jedno i drugo, razlikuju se u intenzitetu i načinu, ali se u oba slučaja radi o ljubavi.

Tu je i pitanje zrelosti. Kada ste mladi i hormoni vam divljaju, i osetite da vam se neko žestoko dopada i da jako želite da budete s tom osobom, može da bude da vas ta osoba zapravo samo seksualno privlači. Može da postoji snažna seksualna privlačnost i prema osobi u koju niste zaljubljeni; tu seksualnu privlačnost ne treba brkati s ljubavlju. Nije nikakva sramota da vas seksualno neko privuče, a da niste zaljubljeni u njega/nju, i takvog osećanja se ne treba stideti. Samo, malo je bez veze da s tom osobom i imate intimne odnose - a zašto je bez veze, shvatite tek kasnije.

Kako postajete zreliji, samostalniji, sigurniji u sebe, tako i vaša ljubav postaje zrelija. Sve više shvatate da je ljubav veoma kompleksno osećanje; nije samo požuda, ni jako osećanje dopadanja i "moram da budem s njim/njom" već i radost kad je voljenoj osobi dobro i kad ima uspeha u onome što voli, tuga i bol kad joj nešto ne ide, zabrinutost kada joj nije dobro ili kad ima problema... Čitav spektar osećanja, i sve to spada u ljubav.

Kada se tako osećate zbog nekoga, onda je i vođenje ljubavi s tom osobom prava stvar; pored toga što se emotivno osećate ispunjenije nego kada ste bili intimni s nekim ko vam se ovlaš dopada, a seksualno vas je privukao, i fizičko uživanje je znatno veće. Jednom kada to iskusite, pitate se šta vam je ono ranije trebalo, kad je samo bleda senka onoga što pravo vođenje ljubavi može da bude.

Sve to osećate zato što ste sazreli i zato što ste naučili da volite na zreo način. Nemojte se uzrujavati niti osećati krivim ako još niste stigli do toga; do te tačke se u principu i ne stigne u tinejdžerskim godinama (da budemo iskreni, do prave, zrele ljubavi neki ne stignu ni do kraja života - neki se do kraja zadrže na "hoću seks s tom osobom!" stepenu). Nema žurbe.

Ako ne srljate ni sa čim, već strpljivo istražujete svoja osećanja, svoje sklonosti i potrebe, ako pažljivo posmatrate druge i trudite se da naučite i o njihovim potrebama (i povremeno potrebe vama dragih ljudi stavite ispred sopstvenih - povremeno, a ne stalno!), doći ćete i vi do zrelosti i do prave ljubavi. Tada će vam i ova priča, koja vam sada, moguće, deluje apstraktno i "dobro, verujemo vam na reč", biti jasnija - tačno ćete znati na šta mislimo, jer ćete to i iz sopstvenog iskustva moći da potvrdite.

Do tada uživajte u onome što već imate, istražujte, bez straha se raspitujte o svemu što vas zanima - zabavljajte se!

uh..meni bi trebalo zabraniti da volim..ja kad volim..granica mi je nebo..a to ne valja..ama nikako  

ja kad volim onda volim  i smatram da u životu se samo jednom voli i samo jednom ljubi sve ostalo je vreme koje trošiš na to da bi zaboravio te usne te dodire pa i seks jer u trenutku ti se čini da si sve zaboravio kad sretneš nekog ko je cakan ali magije nestane sa prvim dodirima i poljupcima kad shvatiš da to nije to

samo jednom u zivotu se voli?
fatalizam

Ja licno mislim...(napomena: nisam klinka,tako da se moje misljenje moze uzeti i kao "govor iskustva") da nije tacno da se voli samo jednom u zivotu...Voli se pono puta,ali razlicito! I tacno je-ima to velike veze sa godinama ali zavisi i od gomile drugih stvari...Nekada si zaslepljen izgledom,nekada "pricom",izazovom...kroz sve to covek prolazi dok odrasta...Sto si zreliji-zrelije i volis (valjda naucis...nemam pojma  )
U jedno sam sigurna-Treba se uvek "dati do kraja"! Bez femkanja.igranja igrica...foliranja...Jer samo tada i mozes reci da volis
I zato-samo napred...ljubav je ono sto VI nosite u srcu...niko drugi tu ne moze nista da doda niti da oduzme...

Ja sam voleo vise puta za ovih 25 godina i prestajao. Jaka stvar. To nije nikakav problem, kad covek iskreno porazgovara sam sa sobom. Znam sta zelim, i to i trazim. No regrets.

Ljubav je,hm,tako reci relativna stvar.Verujes u nju,lepo ti je,srecan si,a onda je dovoljna i najmanja greska i sitnica da se odjednom sve to srusi,a mesto srece zamene patnja i bol."Voleti znaci patiti".Postoji i mogucnost da tada shvatis da je ta ljubav bila samo greska u tvom zivotu,gubljenje vremena i zivaca,ali opet jedno novo iskustvo.Ima i puno onih koji vole samo jednom u zivotu ali to nije pravilo!!!Ljubav je vazna,ali ne odrzava jednu vezu.Pored ljubavi moras imati neki stepen tolerancije prema partneru,razumevanje,poverenje i jos puno toga!
Ali dobro,to sve dodje samo od sebe kada pronadjes "tu pravu osobu". 

 

e pa,sto ljudi vole da pate,pa to ti je.

sve sam vise ubijedjena da je vecina zaljubljena u svoju patnju...

ako se ne krvari,place,drami,prave skandali....ne racuna se da volite....

"voleti znaci patiti."

i onda se ljudi pitaju zasto nemaju normalne,lijepe,ispunjene veze i ljubavi.

pa nije ljubav patologija....