Za jedna kvart...bulevar

Prva strofa: (DEMONIO)
Šta god da kažem, odatle vuĿe korene.
Hoćeš da znaš za mene?
Odi u kraj i ne pravi probleme.
Da kažem najzajebaniji. Ma, bre, najbolji, ne hvalim ti.
Žalim što svi nisu mogli da budu deo.
Kada pogledam na šta se svelo:
to je poštovanje. I nikad ne varira.
Teško da se nađe ko da parira
ekipi najjaĿoj, momcima najboljim.
Bulevar. Niš. Ono što volim.
I nema: ''Kako? Molim?''. I nema: ''Zašto volim''.
Svaki tren sa njima delim.
Zato postojim. Član ekipe. Ostalo što ne kontaju, neka duvaju kite.
Legalizovana varijanta uliĿne elite. I to je-ne ra-fo: mos-kri no-o vo-o.
Za vas možda previše novo. Vrlo bitno na albumu slovo, vodilja ideja.
Jasno je da kasno je za ma kakvo kajanje.
Fazon: ili nastvljaš da slušaš, ili bežanje.
K'o do nedavno s ekipom blejanje
na istim klupama svi skupa. Ma, slika koja će zauvek da
mi nedostaje. Jeste, tu sam blizu, ipak nije isto zezanje.
A Ŀoveka Ŀini ono gde je odrasto, to šta je postao
ogromnim delom ekipe zaslugom. Zbog toga nikad zbogom.
Zbog toga uvek Bulevar, k'o sa nebesa dar.
I nek ljudi misle da preterujem,
kako god bilo, ja u svoje reĿi verujem
kada kažem: ekipa ljudi najnormalnija, iza toga stojim ja.
I za izlazak, i priĿu,
i za kafanu, i za tuĿu,
i za žurku, i za kuću,
i za bleju i kombinaciju do jaja vruću.
Za svakog ponaosob zauvek tu biću.
Prati priĿu: ljudi će da viĿu, i da žele moje ime.
Ovaj kraj, moje detinjstvo, moj rezime,
zna se dobro ko voli me. Ko ne voli me boli.
Mnogi će hteti, neiskreni neće uspeti
to što ovima polazi iz keca. Jer mi je ekipa iz kraja najpreĿa.
Ove ulice su upile naše snove, sada sanjamo nove. Valjda biće love.
Lovimo ih svi skupa, nadam se da cena nije previše skupa.
I hoću da beton lupa, da beton plaĿe, da se Ŀuje što jaĿe,
hoću masu da skaĿe, hoću ceo grad, za svoj kraj da kaže najjaĿe:
''VOLIM GA, A TI ŠTA ĆEŠ!''

Refren:
Za jedan kvart. Kako god bilo.
Za jedan kvart. 13 godina i nije mi krivo!
Za jedan kvart. Odvrni da puca sve živo!
Za jedan kvart. Strogo elita nivo. Šta je bilo!?

Druga strofa: (EKS)
Sve dobro i loše što sam prošao. Moj kvart.
Od prve ribe do smrti. Moj kvart.
Mnogo toga u meni ostalo je, nek poĿiva.
Moj kvart. ObiĿni ljudi, par dobrih riba što se stalno skita.
Frajer je snima, a mi, ko te pita. U frci za dinar iako nismo materijalisti.
A poslovi nigde nisu Ŀisti, svi bi da zajebu te.
I pare su sve, useru se, pa posle peru se.
Al' stara ekipa ostaje i ostaju uspomene
na vreme kad znali smo šeme,
nema dileme: želeli mnogo, imali malo.
Tako je bilo, život malo dao. Furamo napred
svom silom. I nižu se uspesi, ''Demonstratura'' gotova.
I ko to sad može da priĿa da je sve nula?
Upali Ŀula, shvati ovo je samo za moj kvart, bre.
Za frajere, šmekere, za ljude prave blejere,
za cice žestoke, za njima uvek uzdišem,
za kojima ostajem nem, za ono što priželjkujem,
za celu ekipu na jednom mestu, kao nekad.
Seti se šmeka kad smo bili ekipa broj jedan,
kad nije bilo leka da zaustavi naše ludilo.
Što je pumpalo što iz sna kvart je budilo.
Svi su bili jedno, svi zajedno, jaki ko Ŀelik
svi su sve smeli, nikog da nas podeli.
Klinci i dalje piju po parku, ljube se u dvorištu škole,
al' međusobno se dele i grupice se ne vole.
Matorci u frci, jebano je vreme, sve je skupo.
Jedan juĿe ženu tuk'o, a svaki drugi je puk'o.
Ekipe razbile se na delove,
svi u frci za lovom, svi u frci za robom,
jure nezadovoljni sobom.
Kvart i ekipa ostaju u meni dok ne izdahnem,
dok ne dođem do kraja puta gde sve staje.
Videću par poznatih likova, par jakih tripova,
porodicu, par cica i, mislim, više nikoga.
U njemu prvu garu zapalio, prvi put udario
na ribu se upalio, u njemu sam se rokalio.
Gde god da odem, umeni si, živiš.
Nemoj da misliš, otiš'o sam, nemoj da me kriviš.
Ovo je oproštajno pismo za moje zgrade i park,
poslednji pozdrav za jednu ljubav - moj kvart.
Refren:
Za jedan kvart. Kako god bilo.
Za jedan kvart. 13 godina i nije mi krivo!
Za jedan kvart. Odvrni da puca sve živo!
Za jedan kvart. Strogo elita nivo. Šta je bilo!?