Smrtonosne mane naroda


Dr Rudolf Arčibald Rajs

Dr Rudolf Arčibald Rajs je rođen 1875. kraj Hauzaha (Nemačka) u veleposedničkoj porodici. Studira hemiju u Lozani gde stiče najpre doktorat prirodnih nauka, a 1902. i zavičajnost Lozane i švajcarsko državljanstvo. Kao vanredni profesor kriminalistike osniva sopstvenim sredstvima univerzitetski institut za kriminalistiku i stiče svetsku reputaciju. Usavršava stručnjake iz celog sveta, među njima i iz Srbije. Početkom Prvog svetskog rata, na poziv srpske vlade kao neutralni islednik utvrđuje nedela austrougarskih trupa nad vojnicima i stanovništvom Srbije. Krajem septembra 1914. već je u Nišu. Od 1914. do 1918. je na srpskim frontovima sa kratkim prekidima za predavanja širom Evrope o Srbiji i njenoj borbi. Učestvuje u odstupanju u Albaniju. Krajem rata, 1918. daje ostavku na profesorski položaj i stalno se nastanjuje u Beogradu. Osmog avgusta 1929. naglo umire za vreme svađe s jednim bivšim ministrom, korupcionašem. Priređena mu je veličanstvena državna sahrana... Dosledno njegovoj poslednjoj želji, srce mu je u urni preneseno na Kajmakčalan i postavljeno kraj spomen-kosturnice.

U vremenu pred smrt razočaran je i svojom ličnom sudbinom i karijerizmom i korupcijom u zemlji... Iz tog vremena, iz godine 1928. potiče i njegov manje poznati politički testament "Čujte, Srbi" iz koga objavljujemo delove koje je 1989. objavio ljubljanski časopis "Tribuna" prema francuskom tekstu "Ecoutez, Serbes!" otkucanom mašinom.
Bio sam uz vas u vašim najtežim danima. Delio sam s vama patnje, i, da bih to mogao, žrtvovao sam život koji je bio više nego divan, i zaista uspešnu karijeru koja je obećavala još lepšu budućnost. Zavoleo sam vas, jer sam na delu video ljude iz vašeg naroda u samoj borbi i u kritičnim časovima u kojima se otkriva istinski karakter jednog naroda. Ja sam vas zavoleo i kroz žrtve koje sam podnosio za vas, jer se čovek snažnije veže za ljude i stvari, ako ta povezanost staje žrtava.

Ali video sam i vaše nedostatke koji su se strahovito zaoštrili posle rata. Ako im nećete naći leka neke od vaših mana biće za vaš narod smrtonosne. Ja ne bih bio vaš prijatelj, kad vam ne bih doviknuo ‘čuvajte se!’ i kad vam pored vrlina, koje su stvarne i lepe, ne bih ukazao i na vaše rđave strane... Pravi prijatelj nije onaj koji laska, već onaj koji kazuje istinu, svu istinu. Ovo... međutim neće biti u vašim rukama za mog života. Naći ćete ga tek kasnije, među mojim hartijama i moći ćete da uradite s njim šta vam je drago. Ili ćete ga pročitati, razmisliti o njegovoj sadržini i koristiti se njime ili ćete ga zanemariti... Ovo je poslednja usluga koju mogu da vam učinim.
Vaš narod: Pri nabrajanju vaših pozitivnih osobina neću govoriti o onima u vašem narodu koje nazivate "inteligencijom". Njome ću se pozabaviti tek u poglavlju posvećenom porocima. Sreća je što se vaš narod, u većini, sastoji od seljaka, a ne od inteligencije.

...Da vidimo prvo vaše pozitivne osobine.

Vaš narod je hrabar i njegova srčanost dostiže stepen herojstva...
Vaš narod je patriotski...
Vaš narod je gostoljubiv.
Vaš narod zna šta je milosrđe i ponekad pokazuje da zna šta je samilost... Vaš narod je ponosan, ali ne i ohol... Vaš narod je inteligentan... Vi shvatate brzo i tačno... S takvom inteligencijom i prirodnim bogatstvima zemlje trebalo bi da vam pripadne jedno od prvih mesta u Evropi, ali vaši nedostaci, a pogotovo mane vaše takozvane "inteligencije" sprečavaju vas da zauzmete to mesto.
Da vidimo sada koje su negativne crte vašeg naroda.

Vi niste velike radiše. Odlažete za sutra ili čak prekosutra ono što bi trebalo da se uradi danas. Često se dešava da to uopšte ne bude urađeno. Koliko ste od te svoje slabosti pretrpeli kao pojedinci i, što je još gore, koliko je od te lenosti stradala vaša država! I vaš seljak zbog nedovoljnog radnog poleta gubi dobar deo onoga što bi moglo da mu pruži tako plodno tlo. Ne primenjuje moderne metode... I "tradicija" mu služi kao izvinjenje što tako postupa...

...Tačno je da se stari duh još zadržao na selu, ali u gradovima caruje novac. Milioner koji je u toku rata mešao pesak sa brašnom namenjenim vojsci koja se borila i ginula za vašu slobodu, i koji je zato sudski kažnjen, danas je još bogatiji i svemoćniji, a vi mu laskate. A sa mnom, koji sam nekad bio imućan, ali sam sa svojom budućnošću žrtvovao i imetak, vaši upravljači postupaju kao s nepoželjnim gostom, jer sam zbog vas postao skorojević-siromah! Kad bih još uvek posedovao ranije bogatstvo, oni bi preda mnom skidali kape...

...Još jedna osobina koja je tako nestala, jeste blagodarnost. Ona je danas našla utočište samo kod vaših skromnih ljudi... Kod vas je uopšte zavladala zastrašujuća nezahvalnost...

Šta ste uradili za ratne invalide? Od svih zemalja koje su učestvovale u ratu vaša je zemlja najgore postupila... A vernim prijateljima iz ratnih dana dali ste umesto blagodarnosti udarac nogom... Zato Srbija, koja nije imala mnogo prijatelja u velikoj oluji, sada ih uopšte nema ili sasvim malo...


http://www.danas.co.yu/20040317/feljton1.html

Све на једном месту:

http://www.srpskidespot.org.yu/Tekstovi/CujteSrbi1.htm