Commodore 64 :: Internet ~ Novosti ~ Provideri

Komodor 64 (Commodore 64), takođe ponekad nazivan ”kutija za hleb” ili ”debeljko” zbog svog oblika, je kućni računar sa 64 kilobajta RAMa koji je bio popularan osamdesetih godina 20. veka. Izdan od strane firme Komodor Biznis Mašin (Commodore Business Machines) avgusta 1982. godine po ceni od 595 dolara, Komodor 64 je ponudio solidne zvučne i grafičke performanse u poređenju sa ondašnjim standardom. Tokom života Komodora 64 (između 1982. i 1993.) ukupna prodaja je premašila 22 miliona primeraka. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, Komodor 64 još uvek ostaje naprodavaniji računar svih vremena.

Za razliku od računara koji su bili distribuirani samo preko ovlašćenih posrednika, Komodor se prodavao i u prodavnicama sa igračkama. Računar se mogao direktno priključiti u televizor, dajući time mnogo draži običnih konzola video-igre kao što je Atari 2600.

Približno 10.000 programa je napisano za Komodor 64 (u ovo spadaju razvojne aplikacije, kancelarijski alati i igre). Komodor 64 je takođe zaslužan za popularizaciju kompjuterske demo-scene. Iako originalni hardver danas koriste samo hobisti, emulatori dozvoljavaju svakom sa modernim računarom da pokreće ove programe na svom računaru (sa različitim stepenom uspeha i funkcionalnosti).

Sadržaj
1 Istorija
1.1 Poreklo
1.2 Pobeđivanje u tržišnoj utakmici
1.3 Naslednici Komodora 64
1.4 Aktivna demoscena
2 Hardver
2.1 Grafika i zvuk
2.2 Revizije hardvera
2.3 Problemi sa napajanjem
3 Specifikacije
3.1 Unutrašnji hardver
3.2 Ulazno-izlazni portovi i napajanje
4 Zanimljivsti
5 Spoljašnji linkovi
5.1 Emulatori
5.2 Portali sa linkovima
5.3 Istorija
5.4 Arhive
5.5 Muzika
5.6 Ostalo

Istorija

Poreklo

Januara 1981. godine, MOS Tehnolodži (MOS Technology), Komodorovo pod-odeljenje za dizajniranje integrisanih kola, započelo je projekat dizajniranja grafičkih i zvučnih čipova za sledeću generaciju konzola za video igre. Posao oko dizajniranja čipova je završen novembra 1981. godine, ali projekat stvaranja konzole je uskoro otkazan nakon sastanka sa predsednikom Komodorea Džekom Tramijelom. Tramijel je želeo da novi čipovi budu osnova za naslednika vrlo popularnog računara VIC-20 (VIC-20). Predložio je novi sistem sa 64 kilobajta Rama, što je bilo dvostruko više nego što su imali tadašnji kućni računari. Iako je 64 kilobajta koštalo 100 dolara u to vreme, Tramijel je znao da cena DRAM-a opada i da će pasti na prihvatlnjivi nivo pre nego što krene puna proizvodnja.

Inženjerskom timu je dato manje od 2 meseca da razviju upotrebljiv prototip (pod šifrovanim imenom VIC-40 (VIC-40)), tako da bude gotov pre zimskog salona potrošačke elektronike (Consumer Electronics Show) prve nedelje januara 1982. Komodor 64 je imao impresivni debi, kako se seća inženjer Dejvid Zembicki: ”sve što smo videli na našem štandu su bili ljudi iz Atarija (Atari) otvorenih usta koji su govorili: ”Kako možete da uradite to za 595$?” Odgovor, koji je on rekao, je bio vertikalna integracija; zahvaljujući Komodorovom vlasništvu nam proizvodnim pogonima MOS Tehnolodžija, svaki Komodor 64 je koštao otprilike 135 dolara.

Pobeđivanje u tržišnoj utakmici

Komodor 64 se suočio sa velikom konkurencijom kućnih računara po svom predstavljanju u avgustu 1982. Zahvaljujući impresivno niskoj ceni uz napredni hardver Komodora 64, on je brzi nadvisio mnoge svoje rivale. U SAD najveći rivali su mu bili Atari 800 (Atari 800) i Epl II (Apple II). Atari 800 je bio veoma sličan sa tehnološkog aspekta, ali je bio skup za proizvodnju, što je uskoro nateralo Atari da prebaci svoju proizvodnju na Daleki istok. To je takođe nateralo Atari da redizajnira svoje mašine kako bi bile efikasnije, što je rezultiralo 600XL/800XL linijom. Vremešni Epl II nije bio ravan za grafičke i zvučne mogućnosti Komodora 64, ali je bio vrlo proširiv uz pomoć unutrašnjih slotova za proširenje, što Komodor 64 nije imao.

U Velikoj Britaniji, najveći rivali Komodora 64 su bili britanski Sinkler (Sinclair) ZX Spectrum i Amstrad CPC (Amstrad CPC). Izdan nekoliko meseci pre Komodora 64 i prodaajući se za skoro duplo manju cenu, Spektrum je ubrzo posato tržišni lider. Komodor 64 će biti rival Spektrumu u drugoj polovini osamdesetih, kad će možda prestići Spektrum (čija je proizvodnja obustavljena 1992.)

Jedan od razloga uspeha Komodora 64 je bila Komodorova agresivna kampanja. Komodor se nije prodavao samo u lancu ovlašćenih prodavnica, već i u diskontima i prodavnicama igračaka. Pošto je na izlazu imao mogućnost kompozitnog videa, Komodor 64 nije zahtevao specijalan monitor, pa je mogao biti priključen u antenski ulaz televizora. Ovo mu je omogućilo (kao i njegovom prethodniku VIC-20) da se direktno bori protiv konzola kao što su Atari 2600.

Naslednici Komodora 64

U 1984. Komodor je izbacio SX-64, prenosnu verziju Komodora 64. SX-64 je imao čast da bude prvi prenosni računar sa monitorom u boji. Osnovna jedinica se satojala od CRT monitora dijagonale 5 inča i integrisanog 1541 disketnog uređaja. Iako su kritičari pozdravljali, zbog svoje značajno više cene od standarnog Komodora 64, manje od 10.000 komada je prodato, pre nego što je proizvodnja obustavljena u 1986.

1984. godine, Komodor je izbacio Komodor Plus/4. Iako su mnogi kritičari posmatrali kao pokušaj zamene Komodora 64, on je bio zapravo zamena za VIC-20. Plus/4 je ponudio monitor sa više boja, bolju implementaciju Bejzika (BASIC) i prethodno instaliran softver. Ali, iako je on bio zamena za VIC-20, a ne za Komodor 64, kritičari su smatrali da je Komodor načinio veliku poslovnu grešku napravivši ga nekompatibilnim sa većinom programa pisanih za Komodor 64. Kao najvažnije, Plus/4 nije hardverski podržavao sprajtove i imao je mnogo lošiji zvuk, čak lošiji i od VIC-20, ozbiljno podbacujući u dva područja u kojima je Komodor 64 briljirao. Dalje, nijedan od Komodoreovih eksternih perifernih uređaja osim za monitor i većine džojstika nisu bili kompatabilni sa Plus/4, a obećana disketna jedinica nije bila dostupna prva tri meseca dok je Plus/4 bio u prodavnicama. Pogrešno shvaćena nova mašina nije uspela, ni na čije iznenađenje osim samog Komodora, dok je potražnja za Komodor 64 povećana jer su stare zalihe bile uklonjene da bi se nastavilo mesta za ono što je tobože trebalo da bude naprednija zamena.

Komodor je odlučio da ne napravi istu grešku i pobrinuo se da potencijalni naslednici Komodora 64, Komodor 128 i 128D budu 100% kompatibilni sa originalom i da ponude dugo tražena unapređenja (kao što što su strukturirani Bejzik sa grafičkim i zvučnim komandama, izlazom za monitor koji je podržavao 80 redova i punu CP/M (CP/M ) kompatibilnost). Osnova za Komodor 128, Komodor B-128 se već uspešno prodavao u severnoevropskim i skandinavskim zemljama. Kako su Komodor 128 i napredniji računari drugih proizvođača ulazili na tržište, Komodor je odredio Komodora 64 kao računar za početnike, smanjujući cenu po potrebi.

1986. Komodor je izdao Komodor 64C, koji je funkcionalno bio identičan originalu, ali je spoljašnji dizajn podržavao duh Komodora 128. U SAD, Komodor 64C je često dolazio zajedno sa operativnim sistem baziranim na GEOS GUI.

1990. godine, Komodor 64 je bio reizdan u obliku igračke konzole C64GS. To je u osnovi bila ploča za Komodor 64 modifikovana da prima kertridže odozgo. Modifikovani ROM čip je zamenio Bejzikov interpreter sa pozdravnim porukom tokom učitavanja koja je tražila od korisnika da ubaci kertridž. Nije potrebno reći da je C64GS bio još jedan komercijalni neuspeh za Komodor i nikad nije prodavan izvan Evrope.

Tokom 1990/1991. godine napravljen je prototip naslednik Komodora 64, Komodor 65 (takođe poznat i kao ”C64DX”), ali on nikad nije bio pušten u prodaju.

Aktivna demoscena

U vreme predstavljanja, grafičkim i zvučnim mogućnostima Komodora 64 mogli su da pariraju samo računari iz Atarijeve osmobitne familije. To je bilo vreme kada su IBM-ovi personalni računari imali grafičke karte namenjene ispisivanju teksta, monitorima sa zelenim ekranima i zvukom koji je mogao da generiše samo najosnovnije zvuke na malom nekvalitetnom zvučniku.

Zahvaljujući naprednoj grafici i zvuku, Komodoru 64 se često pripisuje započinjanje računarske podkulture znane kao demo-scena. Na kraju milenijuma, on se aktivno koristi kao demo-mašina, posebno za muziku (njegov zvučni čip se čak koristi na posebnim zvučnim karticama za PC) Ipak, za sve ostale, osim za najupornije entuzijaste, Komodor 64 je izgubio svoju poziciju na demo-sceni kada su šesnaestobitni Atari ST i Komodor Amiga izbačeni sredinom osamdesetih.

Demo-scena je daleko od mrtve više od 20 godina nakon izuma Komodara 64. Nove igre se još uvek razvijaju. Vredna pomena je Enhanced Newcome, koja je uzela skoro 10 godina razvoja.

Razlike između PAL i NTSC Komodora 64 su bile uzrok nekompatibilnosti između američke i verzije za većinu drugih zemalja. Većina demoa radi samo na PAL mašinama.

1990. godine, Komodor 64 je bio reizdan u obliku igračke konzole C64GS. To je u osnovi bila ploča za Komodor 64 modifikovana da prima kertridže odozgo. Modifikovani ROM čip je zamenio Bejzikov interpreter sa pozdravnim porukom tokom učitavanja koja je tražila od korisnika da ubaci kertridž. Nije potrebno reći da je C64GS bio još jedan komercijalni neuspeh za Komodor i nikad nije prodavan izvan Evrope. Tokom 1990/1991. godine napravljen je prototip naslednik Komodora 64, Komodor 65 (takođe poznat i kao ”C64DX”, ali on nikad nije bio pušten u prodaju.

Hardver

Grafika i zvuk

Komodor 64 je koristio osmobitni 6510 procesor MOS Tehnolodžija (blizak rođak 6502 sa dodatnim unutrašnjim ulazno/izlaznim portom koji je u Komodoru 64 korišćen u dve svrhe: za uključivanje i isključivanje ROM računara i da radi sa Kasetofonom) i imao je 64 kilobajta RAMA, od kojih je 38 kilobajta bilo dostupno za ugrađeni Bejzik 2.0.

Grafički čip VIC- II ( VIC-II), koji je podržavao osam sprajtova, skrolujuće mogućnosti i dva moda. Standarni tekstualni mod je podržavao 40 kolona, kao i većina Komodorovih PET modela. Programeri video-igara i demo-programeri su ubrzo otkrili kako da iskoriste greške u čipovima da bi dobili dodatne mogućnosti, uspevajući da dobiju više od 8 sprajtova.

Zvučni čip SID je imao tri kanala sa nekoliko različitih oblika signala. On je takođe bio previše napredan za svoje vreme. Dizajnirao ga je Bob Janes, koju je kasnije osnovao fabriku za proizvodnju sintisajzera Ensonik. Janes je kritikovao zvučne čipove drugih rivalskih računara kao ”primitivne, očigledno dizajnirane od strane ljudi koji ne znaju ništa o muzici”. Poznati kompozitori muzike za igre na Komodoru 64 su bili Rob Hauard, Ben Dagliš i Martin Galvej.

SID čip je imao karakterističan zvuk koji je Godine 1999. Švedska kompanija Elektron je proizvela SidStejšen sintezitatorski modul, izgrađen oko SID čipa koristeći njegove preostale zalihe. Nekoliko muzičkih grupa koristi ovaj uređaj.

Revizije hardvera

Smanjivanje troškova proizvodnje je bio vodeći razlog revizija matične ploče Komodora 64. To je bilo od vitalnog značaja za Komodorov opstanog tokom tržišnog rata i nadolazeće ere šesnaetobitnih računara. Originalna matična ploča Komodora 64 je prošla kroz dve veće i nekoliko manjih revizija menjajući poziciju VIC-II, SID i PLA čipova. U početku veliki deo troškova je smanjivan smanjivanjem broja korišćenih diskretnih komponenti kao što su otpornici i diode.

Problemi sa napajanjem

Komodor 64 je koristio eksterno napajanje. Dok je to oslobađalo dragocen prostro u kućištu računara, samo napajanje je bilo jedva dovoljno za zahteve Komodora 64 i povremeno je otkazivalo zbog pregrevanja. Neki korisnici su kupovali napajanja drugih proizvođača. Kasnije su napajanja drugih korisnika postala od izuzetnog značaja kada su radili zajedno se periferijama

Specifikacije

Unutrašnji hardver
Mikropocesor: MOS Tehnolodži 6510-8500 (6510/8500 je bio modifikovan 6502 sa integrisanim šetobitnim ulaznim/izlaznim portom)
Brzina kloka: 1,023 MHz (NTSC) ili 0,985 MHz (PAL)
Video: MOS Tehnolodži VIC-II 567/8567 (NTSC), 6569/8569 (PAL)
16 boja
Tekstualni mod: 40×25 karaktera
8 hardverskih sprajtova
Zvuk
3-kanalni sintisajzer
8 oktava
RAM
64 kilobajta (65.356 bajtova) od čega je 38 kilobajta minus 1 bajt (38911 bajtova) bilo dostupno programima za BEJZIK
proširivo do 320 kilobajta
ROM
20 kilobajta

Ulazno-izlazni portovi i napajanje
Ulazno-izlazni portovi
Serijski port za Komodorove štampače i diskove

Zanimljivsti
Uvodni ekran Komodora 64 je korišćen u uvodnoj sekvenci igre Grand Theft Auto: Vice City.

Izvor: Wikipedia