Jim Morrison :: Biografije izvodjaca i bendova

Džim Morison

Džejms Daglas Morison (James Douglas Morrison) je bio američki pevač, tekstopisac, pisac i pesnik. Rođen je u Melburnu, Florida 8. decembra 1943, a umro je 3. jula 1971. u Parizu. Bio je pevač i vođa rok grupe Dors i smatran je za jednog od najharizmatičnijih pevača u istoriji rok muzike. Takođe je i autor nekoliko knjiga pesama, kratki dokumentarnih filmova i ranih muzičkih spotova. Morisonova smrt u 27. godini je zaprepastila njegove obožavatelje. Okolnosti njegove smrti i tajna sahrana su bile predmet beskrajnih glasina i igrali su značanu ulogu u mistici koja nastavlja da ga okružuje.

Sadržaj
1 Biografija
1.1 Rane godine
1.2 Umetnički koreni
1.3 Sa Dorsima

Biografija

Rane godine

Škotskog porekla, Morison je bio sin admirala Džordža Stivena Morisona i Klare Klark Morison, koji su se upoznali na Havajima, gde je tada Stiv Morison, tada zastavnik, bio stacioniran.

1943. trudna Sara Morison se preselila u Klirvoter, Florida da živi sa tastom i taštom, dok je Stiven obučavan za pilota u obližnjoj bazi mornarice Sjedinjenih Država. Kada je njegova pilotska obuka bila završena, u proleće 1944, krenuo je da služi na Pacifičkom frontu za vreme Drugog svetskog rata. Klara je ostala na Floridi na tek rođenim sinom. Vremenom, Morison je dobio mlađu sestru Anu i brata Endija.

Kao što bi se očekivalo u vojničkom domu, Morisonovi otac i deda su bili strogo disciplinovani. Ali Morison je pripovedao, sa malo ironije, da kada je njegov otac bio kod kuće, Klara je bila ta koja je bila admiralov zapovednik.

Prema Morisonu, jedan od najznačajnijih događaja u ljegovom životu se deseio 1947. tokom porodičnog putovanja u Novi Meksiko. On je taj događaj opisao ovako:

”Prvi put sam otkrio smrt... Ja i moja majka i otac, i moja baba i deda, smo se vozili kroz pustinju u zoru. Kamion sa Indijancima je udario u kola ili tako nešto. Bilo je Indijanaca razbacanih po putu, krvareći do smrti. Ja sam bio samo dete, tako da sam ostao u kolima, dok su moj otac i deda otišli da provere to. Nisam video ništa... Sve što sam video je bila čudna crvena boja i ljudi kako leže unaokolo, ali sam znao da se nešto desilo, zato što sam mogao da iskopam vibracije ljudi oko mene i odjednom sam osetio da ni oni ne znaju šta se dogodilo više nego što sam ja znao. To je bio prvi put da sam osetio strah... i osetio sam u tom trenutku da su duše tih Indijanaca, možda jednog ili dvojice, kretale unaokolo i da su sleteli u moju dušu, a ja sam bio poput sunđera, spreman da sedim tamo i upijam”.

To ga uverenje neće napustiti do smrti, čak i u pesmi Peace Frog sa albuma Hotel Morison opisuje to iskustvo.

Oba Morisonova roditelja su tvrdili da se taj događaj nikada nije desip. U mnogim svojim komentarima o tom događaju, Morison je tvrdio da je bio toliko potresen zbog nesreće da su mu čak roditelji rekli da je imao ružan san, da bi ga smirili. Bez obzira da li je događaj bio stvaran, zamišljen ili isfabrikovan, Morison se držao toga i ponavljao je činjenice o toj slici u svojim pesmama, poemama i intervjuima.

Morison je maturirao u gimnaziji Džordž Vašington u Aleksandriji, Virdžinija, juna 1961. Prateći njegovog oca, cela porodica se preselila u južnu Kaliforniju avgusta iste godine. Džim je još jednom poslat da živi sa babom i dedom u Klirvoteru, gde je pohađao koledž Sankt Petersburg. Premeštaj je imao ekonomskog smisla pošto je Morisonov otac nastavio da živi na adresi svojih roditelja, uobičajeno rešenje za one koji su radili u vojsci.

Ali život sa strogim trezvenjačkim starcima je bio težak za Morisona koji je voleo alkohol. Kasnije se prebacio na Državni univerzitet Floride, koji je pružao dobru nastavu, ali je bio predalek za razumljiv premeštaj. Morison se zato preselio bliže kampusu univerziteta, gde je, vremenom, postao cimer Džordža Grira i pojavio se u školskom filmu.

Januara 1964, uprkos roditeljskim prigovorima, Morison se konačno uputio u Los Anđeles, gde je nastavio svoje nezavršeno studiranje na UCLA, upisavši se na studije filma.

Umetnički koreni

Pošto mu je otac bio mornarički oficir, Morisonovi su se često selili. To je za posledicu imalo da je Džimovo rano školovanje bilo stalno prekidano dok se premeštao iz škole u školu. Ipak, pokazao se kao inteligentan i sposoban đak posvećen časovima literature, poezije, religije, filozofije i psihologije, među ostalim, Morisonova sklonost za akademskim poslovima je pod velikom senkom njegove reputacije odmetnika i hedoniste, ali ova interesovanja su se jasno odrazila u njegovom razvoju kao pesnika i od velike su važnosti za razumevanje njegove vizije muzičkih nastupa ukopčanih sa elementima pozorišta.

Biografi su konstano ukazivali na pisce i filozofe koji su uticali na Morisonovo razmišljanje i ponašanje. Još dok je mio tinejdžer, Morison je otkrio rad filozofa Fridriha Ničea. Takođe je bio privučen simbolističkim pesnicima iz 19. vekam najviše engleskim pesnikom Vilijamom Blejkom i francuskom pesnicima Šarlom Bodlerom i Arturom Rimboom. Bitnički pisci, kao na primer Džek Keruak, su takođe imali jak uticaj na Morisonove poglede i načine izražavanja. Morison je bio nestrpljiv da iskusi život opisanom u Keruakovoj knjizi Na drumu (On The Road) i uradio je to. Takođe je bio privučen francuskim bitničkim piscem Lujom Ferdinandom Destušom, poznatijim pod imenom Selin. Selinova knjiga Putovanje do kraja noći (Journey to the End of the Night) i Blejkovo Predosećanje nevinosti (Auguries of Innocence) odjekuju kroz Morisonovu ranu pesmu Kraj noći (End of the Night). Morison je čak upoznao i sprijateljio se sa Majklom MekKlurom, vrlo poznatim bitničkim pesnikom koga je cenio. MekKlur je uživao u Morisonovim stihovima, ali je još više bio zadivljen njegovom poezijom i ohrabrivao ga je da razvija svoje umeće.

Morisonova vizija umetnosti i psihologije predstave je bilo obojeno radovima dramskog pisca Antonina Artoa, tvorcem Pozorišta i njegove zamene (Theater and its Double) i Živim pozorištem Džulijen Bek.

Ostali radovi su povezani sa religijom, misticizmom, antičkim mitom i simbolikom su bili od stalnog interesa, posebno Heroj sa hiljadu lica (Hero With a Thousand Faces) Džozefa Kembela. Zlatna grana (The Golden Bough) Džejmsa Frejzera je takođe postala izvor inspiracije i oslikana je u uvodnim redovima pesme Ne dotaći Zemlju (Not to Touch the Earth).

Morison je posebno bio privučen mitovima i religijom Indijanaca. Još dok je bio u školi, njegova porodica se preselila u Novi Meksiko, gde je mogao da vidi neka mesta i artefakte važne za Indijansku kulturu. Ova zanimanja su bila izvor mnogih veza sa stvorenjima i mestima, kao što su gušteri, zmije, pustinje i drevna jezera koji se pojavljuju u njegovim pesmama i poeziji. Radnje Indijanskih šamana u bile ugrađene u neke Morisonove pokrete na sceni.

Sa Dorsima

1965. nakon diplomiranja filma na UCLA, Morison je vodio boemski život na obližnjoj plaži Venecija. Zbog režima sa malo hrane i mnogo LSD-ija, 1966, nekada punačak Morison se oblikovao u boga roka učinjenim besmrtnim u čuvenoj seriji crno-belih slika koje je snimila Džoel Brodski. Poznata pod imenom sesija Mladog lava, uključivala je kultnu pozu razapetog Hrista, koja je bila na omotu ploče Najbolje od Dorsa (Best of the Doors).

Morison je zapanjio kolegu sa UCLA Reja Manzareka čitanjem svojih stihova za Vožlju na Mesečini (Moonlight Drive) i ljih dvojica su osnovali Dorse. Uskoro im se pridružio bubnjar Džon Densmor. Gitarista Robi Kriger je primljen na Densmorovu preporuku i odmah je dodat u postavu.

Ime Dors (Vrata) dolazi od imena knjig Oldusa Hakslija Vrata opažanja koje je pozamljeno iz citata Vilijama Blejka: Kada se vrata opažanja očiste, bilo koja stvar će se pojaviti čoveku onako kako jeste, beskrajna. Vrata se mogu smatrati kao prelaz između dva sveta; ne znaš šta se dešava u drugom svetu ako ne pređeš prelaz. Kako je Morison to iskazao: Postoje poznate i nepoznate stvari, a između njih su vrata.

Zvuk Dorsa je bila značajna novina, kojom je dominirao Morisonov dubok, zvučan bariton protiv Manzarekovih klavijatura, Krigerovog gitarskog stila pod uticajem flamenka i klasike i Densmorovog tečnog udaranja u bubanj. Dorsi su bili jedinstveni jer nisu imali bas-gitaru u postavi. Manzarek je obezbeđivao bas na tek izdanim Fenderovom bas-klavijaturama. Iako su Dorsi snimali sa bas gitaristom, na koncertima su se pojavljivala njih četvorica.

Izvor: Wikipedia