SAT – jedno od nastarijih ljudskih otkrica bio je i ostao potreba, ali i estetski i statusni simbol.

U vremenu u kom sve manje imamo vremena, sat je jedan od neophodnih detalja, na koji nam najcesce pada pogled. Bilo da je rucni, zidni ili onaj na mobilnom telefonu, volimo da nam je uvek u blizini. No, nije uvek bilo tako...

Merenje vremena vraca nas na pocetak civilizacije. Vodeni sat zvan klepsidra (sto bi znacilo kradljivac vode) merio je vreme tako sto je pustao vodu da normalno pada iz kontejnera, kroz malu rupu. S obzirom na to da je brzinu toka vode bilo vrlo tesko precizno kontrolisati, ovakvi satovi nikada nisu bili dovoljno precizni. Jedan od najstarijih vodenih satova pronadjen je u grobnici egipatskog faraona Amenotepa Prvog, sahranjenog 1500 godine pre nase ere.

U istom vremenskom periodu nastali su i suncani casovnici. Istoricari i arheolozi veruju da su prvi suncani casovnici napravljeni u Egiptu ili u Mesopotamiji. Najstariji je pronadjen u Egiptu i datira iz 1500. godine pre nase ere. Poznato je da su stari Egipcani koristili piramide i obeliske kao pretece suncanog sata. Kasnije su suncani sat usvojili i stari Grci i Rimljani. Ovi satovi koristili su senku stapa kao pokazivac vremena. Senka se kretala kruzno, prateci suncevo pomeranje, a krug je bilo vrlo lako podeliti na dvadeset i cetiri dela.

Sat je, inace, jedno od najstarijih ljudskih okrica. Prve delimicno tacne satove napravili su monasi iz severne Italije, u trinaestom veku. Nalahili su se na tornjevima, korisceni su da bi objavili kanonske satove ili intervale izmedju molitvi. Postoji nekoliko prica o nastanku i razvoju satova.

Misli se da je jedan od prvih satova, slicnih ovim danasnjim, napravljen u Italiji, 1524. godine. Netacnost casovnika u ovom periodu bila je vrlo cesta pojava, zato sto je vecina njih imala samo jednu kazaljku i morali su da se navijaju najmanje dva puta dnevno. Uredjaj spiralno balansiranog federa, 1675. godine, promenio je casovnike zauvek – deljenje dana na sate zamenjeno je deljenjem na minute. Druga kazaljka je dodata satu, a rimskim brojevima su obelezeni casovi. Sada je casovnik morao da se navija samo jednom dnevno, umesto na svakih dvanaest sati, a sa napretkom tehnologije izumljen je dzepni casovnik.

Do 1850. godine Amerika je postala vodeci proizvodjac satova, a za njom je krenula i Evropa.

Neki veruju da je sve pocelo sa jajetom. Oko 1500. godine, Peter Henlajn, zanatlija iz Nirnberga, napravio je prvi sat, zatvorivsi mehanizam za odbrojavanje vremena u ovalnu, pokretnu kutiju koju je ukrasio kazaljkom za sate i sekunde. Henlajnov casvonik, i ostali koji su ga sledili, zbog svog oblika, nazivani su “Nirnbergova jaja”.

Prvi casovnici bili su veoma ukraseni neverovatno skupi, i vise su sluzili da pokazu socijalni status ljudi koji su ih nosili nego da im pomognu u tacnosti. Nisu imali kazaljku za minute, te su jedva mogli da pokazu i tacan sat. Ljudi su ih nosili oko vrata, ili u novcanicima. Engleska kraljica Elizabeta Prva (1533-1603) nosila je casovnik u obliku prstena, koji ju je upozoravao na sledeci sat tako sto joj je grebao prst metalom koji je izbijao iz njega.

Dovodjenje do tacnosti napredovalo je tokom 16. i u prvoj polovni 17. veka, a prvi satovi sa kazaljkom za sekunde pojavili su se 1690. godine. Prvi hronografi, koji su sadrzali sekundaru koja se mogla zaustaviti, dok bi casovnik nastavljao sa radom, pojavili su se 1776. godine.

Dizajner prvog masinski napravljenog sata bio je Lesot. Ipak su Amerikanci bili ti koji su prvi zapoceli masovniku proizvodnju, oko 1850. godine, a tri kompanije su bile najzastupljenije – Veltem, Elgin i Hamilton. Kompanija Voterbari napravila je jeftin masinski proizveden sat, sastavljen od samo 54 dela.


Pise: Bojana Jovanovic