Naša zemlja jedna od značajnijih karika na "balkanskoj ruti" krijumčarenja narkotika i njihove distribucije na Zapad

Karavani droge prolaze Srbijom

Više od deset tona heroina godišnje prokrijumčari se preko teritorije Srbije. Na Kosovu i Metohiji, ali i u Sandžaku, glavni lageri droge. Heroin iz Turske doprema se preko Bugarske i Grčke, a lageruje se u okolini Vučitrna, Gnjilana i Prizrena, jedan deo i u Novom Pazaru. Druga heroinska ruta ide preko albanskih i crnogorskih luka i Jadranskog mora

BEOGRAD - Novi Pazar je definitivno postao jedna od značajnijih karika na "balkanskom putu droge". To je potvrdila i nedavna akcija policije i Carine, na graničnom prelazu Gradina gde je zaplenjeno 111 kilograma heroina u čije su krijumčarenje umešana četvorica Novopazaraca. Oni su uhapšeni, i kako nezvanično saznajemo brane se ćutanjem. Međutim, policija je u dosadašnjoj istrazi utvrdila da je droga nabavljena u Turskoj, i da je bila namenjena kupcu iz Sarajeva.

- Sandžaklije se odavno, veoma uspešno bave krijumčarenjem tepiha, zlata, oružja, kradenih automobila i droge. Zahvaljujući jakim rodbinskim vezama, kanali funkcionišu besprekorno i posao "cveta". Inače, takozvana "balkanska ruta" ustanovljena je još 60-ih godina, kada su muslimani iz Bosne i sa područja Novog Pazara masovno krenuli da se iseljavaju u Tursku. Većina njih je uzgred počela da se bavi i "sitnim" švercom svega i svačega, a najviše tepiha i zlata. U taj unosan biznis polako su uključivali i svoje rođake iz tadašnje Jugoslavije. Baš u to vreme u Turskoj je na veliko počela prerada opijuma u heroin, a nedugo zatim, u Beogradu je zabeležen i prvi slučaj narkomanije - ispričao je Jovica Bosnić, načelnik Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja droge MUP Srbije.

Glavna šiptarska mafija
   
      

Ekstazi najtraženiji i najjeftiniji

Ekstazi i ostale sintetičke droge preuzimaju primat i na srpskom tržištu jer su izuzetno jeftine. Tableta ekstazija košta oko jedan evro, dok se u isto vreme gram "sečenog" heroina prodaje za oko 50 evra. Vodeći proizvođači sintetičkih droga trenutno su Belgija i Holandija, mada se u poslednje vreme u taj biznis sve više uključuju i Češka,Poljska, pa i Bugarska. Što se heroina tiče, najveći proizvođač i dalje je Avganistan, sa 80 odsto svetske proizvodnje. Samo prošle godine u Avganistanu je proizvedeno oko 280.000 tona sirovog opijuma i prerađeno u više od 20.000 tona najčistijeg heroina.
      
      
      
   
   
      

Prođe više od deset tona heroina

Prema procenama međunarodnih policijskih stručnjaka, preko teritorije Srbije u države zapadne Evrope godišnje se prokrijumčari više od deset tona heroina. U isto vreme, tom rutom se iz Evrope put Bliskog istoka prošvercuju milioni tableta sintetičkih droga. Iako su od početka prošle godine do danas srpska policija i carina zaplenili oko 500 kilograma heroina, više od tonu i po marihuane i nekoliko desetina hiljada tableta ekstazija i amfetamina, stručnjaci smatraju da je to tek kap u moru u odnosu na prokrijumčarenu količinu droge.
      
      
      
   

Prema njegovim rečima, droga se kroz Srbiju krijumčari iz više pravaca. Heroin iz Turske doprema se preko Bugarske i Grčke, a zatim najčešće preko graničnih prelaza "Gradina" i "Đeneral Janković" prebacuje na Kosovo, gde se lageruje u okolini Vučitrna, Gnjilana i Prizrena, a jedan deo i u Novom Pazaru. Tu se prepakuje u unapred naručene količine, a zatim preko BiH, Hrvatske ili Mađarske distribuira dalje. Druga heroinska ruta ide preko albanskih i crnogorskih luka i Jadranskog mora. Kupcima sa zapada stiže isključivo čist heroin. Tek jedan minimalni deo se miksuje sa primesama i prodaje dilerima iz Srbije, Crne Gore, BiH i Hrvatske. Krijumčari kilogram čistog heriona u Turskoj plaćaju oko 7.000 evra, a u zapadnoevropskim državama ga na veliko prodaju za 80 do 100.000 evra.

- Trgovinu drogom u Evropi najvećim delom kontroliše šiptarska mafija. Jedan od glavnih narkobosova u Turskoj je Albanac iz Velikog Trnovca na jugu Srbije. U trgovinu drogom je uključio skoro sve sunarodnike iz tog mesta, pa zbog toga svi misle da je Trnovac najveći centar za distribuciju droge. Međutim nije tako. Posle nekoliko uspešnih akcija policije, lageri droge iz tog mesta su premešteni na teritoriju Kosova i Metohije - objasnio je Bosnić.

On kaže da je u ozbiljniji heroinski biznis nemoguće ući bez jakih porodičnih veza i garancija. Za ulazak u posao po pravilu se zalaže i celokupna imovina, ali i vlastita i glave članova porodice. Zbog toga celokupnu trgovinu drogom kontroliše svega nekoliko šiptarskih i novopazarskih familija. U njihovim redovima nema mesta za insajdere, pa je među njih nemoguće ubaciti policijske agente.

Prema Bosnićevim rečima pored heroina, istim kanalima krijumčare se i ostale vrste droge. Marihuana na srpsko i tržišta zapadne Evrope najčešće dolazi iz Nigerije i Albanije.

- U poslednje vreme preovladalo je krijumčarenje ekstazija i amfetamina. Zbog svoje cene i dejstva ekstazi je postao vrlo popularan i na Istoku. Trgovci drogom ga najčešće nabavljaju u Holandiji, Belgiji i Češkoj i švercuju do Turske gde ga lako prodaju ili trampe za heroin. Što se kokaina tiče, on je droga bogatih, pa ga na našem tržištu ima manje od ostalih vrsta narkotika. Najčešće iz Južne Amerike brodovima dolazi do grčkih, albanskih, crnogorskih i hrvatskih luka, a odatle preko Makedonije, BiH, Crne Gore i Srbije švercuje se dalje ka zapadu. Na našem tržištu ostaje tek jedan mali deo te droge - priča Bosnić.

Bosovi van domašaja

Naš sagovornik kaže da posle razbijanja "zemunskog klana" u Srbiji nema više tako moćnih kriminalnih organizacija. U Beogradu, sa drogom trenutno radi desetak ozbiljnijih ekipa, koje su u stanju da u svakom trenutku telefonom naruče i do 20 kilograma heroina. Međutim, bosovi tih ekipa su van domašaja policije jer nikada nisu u direktnom kontaktu sa drogom. Oni su samo finansijeri, dok njihovi ljudi od poverenja odrađuju ostali deo posla. Nabavljene količine droge odmah se prodaju dalje, bez dužeg zadržavanja u posedu, i po pravilu se nikada ne puštaju u uličnu prodaju. To rade tek sitni nakupci iz treće ili četvrte ruke.

Bosnić se seća da su se prvi narkomani u nekadašnjoj Jugoslaviji pojavili sredinom 60-godina. U to vreme najviše su uživali opijum jer je on na ilegalno tržište stizao i iz tadašnje jugoslovenske republike Makedonije, gde se proizvodio za potrebe farmaceutske industrije. Kako je sredinom 70-ih godina u Turskoj uveliko cvetala prerada opijuma u heroin, tako je počela njegova invazija na tržišta zapadne Evrope, pa je počeo da pristiže i na prostore bivše Jugoslavije. Najveći narkomani tada, kako kaže naš sagovornik, najčešće su bila deca visokih političara i imućnih direktora. Policija je imala saznanja da pored opijuma i heroina, konzumiraju hašiš, marihuanu i LSD, ali su zaplene bile minorne. U međuvremenu, broj narkomana u Srbiji je premašio je cifru od 60.000. Samo u Beogradu ih ima oko 20.000.

Ekspert za narkoterorizam, Marko Nicović, bivši načelnik beogradske policije, a sada član međunarodnog borda za borbu protiv narkomanije i trgovine drogom kaže da broj narkomana u svetu varira od države do države, ali se procenjuje da ih ima više od 50 miliona. Najviše ih ima u SAD, gde je evidentirano oko 15 miliona uživalaca raznih opojnih droga.

Rusi istisnuti iz "posla"

- U poslednje dve godine, zemlje "Zlatnog polumeseca"(Avganistan, Iran i Pakistan) i "Zlatnog trougla"(Burma, Tajvan i Laos) utrostručile su proizvodnju heroina. Lavovski deo te proizvodnje doprema se u Tursku, gde ga preuzima šiptarska mafija i krijumčari na zapad, posebno u zemlje severne Evrope gde je heroin izuzetno popularan. U poslednjih desetak godina šiptarska mafija kontroliše celokupnu trgovinu drogom, oružjem i belim robljem u skoro celoj Evropi. Toliko su moćni da su u pojedinim državama istisnuli čak i rusku mafiju - tvrdi Nicović.

On dodaje da se na srpskom narkotržištu prodaje veoma prljav heroin, čistoće svega 7-8 odsto jer ga svaki naredni preprodavac u lancu obavezno "prekrsti"sa izvesnom količinom raznih primesa. Najčešće se heroin miksuje sa paracetamolom, talkom, šećerom u prahu, mlevenim aspirinima, pa čak i mišomorom. Zbog toga u Srbiji svakodnevno umire sve više narkomana.


Izvor: Glas Javnosti \ Borislav Dodoš