Šta mislite zašto su čelnici tadašnje RSK odbili plan Z-4 koji je bio odlično rješenje??Zanimljivo je kako se neki danas često pozivaju na nešto što je tada odbijeno,pa čak i vlada RSK u progonstvu kojoj je sjedište u Beogradu a čiji su članovi tada bili apriori protiv Z-4.Tko je odgovoran za ovaj propust koji je donio nesagledivu štetu stanovnicima Srbima iz tzv. RSK?

Norveski pregovarac Stoltenberg

(stariji, tj. otac Stoltenberga koji je jedno vreme bio premijer, a koji je odrastao u Srbiji gde je gorepomenuti otac bio ambasador)

koji je taj plan bio doneo,

izricito kaze da su Srbi iz RSK prihvatili Z-4,

a da su ga odbili Hrvati

koji su krenuli u genocidni napad

takodje poznat kao "Oluja/Bljesak/i slicne elemetnarne nepogode"

predvodjeni americkim paravojnim jedinicama

pod komandom masovnih ubica iz Vijetnama.

Da li je Plan Z4 mogao biti alternativa ratu   
 Izvor:B92

   
Plan Z4 koji su '95. godine kao rešenje pitanja Krajine predložili Piter Goldbrajt, Leonid Kerestendžijanc i Jasuši Akaši krajiškim Srbima nudio je široku autonomiju razrađenu prema modelu autonomije Alanskih ostrva u Finskoj. Tada suprotstavljeni stavovi političara u Srbiji o tome da li je Plan trebalo prihvatiti ili ne, i dalje su potpuno različiti, a pitanje odgovornosti za njegovo odbijanje i posledice takve odluke i dalje se postavljaju.

Vuk Drašković, predsednik Srpskog porekta obnove: "Osećanje da se nikako ne može izbeći politička odgovornost, najmanje politička odgovornost Slobodana Milošević, čelnih ljudi njegovoga režima, Srpske radikalne stranke i lidera, tadašnjih lidera krajiških Srba, za svojevrsno saučesništvo u ovom velikom zločinu etničkog čišćenja Hrvatske od Srba. Ti ljudi su odgovorni što su odbili potpisivanje Plana Z4", kaže Vuk Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove i aktuelni šef diplomatije SCG.

Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke: "Mi nismo bili vlast ni u Krajini ni u Srbiji u tom trenutku. Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić bili su u zatvoru, znači o čemu su mogli da odlučuju. Nemojte da sad neko traži krivca u tome, kad mi nismo mogli da odlučujemo ni o čemu."

Vuk Drašković: I Srpska radikalna stranka je bila posebno angažovana tada direktno na terenu u Krajini, čak su izvođene i neke akcije da se nikako ne bi dogodilo da neko u Krajini popusti i da slučajno prihvati Plan Z4.

Aleksandar Vučić: "Pa, bili smo protiv toga zato što su Krajišnici u tom trenutku već imali svoju defakto državu, a ovim bi im se država ukidala u potpunosti."

Vuk Drašković: Planom Z4 tadašnjoj Srpskoj Krajini ponuđen je status države u državi. Srpska Krajina je imala svoj Parlament, svoju Vladu, predsednika Krajine. Srpska Krajina je imala pravo i na svoju monetu koju izabere i kakvo joj ime da, a obaveza centralne hrvatske banke je bila da štampa tu monetu za koju se odluči Krajina. Krajina je imala pravo na mnoge međunarodne ugovore, sporazume, međunarodna predstavništva..."

Aleksandar Vučić: "Kad kažu da bismo imali svoju monetu lažu, po Sporazumu Z4, pogledajte ga danas, ne bismo imali našu monetu, nego bismo imali naša obeležja, a centralna banka bi bila u Zagrebu i ona bi vodila monetarnu politiku. I sve bi vam se svelo na nešto slično ili neuporedivo niže od onoga što danas ima Republika Srpska, do konačnog ukidanja.

Vuk Drašković: Nikada neću zaboraviti kada smo imali jedan sastanak sa jednim visokim zapadnim diplomatom ovde u vreme kada se uporno odbijao Plan Z4, kada je Karl Bilt rekao - ako ne prihvatite Plan Z4 počinićete samoubistvo.

Aleksandar Vučić: "Plan Z4 je bilo - Krajina je Hrvatska, samo će dve-tri-četiri godine da se strpe dok ne pobiju i ne proteraju sve Srbe. A onda su to izveli mnogo brže uz podršku nekih koji nisu hteli da pomognu našem narodu.

Vojislav Šešelj, predsednik SRS: Šta je najadekvatniji odgovor na najnoviji ustaški napad? Napad srpskih snaga na Osijek i zauzimanje Osijeka. Srbi imaju dovoljno vojnih snaga u istočnoj Slavoniji i Baranji da zauzmu Osijek, ali Milošević to sprečava. Šta je dalje efikasan odgovor na ovaj napad? Ako Hrvati bombarduju Knin, Srbi treba da bombarduju Zagreb. Srbi imaju moćne rakete zemlja-zemlja, tipa Luna ili kako ih na zapadu zovu frog, kojim se može gađati vrlo efikasno Zagreb. To su rakete koje ostavljaju krater od najmanje 300 metara u prečniku. Posle tog napada Hrvati bi morali zaustaviti ofanzivu, ali Milošević drži pod svojom kontrolom te rakete. Njegovi ljudi, takozvane crvene beretke, to je paravojna formacija Službe državne bezbednosti Srbije.

B92: Demokratska opozicija i deo javnosti u Srbiji jednoglasno su optužili vlast u Beogradu da je odgovorna za proterivanje Srba iz Krajine.

Vojislav Koštunica: "Tuđmanov saveznik, braćo i sestre, nije u Vašingtonu i Bonu već u Beogradu. On ima svoje ime i prezime i zove se Slobodan Milošević."

Zoran Đinđić: Kada pominjemo one koji su krivi i odgovorni, moramo na jedno od prva tri mesta da pomenemo režim u Beogradu.

B92: Krivca za Oluju u Miloševiću je videla i međunarodna zajednica. Jedan od autora Plana Z4 Piter Galdbrajt na svedočenju u Haškom tribunalu naveo je da je Milošević mogao da spreči akciju hrvatskih snaga.

Piter Galbrajt (svedočeći u Haškom tribunalu): "Mi smo očajnički pokušavali izbeći taj rat. Mi smo pokrenuli tu inicijativu čak i u 5 do 12, mi smo pokušali doći do vas da nam date podršku. Mi smo verovali da vaša javna podrška može izbeći rat. Vi ste bili na godišnjem odmoru u trenutku kada se spremala katastrofa, katastrofa za 180 tisuća Srba u Krajini."

S. Milošević: Katastrofa koja je pripremana tajno, koja je izvedena na opšte iznenađenje svakog u Srbiji, počev od mene kao i svakog građanina.

http://www.b92.net/specijal/oluja/index.php?start=0&nav_id=174031

zanimljiv intervju!!!



B92: Prelazimo na jednu drugu temu. Mnogi bi rekli da je tragedija možda mogla da bude izbegnuta, tragedija ovih dimenzija, da su na političkom planu neki drugi potezi vučeni. Govorim o planu Z4 i govorim prosto o odbijanju tog plana. Za početak bih voleo da vidimo prilog mog kolege Đorđa Raskovića.

Da li je "Plan Z4" mogao biti alternativa ratu

B92: Gospodine Štrbac, učesnik ste događaja. U to vreme mnogo se vikalo ’Izdaja, izdaja’, zar ne?

Štrbac: "Kad je u pitanju Plan Z4, zaista sam bio prisutan na sastanku kad su Galbrajt i društvo, ostali ambasadori donijeli u Kninu plan s namerom da ga predaju Srbima Krajišnicima. Martić kao predsednik Krajinške države odmah u početku je prekinuo Galbrajta i rekao, nije rekao – Mi odbijamo plan, nego: "U ovome momentu nismo spremni da plan primimo u ruke i da vidimo, pročitamo njegov sadržaj. To ćemo uraditi kad Savjet bezbednosti odluči o mandatu UNPROFOR-a." A trebalo je da se odluči o produžetku mandata UNPROFOR-a krajem marta ’95. godine, a ovo je kad su nam donijeli u Knin bio, čini mi se, 30. ili 31. januar takođe ’95. godine. Već je bilo najavljeno da će UNPROFOR promjeniti i ime i mandat, tako se i desilo, postao je UNKRO. Umjesto da bude raspoređen po, kako se kaže, sistemu mrlja od mastila po Krajini, oni su trebali da iziđu na Avnojevske granice Hrvatske. Tako da, Krajišnici nisu odbili plan, a prihvatili su plan kao osnovu za konačno riješenje srpsko-hrvatskih odnosa na području Hrvatske u Ženevi dan prije. Zapravo, 2. i 3. avgusta u Ženevi su se sastale dvije delegacije hrvatske i RSK pod pokroviteljstvom Međunarodne zajednice, a predsjedavao je Stoltenberg, koji je bio kopredsjednik mirovne konferencije u Jugoslaviji."

B92: Kažete prihvatili su plan kao osnovu, je l’?

Štrbac: "Sve što im je ponuđeno, Međunarodna zajednica – kad kažem Međunarodna zajednica, na čelu su bile UN – predložila je nacrt obijema delegacijama u sedam tačaka. Jedna od tih tačaka je bila pod brojem tri - da strane, i jedna i druga, i hrvatska i srpska, a sve da prestanu ratni sukobi, vojni napadi, da se izbegnu žrtve, prihvaćaju kao osnovu za razgovore o konačnom riješenju Plan Z4."

B92: A šta se čekalo do avgusta?

Štrbac: "Pa, od januara do avgusta nije to neko vrijeme. U međuvremenu je došlo do akcije ’Bljesak’..."

B92: Kako bi se reklo, možemo o tome da razgovaramo.

Štrbac: "Možemo razgovarati, ali ovde nije u pitanju vrijeme. Pitanje koje se spominje ovde je da smo mi Srbi odbili plan."

B92: Meni se čini da je upravo vreme u pitanju.

Štrbac: "Ja vam kažem da Srbi iz Krajine nisu odbili plan, već da ga nisu u određenom momentu prihvatili u ruke, a kasnije su prihvatili. To je isto uradio i tadašnji predsednik Vlade RSK Babić na sastanku u ambasadi, mislim da je bilo 3. ili 2. uveče. Isti taj plan, nacrt koji je bio ponuđen delegacijama Hrvatske i Krajine u Ženevi, ponuđen je i ovde Babiću, i on ga je parafirao kao što su i oni parafirali. Međutim, problem je bio kad su Srbi parafirali taj plan, onda su Hrvati tražili bezuslovnu reintegraciju ili kapitulaciju, kako bi je ko nazvao. A sad kad znamo, tad nisam ni ja znao a sad znam jer su obelodanjeni brionski transkripti, onda se zna da je Tuđman rekao: "Ide naša ekipa, ide naša delegacija na taj sastanak. Ništa tamo nećemo što nam se ponudi potpisati, jer je već bila odluka donesena da se krene ovom ofanzivom na Krajinu.""

B92: Je l’ odgovorna politika čekati osam meseci na tu vrstu odgovora, odnosno čekati osam meseci da se da jedan odgovor na tako jednu važnu stvar kao što je ovaj plan?

Štrbac: "Šta god da ja sad kažem može zvučati ovako pretenciozno."

B92: Ja Vas pitam sve vreme – Da li bi odgovornijom politikom ova tragedija koja se dogodila mogla da bude izbegnuta?

Štrbac: "Ja ću vam sad reći. Plan Z4 je tretirao četiri oblasti, to je onaj samo SAO Krajina ili srpska oblast Krajina, uopšte nije tretirao, nije spominjao zapadnu Slavoniju, a istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu je davao prelazni nekakav status od pet godina, a onda se taj dio Krajine vraća u ustavno-pravni poredak Hrvatske. Svi organi u RSK, i Skupština i vlada, bili su sastavljeni od te tri oblasti srpske – i zapadne Slavonije, i istočne Slavonije..."

B92: A šta god plan tretirao da li je ovo što imamo danas 2005. godine, s ovim brojem izbeglica, s ovim brojem povratnika, sa brojem nestalih o kome smo već razgovarali, bolje od onoga...?

Štrbac: "O tom ne treba govoriti da se ono najgore desilo šta se moglo desiti."

B92: Ja Vas pitam zato što ste učesnik događaja, i sa ove distance možete da kažete da li je ovo...?

Štrbac: "E sad, da je mene bilo pitati, onda bi se taj Plan Z4 prihvatio. Jer, pitanje je kako bi prošlo da je izišlo to, da je on došao. Tamo se negdje piše, mislim da je neki naš Krajišnik napisao čak u knjizi svojoj da je bio na Skupštini i da je odbijen. Pa, Hrvati to citiraju, ali nije nikada taj plan došao do Krajinške skupštine, nikad o njemu nije raspravljano. Taj što je napisao ne znam iz čije glave, po čijem diktatu, ali do Skupštine nije došao uopšte. Dakle, Skupština nije o njemu raspravljala. Ali, sad bi bilo..."

B92: A kakva je tu uloga tadašnjeg zvaničnog Beograda u celoj toj priči? Boga mi, nismo mnogo toga pozitivnog o tom planu čuli kao poruku od zvaničnog Beograda.

Štrbac: "Ono što ja znam kao učesnik tog sastanka jeste da smo čekali tadašnjeg predsednika Martića da završi neki telefonski razgovor. Nisam bio prisutan u prostoriji gdje je on razgovarao. Rečeno nam je da razgovara sa Miloševićem. A idemo na sastanak, čekamo da nam donesu taj plan iz Zagreba ambasadori, i još gledamo svi na sat jer je trebalo ići na onu tvrđavu kninsku, tamo gdje se... Bojali smo se da će prije stići ova delegacija iz Zagreba nego mi, pa smo malo onako svi nervozno... Bilo nas je dosta učesnika koji smo u koloni, u grupi trebali da vozilima odemo gore na tvrđavu. I onda je jednom istrčao Martić i mahao je ovako glavom. Svi su protumačili to da se plan ne primi, ali svi su znali da je to znak ne primiti u ruke i ovaj je obrazložio: "Nećemo ga primiti u ruke, ne odbijamo ga", i naglašavao je."

B92: To klimanje glavom je zapravo bilo uvod u ono što se osam meseci kasnije dogodilo.

Štrbac: "E pa sad, svako je tumačio... Ja nisam bio prisutan. I Martić je davao javno razne izjave kakav je razgovor vođen sa Miloševićem. Galbrajt je davao izjave da je on ovde isto išao posebno razgovarati sa Miloševićem, ali ovaj isti Galbrajt je došao sa sastanka s Babićem i otišao kod Tuđmana i dao izjavu, prenjele su agencije i strane i domaće, rekao je: "Srbi pristaju na sve što smo tražili od njih. Nema nikakve potrebe da Hrvati krenu na Krajinu." Sada ispada po nekim novim izvorima da je Galbrajt bio zaobiđen, da s njim niko nije ni kontaktirao, i da on zaista nije znao da se ova akcija ’Oluja’ priprema i da su blagoslov dali Klinton, ali ne preko njega nego preko nekog vojnog atašea, to sad isplivavaju dokumenti. I onda, Galbrajt nije očito ni znao, možda ima najbolju namjeru, pa vjerujem. Kad je došao na sastanak ovdje, održava se sastanak u Ženevi, isti je taj sporazum i ovako i tamo, i on daje takvu izjavu, dakle da mu je rađeno iza leđa. Ono što ja hoću da kažem, Plan Z4 za nas ima jednu težinu, Srbi ga nisu odbili, prihvatili su ga, parafirali ga. E sad, deset godina je prošlo od ’Oluje’ jučer, danas. Ovi Hrvati danas slave, mi smo juče tugovali, tugujemo cijelo vrijeme. Da se za deset godina u Hrvatskoj na primjeran način rešilo srpsko pitanje, onako kao što smo govorili... Stanovi, nismo se ni dotakli procesuiranja, što je isto jedna velika zapreka povratku, prodaja tih kuća preko državne agencije, svašta tu ima još, teško je koliko emisija traje dotaći se svih tih problema. Ali, ako za deset godina Hrvatska sama ili po nalogu Međunarodne zajednice ostavi neriješeno srpsko pitanje, ako se broj Srba svede na četiri i po posto sa 12,2 posto, ništa se povećao broj stanovnika nije od 2001. do sada. Po našim iskustvenim procjenama, ne mogu oni koji se vraćaju da namire broj onih koji umiru, jer starci ubrzano umiru. Ovih se manje vraća nego što oni umiru, dakle opada broj Srba u odnosu na 2001. Znači, kad imamo ovo da u desetoj godini u Hrvatskoj ubijaju ljude..."

B92: Šta hoćete da kažete?

Štrbac: "Pa, hoću da kažem da jedini način, nema drugog načina, ni volje, ni želje u Hrvatskoj da se srpsko pitanje riješi na adekvatan način i da se Srbi vrate. Jedini mogući način je implementacija Plana Z4."

B92: Ali, priznaćete da se u Hrvatskoj ipak... Tragedija u ’Oluji’ nije izbegnuta, ali mi o njoj danas govorimo. Međutim, saznajemo, i to su slučajevi koji se upravo u Hrvatskoj otvaraju. Otvara se slučaj ’Osijek’, nedavno se otvorio slučaj ’Zadar’. Zbog čega su ti slučajevi do sada bili na margini potpuno interesovanja javnosti?

Štrbac: "Da imamo bar cijelu emisiju pa da o tome pričamo."

B92: Imamo vrlo malo vremena, ali to su stvari koje mi saznajemo iz medija u Hrvatskoj.

Štrbac: "Svako ko je htio znao je, sve je to zapisano. Mi smo znali u Veritasu, znali su u Hrvatskoj, znao je Haški sud, znali su svi oni koji su se bavili ovom problematikom, imali smo dokaze. Drago Hedl ovo je bar sto puta pisao do sada. Ništa novo nije sad napisao u "Feral Tribjunu" nego što je pisao prije pet-šest godina ili tri godine. Ovaj Selimović Šenol, koji je sad pisao o zadarskom slučaju, znam te ljude, sarađivao sam s njima i čujem se s njima, on je ponovio to u raznoraznim novinama, čak je imao svoje novine, urednik je bio, stalno istu priču ponavlja. E, treba da dođete u tu situaciju pa da se svijet zakači. Zbog čega? Je li sad desetogodišnjica? Vjerovatno je sad trebalo da se Hrvatima konačno kaže pravo mijesto šta su radili i da više nema uljuljkivanja – Oni su fini, a svi drugi su loši. Građanski rat je bio, cijelo vrijeme tvrdim. Nikad nisam branio zločine, a i ovde su me u Beogradu napadali: "Izmišlja Savo, izmišlja." Nikad nisam izmislio ni Zadar, ni Osijek, ni Vukovar, ni Sisak, ni Gospić, sve to tek treba da se otvori, pa Pakračka poljana, pa Zagreb, pa po otocima, sve će se to otvoriti. Znate, ja sam bio na terenu, ja sam terenac čovek, radio sam na terenu oko razmjena živih i mrtvih. Nikad nisam odmogao nikome, pomagao sam. A ovi salonski humanitarci koji su mene prozivali kao nekakvog nacionalistu, a ja samo brinem o srpskim žrtvama i izmišljam, sad će se valjda uvjeriti da sam bio u pravu i da me više neće napadati."

B92: Ja Vam se zahvaljujem što ste bili moji gosti večeras.

General Alan Forand, UN zapovednik, sektor "jug": "Teško je razumeti zašto je RSK nije pružala snažniji otpor, posebno s obzirom na to da je teren išao u korist odbrani. Hrvati su uspeli da zaobiđu s boka srpske snage u jugoistočnom delu ovog sektora. Na još mnogo mesta mogao se pružiti otpor, ali do toga nije došlo. Takođe, s vojnog stanovišta me iznenađuje to što nije bilo dubine odbrane, druge i treće linije odbrane. Drugi faktor brzog sloma bio je i taj što su vrlo rano, još 4. avgusta popodne, (Srbi) odlučili da evakuišu civile iz Knina i okolnih mesta. Kad je to objavljeno, svi su počeli da beže, pa i vojnici."

hm...
to je bilo jedno od velikih Milosevicevih: "Ne!"
a, onaj baksuz Martic je samo rekao: "Da, gospodaru!"

Sumanuta Slobina ideja da ce u SFRJ postati novi Tito (onako kako male Djokice zamisljaju Tita) Ta ideja ga do poslednjeg trenutka nije napustala, on se mu Hagu na sudjenju postavljao kao suvereni vladar cele SFRJ kome "zli pobunjenici" otimaju vlast.

Srbi iz nesretne Krajine su trebali da posluze kao "udarna pernica" obnove SFRJ sa Slobom kao novim Titom (onako kako male Djokice zamisljaju Tita) E sad Srbi iz Krajine su "krivi" sto tu njegovu zamisao nisu mogli da sprovedu, pa su odbaceni kao "kukavice" Nisu izvrsili povereni zadatak!

Cak je i njegova sahrana imitacija Titove sahrane, to znaci da nije bio jedini koji je u tu sumanutu ideju verovao.

Kada ti drzavu i narod vode onakvi likovi, onda se trgaedije kao sto je Oluja i sve posle nje neizbezno moraju dogoditi. Za to su odgovorni oni sto su takvu vlast podrzavali.