Vilhelm Konrad Rentgen
 
Vilhelm Rentgen

Vilhelm Konrad Rentgen (Wilhelm Conrad Röntgen engl. William Conrad Roentgen) ( 27. mart, 1845. – 10. februar, 1923) je nemački fizičar, koji je 8. novembra, 1895., proizveo i registrovao elektromagnetne zrake danas poznate kao x-zraci ili rendgenski zraci.

Studirao je na univezitetu u Utrehtu, Holandija, zatim na ETH u Cirihu gde je diplomirao mašinsko inženjerstvo. Godine 1869. doktorirao je na Univerzitetu u Cirihu.

Pogršno se veruje da je Rentgen h-zrake pronašao slučajno. Slučaj je bio samo utoliko što je zastor barijumplatinacijanida koji je pripremio za jedan od narednoh eksperimenata zasvetleo pre nego što je bio upotrebljen.

U toku 1895. Rentgen je poput brojnih fizičara ispitivao efekte visokog napona na električno pražnjenje u razređenim gasovima u vakuumskim cevima. Krajem te godine već su se ispitivali efekti katodnih zraka van vakuumskih cevi. U pripremi jednog od takvih eksperimenata testirao je aparaturu u mraku i primetio je nekakvo svetlucanje na stolu, metar od aparature, kada god uključi visoki napon. Pošto se u ponovljenim pokušajim desilo isto, upalio je šibicu i shvatio da svetlucanje dolazi od barijum paltinocijanida koji je tu bio odložen čekajući neki od sledećih eksperimenata.

Rentgen je nagađao da se radi o novoj vrsti zraka (katodni zraci su već bili poznati). Sledećih nekoliko nedelja je jeo i spavao u laboratoriji neprekidno ispitujući osobine novih zraka koje je privremeno nazvao h-zraci, koristeći matematičko označavanje za nepoznatu veličinu. Mada su kasnije zraci kada je postao poznat po njemu dobili ime rentgenski zraci, on je radije koristio izraz h-zraci.
 
Jedna od prvih radiografija (rendgenska slika) koje je Rentgen snimio, šaka, verovatno gospođe Rentgen.

U jednom momentu dok je ispitivao sposobnosti raznih materijala da zaustave zrake prineo je ruku fluoroscentnom zaklonu dok je aparatura bila uključena i na zaklonu primetio skelet svoje šake. Kasnijeje priznao da je ta slika ostavila tako snažan utisak na njega da je odlučio da dalje eksperimente nastavi u tajnosti jer se plašio da bi mogao da izgubi dobar glas ako se ispostavi da sve što tvrdi nije tačno.

Rad «O novoj vrsti h-zraka» obajvljen je 50dana kasnije, 28. decembra 1895.

Godine 1901. dobio je prvu Nobelovu nagradu za fiziku.

U novembru 2004. Internacionalna unija za čistu i primenjenu hemiju dala je 111. elementu u periodnom sistemu ime rendgenijum.

Izvor: Wikipedia