- Odakle potiče pivo

Pivo kroz istoriju

    Pivo je drevni napitak i njegova istorija je sigurno duža od 6000 godina. Prve tragove ostavile su civilizacije koje su naseljavale žitnicu u dolini reka Eufrat,Tigar i Nil, 4000 godina pre nove ere. Prve pisane tragove o pivu stavili su Sumeri koji su 2500 godina p.n.e. naseljavali područje Mesopotamije. Ubrajali su ga u najvažnije namirnice, koristili kao lek, ali i kao novac. Kao sirovinu koristili su ječam, pšenicu, a ponekad i zob i proso. Pilo se da bi se ugasila žeđ, ali i kao hrana.

Pivo - kozmetičko i platežno sredstvo

    Egipatske žene iz više klase koristile su ga u kozmetičke svrhe i njime negovale kožu. Najpoznatija od njih, Kleopatra - čija je neodoljiva lepota dobro uzdrmala Rimsko carstvo, štitila je i vlažila ten talogom i penom od piva.

    Pivu se pripisivala i mitska uloga i smatrali su ga sastavnim delom života. U plodnoj dolini Tigra i Eufrata, bila je u to vreme država Lagaš sa svojih osam malih gradova i 40 sela. Ona se u mnogo čemu razlikovala od susedske Akadske države, po tome što nije vodila ratove, bavila se graditeljstvom, umetnošću i naukom. Njeni vladari vladali su od Sredozemnog mora do Persijskog zaliva, a ostavili su za sobom hramove, kipove, sisteme za navodnjavanje i glinene tablice. Tako su ostali zapisi koji su sačuvali njihova znanja u matematici i prvi ep. Ep o Gilgamešu kralja Uruka, njegovom čudnom prijatelju Enkiduu i boginji Ninkasu. Po predanju je odrastao u stepi među životinjama. Bio je divalj, ali odan Gilgamešu. Pratio ga je i štitio u njegovom pohodu protiv Huvave, gospodara kedrove šume.

Piće bogova

    Ninkasu je bila boginja koja je čuvala tajnu spravljanja slada i piva. Kuvala je pivo, ”čudesno piće” namenjeno bogovima i upravo je ono odigralo presudnu ulogu u preobraćanju Enkidua. Bilo je dovoljno da on popije sedam čaša tog napitka, pa da doživi preobražaj i da se iz polubića preobrati u čoveka. Boginja Ninkasu je čuvala tajnu spravljanja piva, ali je zapis o njoj “Himna boginja Ninkasu” iz 1800 godine p.n.e. ostao, i danas se smatra najstarijom recepturom za spravljanje piva.

    Kralj Hamurabi (1792-1750 p.n.e.) je jedna od najvažnijih ličnosti Drevnog istoka. Ostao je zapamćen po pravednosti, procvatu nauke i uređenju državne uprave. Za sobom je ostavio zakonik (Codex Hammurabi) koji je u oko 300 članova obuhvatio sve što je bilo od važnosti za javno i privatno pravo. Između ostalog i propise vezane za spravljanje i promet piva. To nije slučajno, budući da se u to vreme u Vavilonu znalo za više od 16 vrsta piva.

Omiljeno na svim meridijanima

    Nije ni malo čudno što je pivo piće koje se održalo sve ovo vreme. Pivo je oduvek bilo jedno od najomiljenijih i najrasprostranjenijih pića: piće koje se pije na svim meridijanima i u svim podnebljima, piće za sva godišnja doba i sve prilike.. Civilizacije su dolazile i prolazile i svaka mu je dala nešto svoje, nešto specifično i ostavilo ga za sobom kao tradiciju pokolenjima koja su dolazila.

 

- Šta se sve krije ispod bele pene?

    Pivo je po definiciji niskoalkoholno piće, međutim, kod njega je sadržaj alkohola približno tri puta manji nego kod vina i 10 puta manji nego kod jakih alkoholnih pića. Preko 90% čini ga voda, a ostatak sastojci od kojih skoro svi imaju više ili manje povoljno delovanje na organizam. U njemu se nalaze fiziološki značajni sastojci: ugljeni-hidrati, proteini, vitamini, provitamini, sirova vlakna, više od 30 različitih mikro i makro elemenata... Prisutni su važniji vitamini iz  B kompleksa, ali i A, D i E vitamini. Zatim gorke i aromatične komponente hmelja, koji daju posebnu vrednost ovom napitku. Svi ovi sastojci igraju značajnu ulogu u našem organizmu, stoga konzumiranje piva u umerenim količinama može biti vrlo korisno, ali naravno, samo u umerenim količinama.

Svaka cast!
Samo napred!

Treba ljude edukovati

to komsija care

   i'm happy

- Pivo je jedna od najbezbednijih namirnica

    Očigledno da se pivom unosi određena količina, za organizam značajnih, fizioloških sastojaka, i da je pivo pored zadovoljstva  i osveženja, nešto mnogo više. Međutim, ne može se izbeći pitanje da li ono sadrži nešto loše? Da li su prisutni i štetni sastojci koji mogu ugroziti zdravlje? Odgovor na to pitanje je relativno jednostavan:

Pivo je jedna od najbezbednijih namirnica   

    Pivo je, kao i svi prehrambeni proizvodi, pod strogom kontrolom. Njegova zdravstvena ispravnost se stalno kontroliše, jer uvek postoji opasnost da neki od kontaminenata dospe u proizvod. Ipak mora se reći da je pivo u poređenju sa drugim namirnicama u mnogome specifičan proizvod.

    Opsežna i vrlo ozbiljna istraživanja, godinama vođena u brojnim kontrolnim laboratorijama, navode na zaključak da je pivo izuzetno „zdrava” namirnica. Upravo je to činjenica koja danas dobija sve veći značaj. Poznato je da zdravstvena ispravnost postaje jedan od najvažnijih kriterijuma prema kome se potrošači u svetu danas opredeljuju. Više nije dovoljno da proizvod bude atraktivan i primamljiv, potrebna je i garancija da je u zdravstvenom smislu, potpuno bezbedan.

    U savremenim uslovima velikog ekološkog zagađenja i opterećenja brojnim industrijskim kontaminentima, uslovi za proces proizvodnje i higijenski standardi u savremenim pivarama moraju biti na vrlo visokom nivou.

             Proces dobijanja piva od ječma bio je poznat još u Sumeru i Vavilonu. U egipatskim grobnicama pronađeni su recepti za spravljanje piva koji datiraju iz 2400 p.n.e.
Osnovne procedure za pravljenje piva u Evropu su stigle sa Bliskog Istoka. Rimski istoričari Plinije (u I veku p.n.e.) i Tacit (u I veku n.e.) pisali su kako su saksonska, keltska i germanska plemena pila pivo (većina engleskih pojmova vezanih za pivo su anglo-saksonskog porekla).
Tokom Srednjeg veka katolički monaški redovi očuvali su veštinu spravljanja piva. Poznato je da su pojedini monaški redovi tokom iscrpljujućih postova pili pivo ("tečni hleb").
Hmelj počinje da se koristi u Nemačkoj u XI veku, dok na Britansko ostrvo stiže u XV veku iz Holandije.
U Nemačkoj je 1420. godine otkrivena proizvodnja piva procesom "donjeg vrenja". Pivo dobijeno ovim procesom prozvano je "lager" (od nem. lagern-čuvati), pošto je proizvodnja trajala duže od dotadašnje proizvodnje "gornjim vrenjem" , kojim se dobija tzv. "ale" (ejl).
Industrijska revolucija unela je novine i u proizvodnju piva. Omogućena je proizvodnja lager piva i u leto otkrićem rashladnih uređaja (u drugoj polovini XIX veka). Francuski hemičar Luj Paster i kasnije danski botaničar Emil Hansen otkrili su proizvodnju čistih kultura kvasca, neophodnog za dobijanje većine piva.
U XX veku proizvodnja piva postaje industrija ogromnih razmera. Pivo počinje da se pije na svim kontinentima.   

     Kako se pivo pravi?




Ječam se prvo potapa u vodu i tamo se drži dok ne otpočne klijanje. Zatim se stavlja u kazan gde se suši. Ovako dobijeni proizvod predstavlja ječmeni slad, koji se meša sa vrelom vodom. Smeša slada i vode odlazi u drugi lonac gde se dodaje hmelj i počinje kuvanje. Posle kuvanja u odvojenom loncu ovome se dodaje kvasac i vrši se fermentacija. Njeno trajanje zavisi od vrste kvasca i vrste piva koju želimo da dobijemo. Na kraju pivo se pakuje i spremno je za upotrebu (to je i najboji deo).

Ovo je, naravno, veoma uprošćen prikaz proizvodnje piva, ali sve vrste piva prolaze kroz pomenute faze. Varijacije u dužini kuvanja, temperaturi i sastojcima pivu daju određen ukus, miris, boju i gustinu.


Zanimljivosti

U Vavilonu je postojao obicaj da mesec dana posle venčanja nevestin otac svog zeta snabdeva sa onoliko medovine koliko on može da popije. Medovina je, ako niste znali, pivo od meda. Pošto su Vavilonci koristili lunarni kalendar, ovaj mesec se nazivao "mesec meda". Odatle i potiče današnji "medeni mesec".
Osim medovine, postoje još neka pića slična pivu: postoji na stotine različitih afričkih pića koja se prave od biljaka bogatih skrobom (npr. burukutu), u Japanu se pravi sake, u Kini samsu, a u Koreji suk (sve od pirinča), u Meksiku se pravi pulque (od kaktusa), a u Rusiji kvas (od razanog hleba).




   U Engleskoj se u XVII veku koristila veoma specifična časa za pivo, tzv. yard-of-ale glass. Ta časa je dugačka oko jednog jarda (90 cm) i imala je zapreminu od jedne pinte (0.5 l). Imala je otvor nalik na trubu, a na drugom kraju je obično bilo "stopalo". Naravno, bila je veoma nepraktična za svakodnevnu upotrebu, pa je korišćenja za posebne zdravice.
Vikinzi su pre bitaka pili piće koje su zvali aul ("ale"), pa su u bitke ulazili bez straha, uglavnom bez oklopa, a često i nagi do pojasa.
Tokom Drugog svetskog rata američke pivare koje su htele da vojnicima šalju pivo, morale su da ga pakuju u specijalne kamuflažne limenke.

Spajam sa istorijatom piva. Ionako ima i top tema sve o pivu

vazi shone

ako pijemo da bar znamo sta pijemo