Anime je stil crtanja poreklom iz Japana, sa karakterističnim likovima i pozadinskom pričom koja drugačija od ostalih vidova animacije. Dok su neki anime naslovi u potpunosti ručno crtani, pomoć računara u procesu stvaranja anime je potpuno uobičajena. Priče animea su obično izmišljene. Anime se emituje preko televizije, distribuira na medijima kao što su VHS ili DVD ili preko igara za konzole ili računare. Mnoga anime dela su nastala pod uticajem japanskog stripa znanog kao manga. Neki anime naslovi su adaptirani u igrane filmove ili serije.

Istorija

Istorija animea počinje početkom 20. veka, kada su japanske tvorci filmova eksperimentisali sa tehnikama animacije koje su prethodno bile razvijene na zapadu. Tokom sedamdesetih, anime se dalje razvijao, odvajajući se od svojih zapadnjačkih uzora i razvijajući jedinstvene žanrove kao što su ”meka”. Osamdesetih godina, anime je prihvaćen ako mejstrim i doživeo je pravi bum u proizvodnji. Od devedesetih naovamo, anime je prihvaćen i u drugim zemljama.

Karakteristike

Žanrovi=

Anime ima mnogo žanrova, kao i tradicionalni igrani filmovi i serije. Ti žanrovi podrazumevaju avanture, naučnu fantastiku, priče za decu, ljubane priče, srednjevekovnu fantaziju, erotiku, horor, akciju i dramu.

Većina animea sadrži elemente nekoliko različitih žanrova, kao i varijacije tema. Ovo čini vrlo teškim razvrstavanje nekoliko naslova. Anime može da ima naizgled prostu radnju, ali u isto vreme može sadržati mnogo složeniju, dublju radnju i razvijanje likova. Nije neobično da anime orijentisane prevashodno dobroj akciji da sadrže humor, ljubav, pa čak i oštre društvene komentare. Isto se može odnositi na anime orijentisanim ljubavnim pričama da sadrže jake akcione elemente.

Žanrovi koji su specifični za anime i mangu:
Bišojo (Bishōjo): na japanskom ”lepa devojka”, usvojeni termin koji se može iskoristiti da opiše svaki anime koji sadži likove lepih devojaka, na primer
Bišonen (Bishōnen): na japanskom ”lep dečak”, usvojeni termin koji se može odnositi na svaki anime koji u sebi ime zgodne dečake i ljude, na primer
Eči (Ecchi): dobijeno izgovorom slova H
Hentai (Hentai): na japanskom ”perverzno” i koristi ga zapadnjačka publika da uputi na pornografski anime
Josei (Josei): na japanckom ”mlada žena”; ovaj anime ili manga je namenjen mlađim ženama i jedna je od najređih formi.
Kodomo (Kodomo): na japanskom ”dete”, ovakakv anime ili manga je namenjen mlađoj deci
Meka (Mecha): anime ili manga koji sadrže džinovske robote
Moe (Moé): anime ili manga koji sadrže likove koji su ektremno veseli i slatki
Progresivni: umetnički filmovi
Sejnen (Seinen): anime ili manga koji su slični Šonen tipu, ali su namenjeni starijoj publici
Sentai/Super Sentai (Sentai/Super Sentai): anime ili manga koji uključuju timove superheroja
Šojo (Shōjo): na japanskom ”male devojčice”, označava anime ili mangu koji su namenjeni devojčicama
Maho Šojo (Mahō Shōjo): podžanr Šoja poznat kao priče o magičnim devojkama
Šojoai (Shōjo-ai): označava anime ili mange čija je tema ljubav između ženskih likova
Šonen (Shōnen): na japanskom ”dečaci”, odnosi se na anima ili mangu namenjene dečacima, na primer Zmajeve kugle.
Šonenai (Shōnen-ai): označava anime ili mange čija je tema ljubav između muških likova. Ovaj termin je izbačen u Japanu zbog referenci na pedofiliju.

Izvor: Wikipedia