Starosedeoci Meksika, razna indijanska plemena kao što su Tolteci, Maje i Asteci, stvorili su impozantnu kulturu, i imali religiju koja se zasnivala na obozavanju sunca. Pa čak i kasnije, kada su nakon otkrivanja Amerike, stigli španski konkviskadori (osvajači) sa Fernandom Kortesom na čelu, i uz pomoć, domorodcima do tad sasvim nepoznatog vatrenog oružja, srušili moćno carstvo i zarobili poslednjeg vladara Montesumu, poštovanje Sunca je ostalo deo tradicije Meksikanaca. Istina, došljaci su im ukrali jezik i nametnuli svoj, doneli svoju kulturu i običaje. Zbilo se ono što je karakteristično za sve moćne civilizacije koje su u jednom trenutku pokleknule pred drugim civilizacijama. Vremenom se na prostoru današnjeg Meksika stvorila svojevrsna mešavina u kojoj je praktično nemoguće utvrditi šta je izvorno, a šta je stiglo sa Starog kontinenta.

Tako je u bezmalo svim oblastima života u Meksiku. Naravno i u kuhinji. Jer sama pomisao na Meksiko i te kako asocira na podneblje umerene klime prepuno boja, raznog voća i povrća, mirisnih začina i, razume se, lagane muzike marijača.

Narod Meksika obrok doživljava kao zadovoljstvo koje uveseljava raznolikošću boja na trpezi. Na ulicama širom Meksika, u skromnim pokretnim restorančićima sa četri pritke i krovom od sasušenog palminog lišća i kakvim neuglednim šporetićem, može se u svako doba dana i noći dobiti ukusan obrok pripremljen na brzinu, a koji ni malo po ukusu i raznovrsnosti ne zaostaje za pravom pravcatom gozbom. I što je najvažnije, sve to je zdrava hrana. Jer najvećim delom hrana meksikanaca se sastoji od povrća, voća i kukuruza pripremljenog na nekoliko načina. Tu su još i pirinač, mahunarke i naravno čili (izuzetno ljuta papričica).

Svakodnevna ishrana meksikanaca podrazumeva i meso, uvek mlado, praseće, pileće, juneće i ćureće, obilje začina koji obroku daju izuzetnu aromu i ukus, i naravno razne vrste ribe i plodova mora, koji se u meksiku, doduše, smatraju jeftinom hranom za siromahe.

I uz svo to sunce u tanjiru neizostavan je i čili, da bi priča o kuhinji Meklsika bila potpuna. Ali bez obzira sto mi sa ovih meridijana čili smatramo kao sinonim za nešto izuzetno ljuto, pogrešno je shvatanje da u meksičkoj kuhinji preovlađuju ljuta jela. Zavisno od meraka i stanja u stomaku, poštovalac meksičke kuhinje može da koristi i začine koji imaju isti ukus ali nisu tako papreno ljuti... Jer u Meksiku se pod čilijem podrazumeva 140 vrsta paprike, bibera i luka.

Meksiko jeste geografski veoma daleko od nas, ali praktično sve namirnice tog podnevlja sada se mogu pronaći po našim prodavnicama (čak i gotove tortilje) i nije teško našoj domaćici da spremi bilo koje od meksičkih jela.
   

Za početak, ni jedan obrok u Meksiku ne može da se zamisli bez tortilje, jer tortilja u ovoj zemlji praktično predstavlja hleb. Poslužiće vam tortilje uz obrok ili kao podlogu, praktično hlebni tanjir, na kojem je ostatak obroka. Tortilja je vrsta tankog, okruglog peciva koje se pravi od kukuruznog i pšeničnog brašna, nastala prevashodno kao najnužnija hrana siromašnog stanovništva. Pre dolaska španaca tortilja se isključivo pravila od kukuruznog brašna. Suva zrna kukuruza dugo su kuvana u lagano klučaloj vodi, dok ne omekšaju, a potom stavljana između dva kamena (žrvnja) da bi se dobila masa debljine prsta. Tako dobivena palačinka pekla se na tiganju. Današnji način preavljenja tortilje je pojednostavljen a mi smo vam dali jedan takav recept.

Dalje na svakom stolu u meksičkom domaćistvu obavezno ćete naići na supu. Supa je važan deo glavnog ili (kako ga meksikanci nazivaju) velikog obroka. Zastupljen je veliki broj supa, laganih, bistrih, gustih sa dosta ukuvanog povrća, i onih od mesa, kao naravno i gaspaćo supa, koja je doneta iz Španije (ova supa se pravi od povrća i začina koji se ne kuvaju i služi se dobro ohlađena u frižideru) Meksikanci nemaju klasični odnos prema salatama, jer povrće će vam poslužiti uz svako glavno jelo i to dobro začinjeno čili papričicama. A glavno jelo, velikog obroka je naravno meso pečeno na roštilju Karne asada - i taj način spremanja mesa je stigao u meksiko sa konkvistadorima.

U meksiku se koristi svinjsko, pileće, juneće i ćureće meso. naravno i riba. Meso mora biti očišćeno od žilica i masnoće. Juneće i svinjsko meso seče se na tanke uzane komade suprotno od položaja mišićnih vlakana, dok se pileće i ćureće seče u kockice. Ribe i rakovi peku se u komadu, sem velikih vrsta od kojih se seku šnicle. Meso pre spremanja na roštilju uvek stoji u marinatu, a meksikanci imaju svoj omiljeni marinat.

Pasulj, španski pirinač i kukuruz su tri vrste povrća koje se služe uz gotovo svaki obrok., najčeše pomešani sa raznim vrstama povrća, lukom, paradajzom, i obavezno jednom od 140 vrsta paprika, krastavcem, maslinkama, uz sir ili sosove.

Najčešće će i sami Meksikanci biti u nedoumici ako ih stranac priupita koje im je omiljeno jelo. Tortilje su nesumnjivo najpoznatije van granica ove zemlje, ali su enčilade nešto bez čega stanovnici ove zemlje ne mogu da zamisle dan. Enčilada je zapravo tortilja punjene jednim od mnogobrojniha nadeva i koji se na kraju preliva nekim sosom i ili posipa sirom. Tradicija nalaže da se tortilje potapaju u vrelo ulje ili maslac, prže sa obe strane da budu reš, potom nakratko potapau u neki sos i pune nadevom. Sos je obavezno zaljućen, a enčilade se rolaju, presavijaju ili slažu poput piramide, i tako iznose na sto.

Nikako ne možemo zaobići tamale. Meksiko je zemlja kukuruza, a tamale je jelo koje se pravi tako sto se neko testo, nadeveno po volji kuvara, umotava u osušeno lišće kukuruza. Umesto lista kukuruza, kojem nije uvek vreme, može se koristiti i neko drugo lišće, ali samo lišće kukuruza daje tamalama pravi ukus.

I tu stižemo i do deserta, a meksikanci, nakon svega kljutog i teškog za desert vole despositi - iliti lako. Zbog klime ali još više zbog obilja svakojakih vrsta voća kojeg ima preko cele godine. Dakle kolači su mahom laki, a nemoguće je zamisliti čak i najskromniju trpezu bez mnoštva voća. Kolači u meksiku imaju specifičan ukus zahvaljujući velikim količinama cimeta, badema i naravno čokolade

Meksička kuhinja
Przene banane 

 
1 banana
50 gr butera

Bananu oljuštite i isecite na sitne kolutiće pa je pržite na vrelom buteru dok ne porumeni sa obe strane. Procedite i posolite i pobiberite po ukusu.

Meksikanci često ovako spremljenu bananu grickaju poput čipsa uz pivo, a čvrsto su uvereni da je ova poslastica afrodizijak

Meksička kuhinja
Encilada od sira

 
400 gr najmanje tri vrste tvrdog sira
    (npr. parmezan, gauda i ementaler)
seckani peršun
15 tortilja
sos po izboru

Sir narendajte. Svaku tortilju prepecite i onda ih slažite u okrugao dubok sud. Prepečenu tortilju umočite u sos koji ste odabrali, pa je pospite rendanim sirom i seckanim peršunom, pa tako do kraja. Kada ste stavili i poslednju tortilju sve zapecite dvadesetak minuta u rerni. Služite toplo.

uh sto dobro mirise.

Albondigas corba

 450 g mlevene junetine
 100 g svinjske kobasice
 1 luk, seckan
 1 jaje, umuceno
 1/2 kasicice soli
 1/4 kasicice mlevenog bibera
 1/4 kasicice belog luka u prahu
 1/4 solje mleka
 1/4 solje seckanog svežeg bosiljka, ili 1 kasika suvog bosiljka
 1/2 solje kukuruznog brasna
 4 dl junece supe
 3 dl pripremljenog sosa od zelenog cilija
 1 luk, seckan
 400 g paradajza iz konzerve, oljustenog i iseckanog
 1/2 kasicice suvog bosiljka
 1/2 kasicice origana
 1/4 kasicice mlevenog bibera
 1/2 solje belog pirinca


Pomesajte junecu supu, sos, 1 luk, paradajze, suvi bosiljak, origano, i 1/4 kasicice bibera. Stavite da prokuva, utisajte vatru i ostavite da se krcka oko 20 minuta. Pomesajte mleveno meso, kobasicu, 1 luk, jaje, so, biber, beli luk u prahu, mleko, svez bosiljak i projino brasno. Dobro promesajte i pravite male cuftice velicine zalogaja. Dodajte cuftice i pirinac u corbu i krckajte, poklopljeno, na tihoj vatri 1 do 1,5 sat.

Burito pita

 1 kg mlevene junetine
 1 luk, seckan
 2 kasicice zdrobljenog belog luka
 60 g crnih maslinki, seckanih
 100 g seckanih zelenih papricica
 300 g paradajza
 2,5 solja crvenog tako sosa
 450 g obarenog pasulja
 12 psenicnih tortilja
 250 g rendanog zutog sira


Zagrejte rernu na 175° C. U vecem tiganju, na srednjoj temperaturi, izdinstajte luk i junetinu oko 5 minuta. Dodajte beli luk i nastavite sa dinstanjem jos 5 minuta. Ocedite visak masnoce. Dodajte maslinke, papricice, paradajz, tako sos i pasulj. Dobro promesajte, smanjite temperaturu i ostavite da se krcka 15 do 20 minuta. U vatrostalni su redjajte tanak sloj mesa, red tortilja, opet meso, pa sir. Zatim tortilje, pa meso, pa ponovo sir i tako dok se sva masa ne utrosi. Pecite na 175° C oko 20 do 30 minuta, ili dok sir ne postane rumen i sa mehuricima.

Pileca paelja


 500-600 g pilecih prsa, bez kostiju
 1 kasika maslinovog ili obicnog ulja
 1 srednji crni luk
 1-2 cena belog luka, zdrobljenog
 2,5 dl nemasne pilece supe
 1 solja nekuvanog pirinca, duguljastog
 1 kasicica origana
 1/2 kasicice aleve paprike
 1/4 kasicice soli
 1/4 kasicice bibera
 1/8 kasicice safrana
 3,5 dl kuvanog paradajza
 1 srednja crvena paprika 
 3/4 solje smrznutog graska


Skinite kozicu sa piletine. Isecite na komade velicine zalogaja. Na vrelom ulju proprzite piletinu. Kad promeni boju, izvadite je, a u tom ulju proprzite luk da bude mekan, ali pazite da ne pregori. Dodajte beli luk, jos malo proprzite i skinite sa vatre. Dodajte supu, nekuvan pirinac, origano, alevu papriku, so, biber i safran. Vratite na vatru, ostavite da prokuva, smanjite temperaturu, poklopite i dinstajte oko 15 minuta. Potom dodajte paradajz, seckanu svezu papriku i grasak. Dodajte piletinu, poklopite i dinstajte dok pirinac ne omeksa.

Tako salata

 450 gr mlevene govedine, posne
 1 kasika tucane paprike
 2 solje salatnog preliva
 1 solja kecapa
 35 gr mesanog povrca
 2 glavice zelene salate, oprane, osusene i iseckane (moze 2 razlicite vrste)
 3 velika paradajza, iseckana
 1 zelena babura, iseckana
 1 zuta babura, iseckana
 1 veza mladog luka, iseckanog
 115 gr mariniranih zelenih papricica, fino seckanih
 425 gr mariniranog pasulja, ocedjenog
 425 gr mariniranog pasulja (druga vrsta), ocedjenog
 340 gr rendanog Cedar sira
 400 gr kukuruznog tortilja cipsa

Izdinstajte govedinu, zacinite tucanom paprikom i ostavite da se ohladi. Pomesajte salatni preliv, kecap i mesano povrce. U velikoj ciniji pomesajte zelenu salatu, paradajz, zelene, crvene ili zute paprike, mladi luk, papricice, obe vrste pasulja, pola kolicine sira, pola kolicine cipsa, preliv i rashladjenu govedinu. Pokrijte i stavite u frizider. Pred sluzenje prelijte salatu ostatkom sira i cipsa.

Meksicki svadbeni kolaci

 1 solja omeksalog putera
 1/3 solje finijeg secera
 2 kasicice ekstrakta vanile (2 kesice vanilin secera)
 skoro 2 solje namenskog brasna
 1 solja mlevenih oraha
 1/2 solje rendane cokolade
 3/4 casicice mlevenog cimeta
 mrvica soli
 1/2 solje finijeg secera
 1/4 solje rendane cokolade

U ciniji umutite puter i 1/3 solje secera da bude penasto. Dodajte vanilu. Posebno umesajte brasno, orahe, 1/2 solje rendane cokolade, cimet i so. Dobro promesajte. Postepeno dodajte ovu smesu u puter i mesajte. Gotovo testo uvijte u plasticnu foliju i stavite u frizider na 1 do 2 sata da se stegne. Zagrejte rernu na 180° C. Od testa pravite loptice precnika 2,5 cm. Redjajte ih na nenamascen pleh na vecem rastojanju (rastojanje treba da bude iste velicine kao i kolaci). Pecite 15 do 20 minuta ili dok ne postanu cvrsti na dodir. Pomesajte secer i rendanu cokoladu i svaku lopticu uvaljajte u ovu smesu.

Bunuelos

 4 jaja
 1/4 solje secera
 1 kasicica ulja
 2 solje namenskog brasna
 1 kasicica praska za pecivo
 1 kasicica soli
 1 solja secera
 1 kasicica mlevenog cimeta
 1 solja ulja za przenje

Umutite jaja sa 1/4 solje secera i mutite dok ne postane svetlo-zute boje. Dodajte ulje. Posebno pomesajte 1,5 solju brasna, prasak za pecivo i so. Postepeno dodavajte brasno u jaja sve vreme muteci. Ostatkom brasna nabrasnite radnu povrsinu, istresite testo i dobro mesite dok ne dobijete glatko testo. Podelite testo na 16 loptica. Razvaljajte svaku na krug precnika 12-13 cm i ostavite ih nepokrivene da se odmore oko 10 minuta. Zagrejte ulje i przite kolacice dok ne postanu zlatno braon boje. Samo jednom ih okrenite. Pospite mesavinom secera i cimeta. Cuvajte u zatvorenoj posudi.