Da se razboliš od novih cena lekova !

Ako obična prehlada istera iz džepa skoro 1.000 dinara, koliko para treba za lečenje neke ozbiljnije bolesti, kakva je povećana masnoća u krvi, bolest bubrega, krvnih sudova, karcinom, leukemija...

Od subote svi domaći lekovi u apotekama biće skuplji u proseku za osam odsto, dok će cene stranih lekova biti uvećane za četiri odsto. Proizvođači lekova objašnjavaju da je ovo poskupljenje akt usklađivanja cena sa cenama lekova zemalja u okruženju - Hrvatske, Slovenije, Italije. Oni tvrde da se po novom Zakonu o lekovima, koji je stupio na snagu avgusta 2004. godine, cene lekova moraju uskladiti sa cenama medikamenata zemalja u okruženju i to do 2009. godine. Međutim, građani na to gledaju drugačije. Sa prosečnom platom od 21.000, a većina u Srbiji ima primanja manja od proseka, svako poskupljenje je udar na ionako tanke džepove.
      

Stare cene lekova za prehladu

Propolis sprej 180 dinara
Sirup od bokvice 120 dinara
"Apo vik" mast 70 dinara
Kapi za nos (nafazol) 63 dinara
Rinovent sprej 120 dinara
Šumeće tablete 150 dinara
Ambol 15 dinara
Čajevi 100 do 120 dinara
      
   
   

Poskupljenjem su posebno nezadovoljni penzioneri, koji već decenijama na svom meniju za ručak nemaju meso. Do sada su za preparate za običnu prehladu, koja može da se leči i bez lekarske pomoći, odvajali u proseku po 830 dinara. Sa novim poskupljenjem od osam odsto ta cifra popela se na skoro 900 dinara. Sa penzijicama koje su kod pojedinih i po 6.000 dinara, ostaje samo da se mole Bogu da se ne razbole. Ako im obična prehlada istera iz džepa skoro 1.000 dinara, ili šestinu penzije, šta će biti ako se razbole od neke ozbiljnije bolesti kakva je povećana masnoća u krvi, bolest bubrega, krvnih sudova, karcinom, leukemija...

Stručnjaci tvrde da ovaj put poskupljenje neće značajnije pogoditi pacijente. Naime, poskupljenje od 14 odsto najviše se odnosi na lekove sa pozitivne liste, koje plaća Republički zavod za zdravstveno osiguranje, dok će oni lekovi koje pacijenti plaćaju uglavnom poskupeti za četiri odsto.

U Narodnoj banci Srbije već su uradili prve procene koliko će povećanje cena lekova i naftnih derivata uticati na inflaciju. Prema rečima guvernera Radovana Jelašića, inflacija će u februaru biti povećana za oko 0,5 odsto.

Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, istakao je da je ovo poskupljenje pažljivo analizirala grupa stručnjaka i odluka o tome doneta je krajem prošle godine. Vlada treba samo da tu odluku i da usvoji, što je i uradila prošlog četvrtka.

- Domaći lekovi su potcenjeni jer su na nivou trećine cene lekova u okruženju. Postojala je opasnost da dođe do nestašice nekih lekova pošto su cene lekova bile zaista niske i obesmišljavale su njihovu proizvodnju i promet. To je jedan od razloga što se vlada početkom godine odlučila na ovakav korak. Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, koji je donet 2004. godine, harmonizovan je sa evropskim propisima i prema njegovim odredbama do 2009. godine treba prilagoditi cene u svim oblastima. Međutim, očekivanja proizvođača su dalje velika i oni traže da odjednom prosečna cena lekova bude 80 odsto od cene zemalja u okruženju.

Tržište lekova nije ostrvo u društvu i proizvođači se ne mogu ponašati samo po svojim interesima. Naravno da svako povećanje cena utiče i na inflaciju. Vlada će ove godine pažljivo analizirati, meriti i boriti se za javni interes građana - objasnio je dr Milosavljević.
      

Na pozitivnoj listi, ali se plaća

Ovo poskupljenje posebno će na svojoj koži osetiti pacijenti koji boluju od povišenog holesterola i triglicerida u krvi, a ovakvi slučajevi nisu retki. Lekovi za lečenje ovih bolesti jesu na pozitivnoj listi, ali jedan deo plaćaju i pacijenti. Tako je, na primer, lek sortis od 20 miligrama do sada koštao 2.971,62 dinara. Sa novim poskupljenjem stanje pacijenata može samo još više da se pogorša.


Izvor: Glas Javnosti \ M. J - S. T.

Skuplji lekovi od subote

Od subote svi domaći lekovi u apotekama poskupeće za 14 odsto, dok će cene stranih lekova biti uvećane za četiri odsto. Tako će, na primer, od sada „bensedin“, umesto dosadašnjih 42,58 dinara, koštati 48,50 dinara. Za „ranisan“, lek protiv bolova u želucu, građani će sada izdvajati 24 dinara više, odnosno 194,26 dinara.

- Lekovi koji se nalaze na pozitivnoj listi, a to su praktično svi domaći lekovi, čija je cena ispod 35 odsto od proseka cena lekova u Sloveniji, Hrvatskoj i Italiji, poskupeće za 14 odsto. To se odnosi na dve trećine domaćih lekova, koji zaostaju tri puta u odnosu na prosečne uporedive cene u okruženju, što u masi znači prosečno poskupljenje od osam odsto. Pacijenti lekove sa pozitivne liste ne plaćaju, osim u nekim slučajevima gde postoji participacija. Lekovi koje građani kupuju, odnosno strani lekovi poskupeće za četiri odsto - objasnio je Dragomir Marisavljević, predsednik Grupacije domaćih proizvođača lekova. On je dodao da će rast cena lekova koji se izdaju na recept opteretiti Republički zavod za zdravstveno osiguranje sa 6,5 odsto.

Proizvođači lekova rekli su da, iako nisu zadovoljni ovim poskupljenjem, neće biti nestašice lekova. Domaći proizvođači lekova u više navrata tokom 2005. godine zahtevali su otklanjanje dispariteta cena između stranih i domaćih lekova. Nerealan nivo cena domaćih lekova ne pruža mogućnost za strateška ulaganja u farmaceutski sektor. To je neophodan uslov za održavanje konkurentnosti u odnosu na strane kompanije, ali i za uvođenje evropskih standarda.

- Domaćim proizvođačima potrebno ulaganje od oko 100 miliona evra do 2009. da bi dobili sertifikate po evropskim standardima - kaže Miroslav Ilić, predstavnik „Srboleka“.


Izvor: Blic \ S. Todorović

koja je razlika imedju leka Sortis i Vasilip?