Samo ne znam gdje bi je to trebalo otvoriti...hm negdje u bogatom regionu.
Covjek se vratio i svaka mu cast zbog toga, dao je Leskovcu ono sto bi mnogi gradovi Evrope zeljeli.

Sta je on to dao tacno Leskovcu proizvodnju maticnih celija ? daj boze da je u pitanju patriotizam. A sad jedno hipoteticko pitanje zamisli da si doktor i da zelis da vrsis razne nedozvoljene eksperimente sta bi izabrao zemlju koja je korumpirana 99% ili bogati region gde ipak postoji neki zakon. Mozda sam ja paranoican posto nisam navikao da iko u ovoj zemlji radi nesto za dobrobit iste nego obicno imamo mutivode koji "odrade posao" i nestanu...

Kloniranje - za nauku
S. R. M., 10. avgust 2006

BEOGRAD - Ne postoji nijedna zakonska prepreka da doktor Miodrag Stojković U Leskovcu otvori Kliniku za veštačku oplodnju i Centar za izučavanje matičnih ćelija - smatra prof. dr Tomica Milosavljević, srpski ministar zdravlja. Na zakonu o veštačkoj oplodnji radi se godinama unazad, a njegovo usvajanje na Vladi i Skupštini očekuje se do kraja godine.
Profesor Milosavljević precizira da se po stručno-metodološkom uputstvu iz 2002. godine kloniranje kao metod vantelesne oplodnje izričito zabranjuje. Međutim, pored reproduktivnog, postoji i kloniranje u terapeutske svrhe, od kojeg se očekuje veliki doprinos u lečenju sada neizlečivih bolesti (dijabetesa, Alchajmera, Parkinsona, težih nervnih oštećenja).
- Proizvodnja matićnih ćelija u medicinske svrhe u našoj zemlji nije regulisana, jer jednostavno nismo imali tehničko-tehnološke preduslove, pa je to još uvek u sveri teorije, a ne i prakse - navodi ministar Milosavljević. - U svakom slučaju ideja dr Miodraga Stojkovića da se ta istraživanja pretvore u nacionalni projekat u koji će biti uključeno više naučnih institucija je nešto što svakako treba podržati.


Izvor: Novosti

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Он не истажује матичне ћелије да би направио људски клон тако да су истраживања дозвољена. Кад је могао у ГБ што не би могао и овдје.

A ko ce da ga spreci da ne pokusa da napravi ljudski klon?

Zna li neko kada pocinje da radi njegova klinika  u Leskovcu da ne putujemo mi sa juga u daleki BGD, da lecimo sterilitet

hvala na odgovoru

Kad bi zaista mogao da uradi to sto kaze, ne bi mu trebale pare, bio bi milijarder !!! Na stotine hiljada (sto kod nas, sto u inostranstvu) ima bolesnih za koje nema lek... multipleskleroza, povrede kicmene mozdine a o sterilitetu da ne pricam. Pa svi bi oni i kuce prodali samo da ozdrave !
Iskerno bih voleo da je to sve istina sto prica, zbog svih tih bolesnih ljudi, kojima daje laznu nadu... ali licno mislim da je tu neki manifetluk u pitanju !
Pokazace vreme...

Matične ćelije iz prekobrojnih embriona pomoć u lečenju ljudi
Novi uspeh genetičara Miodraga Stojkovića

Leskovčanin Miodrag Stojković, prvi svetski naučnik koji je klonirao ljudski embrion u humane svrhe, postigao je ovih dana još jedan uspeh na polju istraživanja ljudskih matičnih ćelija. On i njegova supruga, Nemica Petra uspeli su da prvi u svetu dobiju pluripotentne ljudske embrionalne matične ćelije, koristeći prekobrojne mrtve embrione.

- To su embrioni koji su stali u ranom razvoju (samo od osam do 16 ćelija) i koji se uvek bacaju jer se smatraju mrtvim. Pedeset odsto embriona staje u svom razvoju iz nepoznatih razloga. Ipak, mi smo i iz takvih embriona dobili matične ćelije koje su nediferencirane, tj. pluripotentne. Iz tih pluripotentnih matičnih ćelija smo bili u stanju da dobijemo nervne ćelije, ćelije jetre, koštane srži, mišićno tkivo itd. - objašnjava Stojković za „Blic“. - Ovo je veliki doprinos nauci i debati o tome da li treba koristiti višak embriona u naučne i medicinske svrhe. Naši rezultati potvrđuju da je odgovor potvrdan. Bez obzira na to da li su vitalni ili nisu, prekobrojni embrioni su neopisivo vredan izvor saznanja o nastanku ljudskih bolesti, o ranom ljudskom razvoju, kao i o mogućnosti lečenja bolesti putem matičnih ćelija - naglašava slavni Leskovčanin.

Do najnovijeg otkrića dr Stojković i njegova supruga Petra došli su na Institutu u Njukaslu, ali to je njihov lični uspeh i zasluga, budući da su se samo poslužili laboratorijom tog instituta u kome su ranije stekli svetsku slavu kloniranjem ljudskog embriona.

Dvoje naučnika su poslednjih godinu dana predvodili tim genetičara na Institutu „Princ Filip“ u španskom gradu Valensiji, ali su nedavno raskinuli ugovor i naučni rad nastavili pod okriljem „Sintocela“, novoosnovane kompanije sa sedištem u Leskovcu, koja je zajedničko vlasništvo italijanske firme „Sintofarm“ i dr Stojkovića.

Ovaj slavni naučnik je sa svojim timom u Valensiji radio na izučavanju ljudskih matičnih ćelija iz kloniranih i živih embriona, odbačenih kao višak prilikom veštačke oplodnje. Njihovo dejstvo ispitivao je na životinjama. Najbolji rezultati, kako je ranije izjavio za „Blic“, postignuti su u lečenju povreda kičmene moždine i obolelih srčanih mišića. Naučnici veruju da se pomoću matičnih ljudskih ćelija mogu lečiti još i Parkinsonova i Alchajmerova bolest, kao i šećerna bolest tipa A. Na dobijanju matičnih ćelija iz mrtvog embriona pre Stojkovića nije radio nijedan naučnik u svetu.

Stojković, koji se sa Petrom nalazi na odmoru u Nemačkoj, kaže da se u Srbiju, odnosno u Leskovac, konačno vraća početkom oktobra. On, istovremeno, moli privatne firme da požure sa dostavom opreme za njegovu buduću kliniku za veštačku oplodnju i izučavanje matičnih ćelija kako bi što pre nastavio naučni rad u rodnom gradu.

- Radujemo se povratku, i Petra i ja. Nadam se da obećana podrška neće izostati i da će se moj san ostvariti: baviti se naukom, embriologijom i regenerativnom medicinom kod kuće - veli Stojković.

M. Ivanović

Izvor: Blic

Genetičar Stojković: Greška u terminu
Biće to bolnica za netelesnu oplodnju

Reagujući na prekjuče izrečenu izjavu da genetičar Miodrag Stojković u rodnom Leskovcu ne može da registruje kliniku, već neku drugu vrstu zdravstvene ustanove, slavni naučnik je u izjavi „Blicu“ ocenio da je došlo do „terminološke greške“.

- Ja ni ne nameravam da otvorim kliniku, već specijalnu bolnicu za vantelesnu oplodnju. To će biti prioritetna delatnost, a druga delatnost će biti proučavanje matičnih ćelija, ali tek po formiranju tima, i taj posao ću raditi sa stručnjacima sa VMA i stručnjacima drugih sličnih nacionalnih institucija. Takođe će u okviru specijalne bolnice biti otvorena letnja škola za studente. Mislim da se radi o terminološkoj grešci, na koju je ministar reagovao. Novinari su, verovatno, na osnovu naših ranijih najava i u Leskovcu za zgradu u Norvežanskoj ulici, upotrebili odomaćenu reč „klinika“, koja je izazvala zabunu - pojasnio je Stojković u telefonskom razgovoru za „Blic“, dodajući da će danas na tu temu održati pres konferenciju u Beogradu.

Ne tražim ništa mimo zakona

Ministar Milosavljević je, odgovarajući u Leskovcu na pitanje novinara da li će njegovo ministarstvo finansijski pomoći istraživanja matičnih ćelija u budućoj klinici dr Stojkovića u ovom gradu, izjavio da Stojković ne može da otvori kliniku. - Treba biti precizan. Klinika u Leskovcu neće biti otvorena. Klinika je po zakonu zdravstvena ustanova koja se bavi stručnom, naučnom i prosvetnom delatnošću. Znači, kliniku može da formira fakultet. Može da se formira po zakonu privatna lekarska praksa, poliklinika, ako ima više specijalnosti, i može da se formira specijalna bolnica. Kolega Stojković je veterinar po osnovnom obrazovanju i bazični istraživač matičnih ćelija, vrlo uvažen i on će sigurno biti konsultovan i uključen u rad na novom zakonu o vantelesnoj oplodnji i u rad Etičkog odbora - kazao je tom prilikom Milosavljević dodavši da u nacionalnom projektu istraživanja matičnih ćelija moraju učestvovati značajne nacionalne istraživačke kuće, stručnjaci i timovi.

Stojković naglašava da on neće tražiti ništa mimo zakona.

- Ja sam angažovao ljude za prikljupljanje dokumentacije za registraciju specijalne bolnice i sve ću raditi po zakonu. Ne očekujem i ne tražim nikakve privilegije. A zahtev za registraciju podneću onog momenta kada bude kompletirana oprema, koja polako pristiže.

Politika me ne interesuje

Očekujem da ceo posao bude završen krajem oktobra - precizira naučnik, koji se proslavio kloniranjem prvog embriona u svetu u medicinske svrhe, ali i značajnim dostignućima u oblasti istraživanja matičnih ćelija iz kloniranih, živih odbačenih i mrtvih embriona.

Leskovačka javnost, inače, spekuliše da je Stojković pao u nemilost Ministarstva zdravlja zbog pojavljivanja u predizbornim spotovima SRS u Leskovcu, gde se u nedelju održavaju lokalni izbori, i ranijeg prisustva na skupu te stranke. Stojković kaže da su te glasine doprle i do njega, ali naglašava da on ne pripada nijednoj stranci i da ga politika ne interesuje. - Neke stvari ponekad nisu pod našom kontrolom - komentariše i dodaje da od političara očekuje da mu omoguće da radi i bavi se naučnim istraživanjima.

Milica Ivanović

    „Psa vodim kod veterinara“

    - Istina je da sam u Beogradu završio Veterinarski fakultet, ali sam kasnije u Minhenu doktorirao na temu embriologija i biotehnologija, a na Medicinskom institutu u Njukaslu predajem embriologiju i biologiju matičnih ćelija. Sa veterinom danas nemam veze. Kad mi se pas razboli, vodim ga kod vetirinara - kaže Stojković.


Izvor: Blic

Kloniranje rešenje za neke bolesti
Matične ćelije nisu lek za sve

Veliki je broj bolesti kod kojih se terapija putem matične ćelije već primenjuje - bolesti srca, neke krvne bolesti, ima sve više i više znakova za lečenje bolesti oka, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Nažalost, matična ćelija nije lek za sve bolesti, kaže naš slavni genetičar Miodrag Stojković

Tribina na kojoj će u oktobru u Nišu govoriti slavni genetičar prvi je projekat novoformiranog niškog Udruženja za borbu protiv paralize „Dragana Rodić“ koje je osnovala, kako je „Blic“ pisao, Nišlijka koja se prva iz naše zemlje u Kini podvrgla eksperimentalnom zahvatu ubacivanja matičnih ćelija u kičmenu moždinu.
Dragana Rodić je nedavno bila kod vas u Španiji. Kakvu podršku možete pružiti članovima te fondacije?

Reći ću im gde su nauka i medicina trenutno, bar što se tiče povreda kičmene moždine, dokle smo došli, koje su prepreke koje moramo savladati... Podrška sa moje strane će biti da sam prisutan na našim prostorima i da putem otvorenih predavanja i rasprava sagledamo činjenice i o tome diskutujemo.

Potreban je mukotrpni rad da bi se došlo do krajnjeg cilja, a to je sigurna transplantacija matičnih ćelija i brzi oporavak pacijenata. Prvi rezultati postignuti na životinjama su vrlo ohrabrujući, ali potrebni su nam sistemi koji omogućavaju primenu matičnih ćelija i kod čoveka. Postoje zemlje koje su daleko odmakle a to su SAD, Španija, Velika Britanija, zemlje koje dosta ulazu u matične ćelije jer znaju da su te investicije mnogo manje nego ljudske i ekonomske posledice koje neke bolesti nose sa sobom.
Kakve su mogućnosti korišćenja matičnih ćelija u lečenju paralize?

Ono što smo naučili sa radom na pacovima dokazuje njihovu ogromnu sposobnost. Posle transplantacije pacovi se ponovo samostalno kreću, uzimaju hranu prednjim ekstremitetima...
Koje se bolesti danas mogu lečiti matičnim ćelijama sa određenim procentom izvesnosti?

Veliki je broj bolesti kod kojih se terapija putem matične ćelije već primenjuje, pre svega mislim na bolesti srca, neke krvne bolesti, sve više i više znakova za lečenje bolesti oka, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Nažalost, matična ćelija nije lek za sve bolesti i zato je ne treba „prodavati“ kao univerzalno sredstvo za lečenje bolesti. Sa druge strane, matične ćelije se sve više koriste da se neke bolesti ne leče na direktan način, već da se njihovom upotrebom nešto nauči o uzrocima bolesti i njihovim korenima i mehanizmima.
Na čemu trenutno radite i kakvi su vam planovi?

Moj posao ovde u Valenisji je bio matična ćelija i njene medicinske primene, mi smo se koncentrisali na bolesti srca, pankreasa i povrede kičmene moždine. Uskoro sam za stalno u mom rodnom gradu, u Leskovcu.

Branko Janačković

    Informisanje - jedan od glavnih ciljeva

    -Jedan od glavnih ciljeva našeg udruženja je informisanje obolelih od paralize o najnovijim dostignućima u medicini, a dr Stojković je sigurno jedan od najpozvanijih naučnika da o tome govori. Stupili smo u kontakt, posetili ga na radnom mestu u Valensiji i on je odmah prihvatio - kaže za „Blic“ Nišlijka Dragana Rodić. Nakon operacije u Kini, u junu prošle godine, ona kaže da je primila više stotina poziva od ljudi iz naše zemlje koji imaju slične probleme koje je interesovalo njeno iskustvo sa ovom eksperimentalnom metodom. Tako se rodila ideja o formiranju udruženja.


Izvor: Blic