Jovan Babunski

Jovan Stojković, vojvoda Babunski:

Rođen kao Jovan Stojković, nadimak je dobio po planini Babuni, u Makedoniji. Živeo je 42 godine (1878. - 1920.). Počeo je da ide u školu tek u desetoj godini, zatim ga je otac odveo u Veles, koji je bio bugarska tvrđava u Makedoniji. Učio je nešto bugarske škole. Završio je četiri razreda.

Došao je u Beograd, u gimnaziju i učio godinu dana, pa prešao u bogoslovsko-učiteljsku školu, otvorenu za Srbe iz Turske. Zatim je opet nešto učio u Valjevu, tamo završio nižu gimnaziju, pa učiteljsku školu u Nišu i Beogradu. Postao je srpski učitelj u Tetovu. Protiv vojvode Babunskog odmah se digla VMRO. Imao je više sukoba sa njima i zajedno sa vojvodama Gligorom Sokolovićem iz okoline Prilepa, Trenkom Tujanovićem, Josifom i Mihailom iz Broda, Dolgačem, Vasilijem Trbićem i Cenom Markovićem očistio je desnu obalu Vardara od bugarskih četa ili VMRO-a. Treba znati da su ove borbe bile žestoke, na nož. Godišnje je ginulo u Makedoniji po dve hiljade srpskih, bugarskih ili grčkih četnika.

Kada je 1908. godine u Turskoj izvršen prevrat i kada su došli na vlast Mladoturci, proglasili su Ustav i opšte pomirenje, vojvoda Babunski je neko vreme prekinuo četovanje. Međutim, balkanski čir se nije mogao lečiti frazama. Mlado-turci su uhapsili vojvodu Babunskog ali je uspeo da pobegne u Srbiju, odakle je 1912. na čelu srpske vojske sastavljene od elitnih četnika prošao Balkanski rat od Kumanova do Bitolja. Isto tako se istakao i na Solunskom frontu i dobio najviša srpska i francuska vojna odlikovanja. Umro je u Velesu gde mu je između dva svetska rata podignut spomenik.

O Jovanu Babunskom je ispevana pesma, koja je kasnije prepevana u poznatu četničku pesmu, Spremte se spremte, četnici.

Izvor: Wikipedia

kratak osvrt na poslednju recenicu,a sa sajta www.pogledi.co.yu/ makedonija/
(ne znam dal' ovo moze -ako ne-obrisite...)


Спремте се спремте четници

Српска ми труба затруби
У тово село Дреново.
Спремте се спремте четници,
Силна ће борба да буде.

Ој напред иде пред четом
Јован Бабунски војвода,
За њим иде пред четом
Васил Велешки војвода.

Извика Јован Бабунски:
Држте го село оздола,
Држте го село оздола
Тува је Стеван Димитров.

Извика Јован Бабунски:
"Предај се, предај, Стеване"
"Не се предајем, Јоване,
Аз сам блгарски војвода!"

Извика Васил Велешки:
Фрљајте бомбе Четници.
Поче им кућа да гори,
Из куће Стеван говори:

"Пуштај ма, пуштај Јоване,
Чета ће да ми изгоре."
Српска ми труба трубаше,
Дреново село гореше.

Poraz i pogibija bugarskih komita u Drenovu znacio je prekretnicu i kraj bugarskog uticaja desno od Vardara.
Inace Dimitrov i njegovi ljudi su bili hrabri i izginuli su do poslednjeg.
Nedugo zatim srpske komite su suzbile i siptare u toj zoni.
U knjizi "Memoar Vasilija Trbica - vojvode veleskog" izvanredno je opisana ova epoha

dali neko ima snimljenu ovu pesmu. jedino ima da se nadje za drazom. imali neko original.

@kivi  Ја имам ову песму о Бабунском.
Извињавам се ако текст има мањих грешака.
Песма је веома, веома, веома стара и пева је славни
Раша Раденковић.  Имам је и могу ти је послати ако
хоћеш. Јави се на ПП.

ЈА НЕ ЖАЛИМ ДУКАТЕ

Не ли те жалба
За твоја мајка
Војводо бре, Бабунски бре
Моја је мајка стара планина
Комите бре, Дружино бре

Ја не жалим дуката
Нит ја жалим (неразумљиво)!
Већ ја жалим дружину
Што ми изгину

Не ли те жалба
За твоја љубав
Јоване бре, Војводо бре
Моја је љубав пушка Перданка
Дружино бре, Комите Срби бре

Не ли те жалба
За твоја деца
Јоване бре, Војводо бре
Моја су деца ситни куршуми
Дружино бре, Комите Срби бре

Драго ми је да није заборављено аутентично Србско Четништво из времена четовања у старој и јужној Србији крајем претпрошлог и почетком прошлог столећа. Требало би свакако одржати прославу са парастосом Четничким вођама попут Др. Милорада Гођевца, Луке Ћеловића, и других. Овај део наше
славне историје је скоро заборављен, још из времена несрећне Краљевине Југославије. Узмите на пример песму `Спрем те се спрем те четници`, та песма је настала 1907 године после велике четничке победе над бугарским комитама у селу Дреново, тадашња јужна Србија, данашња тзв македонија. Четнике је предводио Војвода Јован Стојковић Бабунски.
Песма у оригиналу гласи "Загрми ЈОВАН војвода, бацајте бомбе четници". Дража је касније убачен у песму на место Јована.

Моји преци су са те планине и колико ја знам сви су били комите! У питању је село Ораов Дол. . .

Чујмо и другу страну (са једног другог форума):

Следъ убийството на Тренко четитѣ на пропагандата почватъ да устройватъ засади на организационнитѣ чети, съ единствената цель да заловятъ живъ Щерю Влашето. Следъ 14 дни отъ Великденъ 1907 година, т. е. на втората недѣля, организационниятъ районенъ войвода Стефанъ Вардарски (наричанъ още Малъкъ Стефанъ), родомъ отъ село Градско, заминава по организационна работа съ 5 четници въ село Дрѣново. По донесение на пропагандата четата е проследена оть Иванъ Бабунски, който съ голѣма чета влиза въ селото и обсажда кѫщата, въ която се е прикрила 6-членната чета. Следъ обсадата Бабунски предлага на войводата Вардарски да предаде живъ Щерю Влашето, който ще бѫде изпратенъ въ Бѣлградъ, за да види сръбския краль, кой е убиецътъ на сръбския великъ войвода Тренко, като обещава съ честна дума, че ще пусне войводата заедно съ останалитѣ му четирима четници невредими да излѣзатъ отъ засадата. Вардарски му отказва да предаде Щерю. Тогава Бабунски се обръща къмъ Щерю и му казва : „Ако ти жалишъ другаритѣ си и ако си юнакъ, остани въ кѫщата, а другаритѣ ти да се изтеглятъ отъ селото, а ти следъ това ми се предай да те отведа въ Бѣлградъ.” Вардарски и другаритѣ му съ присмѣхъ посрѣщатъ предложението на Бабунски и му заявяватъ, че тѣ ще се биятъ, докато тече кръвь въ жилитѣ имъ, после що ще да става. А колкото се отнася до искането му, да предадатъ Щерю „курбанъ” на сръбската пропаганда, никога не могатъ да сторятъ това престѫпление противъ любимия си другарь. Следъ тоя категориченъ отказъ, Бабунски съ четата си почна да обстрелва кѫщата и сражението между дветѣ чети трае цѣлъ день. Последователнитѣ атаки на Бабунски се посрѣщатъ съ залповъ огънь отъ шепата борци. Но при все това интимната мисъль на Бабунски си остава да залови Щерю живъ, поради което не иска да щурмува кѫщата. Впоследствие, виждайки какъ въ сражението падатъ убити негови четници, Бабунски се озвѣрява, забравя заповедьта на сръбския краль и накарва четницитѣ си да запалятъ кѫщата. Срѣдъ огненитѣ езици, обзели вече цѣлата кѫща, Вардарски и другаритѣ му излизатъ отъ кѫщата да си пробиятъ пѫть съ бомбовъ огънь, обаче отъ залповия огънь на неприятеля падатъ убити Стефанъ Вардарски, Щерю Влашето и Дане Недѣлковъ отъ с. Орѣше, а останалитѣ двама четници се задушаватъ отъ огъня и намиратъ смъртьта си срѣдъ пламъцитѣ на горящата кѫща.

Извор: Ст. Аврамовъ, "Революционни борби въ Азоть (Велешко) и Порѣчието", Македонски Наученъ Институтъ, София, 1929, глава XI, стр. 147-148.

Može prevod?

Не знам ни ја бугарски, али, отприлике, требало је да бабунски похвата Бугаре, поготово Штерју Влашета. Чак је предложио Стевану Вардарском да му овог преда а  он и остала четворица да иду слободни. Бугари су то, уз подсмех, одбили па је Бабунски наредио да се кућа запали. Неки Бугари су се погушили, а неки изгинули у покушају да се пробију.

Тих 6 Бугара су били чланови пропагандне чете, а наши су били далеко бројнији.