Izvor: B92
Hag -- Milan Babić, haški osuđenik, obesio se sinoć u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala u Sheveningenu.

Kako nezvanično saznaje B92, Babić je jutros nađen u svojoj ćeliji. Babić je zbog zločina nad nesrpskim stanovništvom u Krajini osuđen na 13 godina zatvora, a pred sudom je priznao krivicu.

Jos ostao Sloba da sledi primer.

Питање је под којим је условима пок.Милан Бабић признао кривицу.А да ли је било стварно самоубиство?
Слоба исто неће изићи жив,то знају и птице на грани.

И онда ће нам свима сванути, а Србијом ће потећи мед и млеко.

Камо лепе среће да је остао у Србији и да му се судило овде, јер је највише зла нанео нама Србима.

Ubi ga griza savesti + mutni poslovi kojima se bavio... ako..

tomahavkic: i Sadam..

Bivši premijer RSK oduzeo sebi život u Ševeningenu
Obesio se Milan Babić

U nedelju, 5. marta, u 18.30, prema zvaničnom saopštenju Haškog tribunala, u svojoj ćeliji zatvora u Ševeningenu, ubio se Milan Babić, bivši predsednik Republike Srpske Krajine, a kasnije i premijer RSK.

Tako je stavljena tačka na hašku odiseju možda najkontroverznije osobe koja se pojavila pred Međunarodnim sudom, koji je bio osuđen na 13 godina robije, a istovremeno je bio i insajder, odnosno svedok saradnik.

Pošto je optužen, bio je svedok Tužilaštva u procesima protiv Momčila Krajišnika i Milana Martića koji je, kao i Babić, u jednom periodu bio predsednik RSK, a najavljivan je i kao značajan svedok na suđenjima Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću ukoliko budu izvedeni pred Tribunal.

Juče je trebalo da se nastavi započeto svedočenje protiv Milana Martića. Babić je optužio i Martića da je po nalogu Miloševića i DB Srbije, odnosno Jovice Stanišića, proterivao nesrpsko stanovništvo kako bi teritoriju Krajine pripojio Srbiji.

U decembru 2002. godine svedočio je protiv Miloševića, ali samo godinu dana kasnije, u novembru 2003. godine, i sam je optužen za zločine u Hrvatskoj pred Tribunalom.

Na suđenju Miloševiću svedočio je najpre kao zaštićeni svedok C - 061, da bi pred kraj iskaza, na sopstvenu inicijativu, odlučio da otkrije identitet, iako su pažljivi posmatrači u Hagu mogli odmah da zaključe ko je svedok.

Prema nezvaničnim informacijama, od dolaska u pritvor, posle dobrovoljne predaje 23. novembra 2003. više puta se žalio da se ne oseća bezbednim, jer su mu navodno drugi pritvorenici pretili. Babić je sproveden u pritvor UN u Ševeningenu, ali nije dobro primljen od ostalih pritvorenika.

Babić u Ševeningenu nije mogao da izbegne susret sa optuženicima sa kojima je bio na spratu, tvrdi izvor „Blica“ blizak Haškom tribunalu. On smatra da je Babić bio izložen pritisku od onih koji su ga smatrali najvećim srpskim izdajnikom i protiv kojih je svedočio.

- Pod tako jakim psihološkim pritiskom presudio je sam sebi. Svaki pritvorenik ima čaršav u svojoj sobi i svakog momenta može da se obesi. Isto tako, svaka ćelija je pod video nadzorom 24 časa dnevno. To govori da mere bezbednosti za tako važnog svedoka nisu bile primenjene - navodi izvor „Blica“.

Kada je počeo svedočenje na suđenju Martiću, tužilac je opomenuo Babića da ne otkriva državu u kojoj izdržava kaznu. Takođe se ne zna ni gde mu se nalazi porodica.

Na raspravi o izricanju prvostepene kazne 2. aprila 2004, Babićev branilac je za svog branjenika rekao da pati zbog onoga što on sam naziva etno egoizmom.

„Babić se odrekao svojih saveznika u udruženom zločinačkom poduhvatu, ali je, nažalost, to bilo prekasno da se stvari isprave. Ipak, uspeo je da dodatno ne otežava svoju krivicu i okrenuo je leđa ciljevima koje su i dalje sledili ostali učesnici udruženog zločinačkog poduhvata“, rekao je njegov branilac, nemački advokat Peter Miler.

U Beograd je Babić sa porodicom došao uoči hrvatske akcije „Oluja“ 4. avgusta 1995, posle koje su Krajinu napustile stotine hiljada Srba. Izbeglički život je nastavio u beogradskom predgrađu Batajnici, gde je na imanju rođaka gajio živinu. Bio je oženjen Dušankom, imaju sina Stefana i ćerku Jelenu.

Izvor: Blic

Pogrešio je redosled poteza, prvo je trebalo da se ubije, pa zatim da svedoči

Sloba se nažalost neće ubiti a mislim da kasni čak i ako to učini...

Bivši premijer RSK oduzeo sebi život u Ševeningenu

Obesio se Milan Babić

U nedelju, 5. marta, u 18.30, prema zvaničnom saopštenju Haškog tribunala, u svojoj ćeliji zatvora u Ševeningenu, ubio se Milan Babić, bivši predsednik Republike Srpske Krajine, a kasnije i premijer RSK.

Tako je stavljena tačka na hašku odiseju možda najkontroverznije osobe koja se pojavila pred Međunarodnim sudom, koji je bio osuđen na 13 godina robije, a istovremeno je bio i insajder, odnosno svedok saradnik.

Pošto je optužen, bio je svedok Tužilaštva u procesima protiv Momčila Krajišnika i Milana Martića koji je, kao i Babić, u jednom periodu bio predsednik RSK, a najavljivan je i kao značajan svedok na suđenjima Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću ukoliko budu izvedeni pred Tribunal.

Juče je trebalo da se nastavi započeto svedočenje protiv Milana Martića. Babić je optužio i Martića da je po nalogu Miloševića i DB Srbije, odnosno Jovice Stanišića, proterivao nesrpsko stanovništvo kako bi teritoriju Krajine pripojio Srbiji.

U decembru 2002. godine svedočio je protiv Miloševića, ali samo godinu dana kasnije, u novembru 2003. godine, i sam je optužen za zločine u Hrvatskoj pred Tribunalom.

Na suđenju Miloševiću svedočio je najpre kao zaštićeni svedok C - 061, da bi pred kraj iskaza, na sopstvenu inicijativu, odlučio da otkrije identitet, iako su pažljivi posmatrači u Hagu mogli odmah da zaključe ko je svedok.

Prema nezvaničnim informacijama, od dolaska u pritvor, posle dobrovoljne predaje 23. novembra 2003. više puta se žalio da se ne oseća bezbednim, jer su mu navodno drugi pritvorenici pretili. Babić je sproveden u pritvor UN u Ševeningenu, ali nije dobro primljen od ostalih pritvorenika.

Babić u Ševeningenu nije mogao da izbegne susret sa optuženicima sa kojima je bio na spratu, tvrdi izvor „Blica“ blizak Haškom tribunalu. On smatra da je Babić bio izložen pritisku od onih koji su ga smatrali najvećim srpskim izdajnikom i protiv kojih je svedočio.

- Pod tako jakim psihološkim pritiskom presudio je sam sebi. Svaki pritvorenik ima čaršav u svojoj sobi i svakog momenta može da se obesi. Isto tako, svaka ćelija je pod video nadzorom 24 časa dnevno. To govori da mere bezbednosti za tako važnog svedoka nisu bile primenjene - navodi izvor „Blica“.

Kada je počeo svedočenje na suđenju Martiću, tužilac je opomenuo Babića da ne otkriva državu u kojoj izdržava kaznu. Takođe se ne zna ni gde mu se nalazi porodica.

Na raspravi o izricanju prvostepene kazne 2. aprila 2004, Babićev branilac je za svog branjenika rekao da pati zbog onoga što on sam naziva etno egoizmom.

„Babić se odrekao svojih saveznika u udruženom zločinačkom poduhvatu, ali je, nažalost, to bilo prekasno da se stvari isprave. Ipak, uspeo je da dodatno ne otežava svoju krivicu i okrenuo je leđa ciljevima koje su i dalje sledili ostali učesnici udruženog zločinačkog poduhvata“, rekao je njegov branilac, nemački advokat Peter Miler.

U Beograd je Babić sa porodicom došao uoči hrvatske akcije „Oluja“ 4. avgusta 1995, posle koje su Krajinu napustile stotine hiljada Srba. Izbeglički život je nastavio u beogradskom predgrađu Batajnici, gde je na imanju rođaka gajio živinu. Bio je oženjen Dušankom, imaju sina Stefana i ćerku Jelenu.


Izvor: Blic \ Zlatko Čobović - Tanja N. Đaković

kakvi komentari... omg