Dr Stojković: „Leskovac će biti moja naučna baza“

Prof. dr Miodrag Stojković, prvi evropski naučnik koji je klonirao ljudske embrionalne ćelije, rodom iz Leskovca, izabran je juče za gostujućeg profesora na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. „Petog februara biće 15 godina kako sam otišao iz moje zemlje i sada samo čekam da bude gotova kuća u Leskovcu pa da to postane baza za moja istraživanja, pošto smatram da je za takva istraživanja važno ko će da ih radi, a ne gde“, rekao je Stojković.

- Dragi zemljaci, ne mogu da opišem kako se osećam ovde, među svojima. Za mene je to ogromna čast, sada gostujući profesor, a nadam se uskoro i vaš saradnik - rekao je Stojković okupljenim stručnjacima i zatim održao predavanje „Mesto embrionalnih matičnih ćelija u modernoj medicini“, odnosno prezentovao otkrića do kojih je došao tim stručnjaka s njim na čelu, na Univerzitetu u Nju Kastlu.

- Terapijsko kloniranje nema za cilj stvaranje novog bića već proizvodnju ćelija koje nude specijalan izbor - koju degenerativnu bolest želite da proučite, dijabetes, Alchajmera, srčane, nervne bolesti itd. To je naučna fantastika - istakao je Stojković.

Vodeći svetski stručnjak u proučavanju matičnih ćelija trenutno radi u Centru za istraživanja u Valensiji a nada se da će u skorije vreme svoj rad moći da nastavi i u Srbiji.

- Najviše od nas Srba zavisi kada će to biti. Zakon koji će ova istraživanja, nadam se, podupreti, već je u pripremi, koliko znam. Još da bude gotova skromna kuća u Leskovcu, buduća baza za ova istraživanja i sve je spremno. Što se mene tiče, ja bih voleo što pre da dođem - rekao je Stojković.


Izvor: Blic \ J. Subotić

Kloniranje samo za lečenje

Miodrag Stojković, svetsko ime u genetici, koji je klonirao ljudske embrionske ćelije, najavio je juče u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu da će, najverovatnije, ove godine biti završena izgradnja kuće u njegovom rodnom Leskovcu, u koju bi se on vratio da živi i tu stvorio bazu za razvoj ove nauke u Srbiji.

Na predavanju, koje je na VMA održao za domaće stručnjake, a na kom je Stojković govorio o primeni matičnih ćelija u modernoj medicini, on je imenovan za počasnog profesora ove ustanove, a uprava mu je uručila i plaketu VMA.

Stojković je rekao kako bi "rezultati u plastičnoj čaši", kako naziva kloniranje ćelija ljudskog embriona, mogli da pomognu obolelima od najtežih bolesti, poput dijabetesa, multiplaskleroze, Parkinsonove, Alchajmerove bolesti, povrede kičmene moždine, bolesti srca i druge.

- Sledeća faza u mom radu je da putem kloniranja u plastičnu čašu dovedem šećernu bolest tipa jedan, radi njenog studiranja. Ideja je da se pronađu uzročnici ove bolesti, kako bi se lakše bolest lečila - izjavio je on.

Stojković je najavio da će, već krajem ove godine, stručnjaci u Kaliforniji započeti kliničko korišćenje matičnih ćelija u lečenju povreda kičmene moždine. On je objasnio da je lečenje povrede kičmene moždine matičnim ćelijama, uspešno samo ako je povreda mlađa od deset meseci.

- Reproduktivno kloniranje bi trebalo strogo zabraniti - ističe naš stručnjak - zato što su posledice takvog kloniranja po čoveka katastrofalne. Ovaj metod treba koristiti samo za lečenje.


Izvor: Glas Javnosti \ S. T.
   

Ideja mi se svidja, samo mi obično lako odustajemo od pametnih stvari zbog nedostatka novca

 Genetičar dr Miodrag Stojković dobio jakog partnera

Italijani ulažu tri miliona evra u kliniku

Italijanska farmaceutska kompanija „Sintofarm“, sa sedištem u Milanu, uložiće tri miliona evra u Kliniku za veštačku oplodnju i Centar za istraživanje matičnih ćelija u Leskovcu genetičara Miodraga Stojkovića, prvog Evropljanina koji je klonirao ljudski embrion u humane svrhe, saopšteno je juče na pres konferenciji u leskovačkoj opštini. Polovina tog novca biće uložena u kliničku opremu, nameštaj i automobile.

Predstavnici „Sintofarma“ Đovani Bernardi i Dragan Marković i predsednik SO Leskovac Goran Cvetanović rekli su da će novac biti plasiran preko preduzeće „Sintocel“, koje su nedavno u Leskovcu osnovali Italijani i Stojković.

- Ovo je samo početak. Mi smo spremni da investiramo i u proširenje bolnice i izgradnju hotela u Leskovcu, jer verujemo u projekat profesora Stojkovića. On je mogao da bira posao svuda u svetu, ali se opredelio za svoj rodni grad, gde će dovesti ceo svet. Ako Saudijska Arabija ima naftu, Leskovac ima dr Stojkovića - slikovito se izrazio Bernardi, dodavši da će Stojkovićev uspeh u Leskovcu biti odlična reklama „Sintofarmu“ koji, kako je rečeno, pored Italije, ima svoje fabrike za proizvodnju humanih lekova i u Kini, Poljskoj, Kolumbiji, Braziliji i Kolumbiji.

Klinika će biti smeštena u opštinskoj kući, od oko 300 kvadrata, na Hisaru, koja je data Stojkoviću na stogodišnje korišćenje. Radovi, koji će opštinu koštati preko 21 milion dinara, trebalo bi da se završe za mesec dana.

- Prema našim očekivanjima, Stojkoviću ćemo predati ključeve kuće za mesec dana, a klinika bi trebalo da počne s radom krajem septembra ili početkom oktobra - kazao je Goran Cvetanović.

Prema njegovim navodima, Stojković je prilikom prošlonedeljnog boravka u Leskovcu za sebe i svoju suprugu i saradnika, Nemicu Petru kupio kuću pored reke Vučjanke u obližnjoj varoši Vučje.

Cvetanović je demantovao tvrdnje predsednika opštine Gojka Veličkovića da cena adaptacije Stojkovićeve klinike po jednom kvadratu košta oko 1.100 evra.

- Adaptira se prostor od 277,30 kvadrata klinike, dogradnja još jedne hirurške hale, uređuju se dvorište od 680 kvadrata i parkirališta, i cena po kvadratu iznosiće 790 evra. Ukupno je potrebno 21,3 miliona dinara, a Opštinsko veće je do sada uplatilo svega devet miliona dinara - objasnio je, izrazivši uverenje da će ipak novac biti uplaćen u predviđenom roku.

- Ovaj projekat je mnogo ozbiljniji od političkog prepucavanja - zaključio je Cvetanović.



Izvor: Blic \ Milica Ivanović

Klinika dr Miodraga Stojkovića počinje s radom krajem septembra
Leskovačke bebe iz epruvete

Miodrag Stojković, naučnik genetičar, koji je svojim radom stekao svetsku slavu, od juče je i zvanično vlasnik Klinike za veštačku oplodnju u Leskovcu, koja će početi s radom krajem septembra ili početkom oktobra.


Stojkoviću i njegovoj supruzi i saradniku, Nemici Petri juče je predsednik leskovačke skupštine Goran Cvetanović svečano uručio ključeve opštinske kuće na Hisaru, u čiju adaptaciju je za potrebe klinike opština uložila oko 22 miliona dinara.

Prevashodna delatnost te klinike biće vantelesna oplodnja žena i lečenje ginekoloških problema, a cene u toj privatnoj zdravstvenoj ustanovi biće na nivou evropskih, odnosno beogradskih i novosadskih.

- Taj tretman je skup jer je skupa hormonska terapija, ali prema raspoloživim podacima, oko dva miliona beba u svetu je začeto na taj način - otkriva Stojković.

Slavni naučnik nastaviće i istraživanja matičnih ćelija iz ljudskih embriona (čime se proslavio u svetu i čije dejstvo već ispituje na životinjama na Institutu „Princ Filip“ u Valensiji), ali i adutinih, odraslih ćelija, koje se već dugi niz godina primenjuju u lečenju bolesti oka i krvnih ćelija, odnosno leukemije, na primer.

- Najjači svetski centri za aplikaciju matičnih ćelija, pored Valensije, nalaze se u Americi, Velikoj Britaniji, Japanu, Švedskoj, Izraelu, Singapuru i Australiji. Evo, sada i Srbija i Leskovac imaju šansu da uđu u grupu velikih svetskih centara i, možda, pobede u toj teškoj trci. Ovo je projekat koji ne može da nosi samo jedan čovek - kaže Stojković.

Iako Klinika za veštačku oplodnju i Centar za izučavanje ljudskih matičnih ćelija u Leskovcu još nisu počeli s radom, njenog vlasnika, slavnog genetičara dr Miodraga Stojkovića, telefonom i elektronskom poštom opsedaju pacijenti iz, kako kaže, svih krajeva sveta, tražeći pomoć za sebe i svoje najbliže koji boluju od najtežih bolesti.

- Ne znam nikoga u svetu ko matičnim ćelijama leči karcinom - strpljivo objašnjava Stojković sagovorniku sa druge strane žice, dok čekamo na razgovor.

- Ljudi veruju da su matične ćelije odgovor na sva pitanja. Nisu, nažalost. Matična ćelija se može koristiti samo za određenu grupu bolesti. Tu pre svega spadaju bolesti kičmene moždine, neurodegerativna oboljenja, kao što su Parkinsonova i Alchajmerova bolest, zatim slabosti srčanog mišića, naročito posle infarkta i šećerne bolesti tipa jedan. To je ta grupa pacijenata gde će matične ćelije u najskorijoj budućnosti moći da se primenjuju. Lečenje raka matičnim ćelijama za sada nije izvesno i ljudima treba reći istinu - kaže Stojković, dodajući da će „matične ćelije ljudskog embriona najbrže stići do bolesnih kičmenih moždina i srčanih mišića“. Možda za tri do pet godina.




Izvor: Blic \ Milica Ivanović

U Leskovcu počela borba protiv bele kuge u Srbiji

Centar za lečenje steriliteta

Specijalna klinika za lečenje steriliteta i veštačku vantelesnu oplodnju žena okupiće ekipu svetski priznatog genetičara Miodraga Stojkovića

Proslavljeni svetski genetičar, profesor doktor Miodrag Stojković od juče je i zvanično ponovo postao građanin rodnog Leskovca.Stojkoviću je juče predsednik Skupštine opštine Leskovac Goran Cvetanović svečano uručio ključeve zgrade u kojoj će uskoro biti opremljena i otvorena Specijalna bolnica za vantelesnu oplodnju.

U Specijalnoj klinici, odnosno Centru za lečenje steriliteta i veštačku vantelesnu oplodnju žena, radiće ekipa dr Stojkovića, koji je najavio da će se u Leskovac vratiti zauvek kada bude završeno opremanje kuće u kojoj će biti otvorena klinika za lečenje steriliteta i Institut za istraživanja u oblasti matičnih ćelija.

Za renoviranje objekta, površine oko 290 kvadratnih metara, leskovačka lokalna samouprava potrošila je 22,5 miliona dinara.
Doktor Miodrag Stojković, koji je svetsku slavu je stekao nakon kloniranja embriona matičnih ćelija u engleskom gradu NJukaslu, izrazio je nadu da će ovaj objekat doprineti smanjenju bele kuge na prostoru Srbije.
      
ZA POČETAK - BESPLATNO

Predsednik SO Leskovac Goran Cvetanović rekao je da je ministar zdravlja Tomica Milosavljević obećao 1.000 besplatnih tretmana za parove koji dođu u ovu kliniku radi vantelesne oplodnje.
- Već se javio veliki broj parova bez dece kako bi se lečila njihova neplodnost. Ja znam da je problem bele kuge veoma prisutan na području Srbije i zato se nadam da će Ministarstvo zdravlja iznaći mogućnost da se najveći broj njih, barem u prva tri pokušaja kada se tek mogu videti neki rezultati, leči bez novca. Više od 400.000 parova u Srbiji je trenutno bez dece i nadam se da ćemo primenom naših metoda taj broj smanjiti - naglasio je dr Stojković.

KARIJERA DR STOJKOVIĆA

Stojković je prvo radio u leskovačkoj fabrici lekova "Zdravlje", a posle toga u Nemačkoj.
On je prvi naučnik koji je avgusta 2004. godine dobio dozvolu da u Centru za genetiku u NJukastlu u Engleskoj radi na terapeutskom kloniranju jajnih ćelija iz ljudskog embriona. Od nedavno radi u Institutu u Valensiji u Španiji.      
   
   



- Cilj ovog projekta koji smo započeli nije samo otvaranje specijalizovane Bolnice za pomoć roditeljima koji su bez potomstva, već po mom mišljenju i edukacija mladih stručnjaka i naučnika u humanoj medicini. Moj san, kao mališana, bio je da postanem košarkaš, ali se nadam da će ovakva ustanova u Leskovcu doprineti da neko dete ima san da postane naučnik. Ovo je samo prvi korak u istraživanju matičnih ćelija na području Srbije i ja se nadam da će Leskovac postati centar takvih istraživanja - rekao je Stojković.

Kao što je i sam dr Stojković rekao, iza svakog uspešnog čoveka stoji uspešna žena koja mu daje podršku u njegovim namerama i radu. Tako se njegova supruga Petra, inače Nemica, zahvalila na naporima da se u Leskovcu organizuje Centar za istraživanje matičnih ćelija.

- Želim da se zahvalim građanima Leskovca koji su omogućili da se izgradi jedna ovakva bolnica. Nadam se da će ovo uskoro biti moja nova kuća, gde ćemo moj suprug i ja raditi na polju istraživanja matičnih ćelija - istakla je dr Petra Stojković.
Nakon renoviranja objekta tokom letnjih meseci očekuje se opremanje Specijalne bolnice, za šta je zainteresovana jedna italijanska kompanija.

-Ja se nadam da ćemo tokom godišnjih odmora uspeti da opremimo Bolnicu kako bi već na jesen, kako se nadam, moglo da se startuje sa primanjem prvih pacijenata. Opremu u vrednosti od oko dva miliona evra finansiraće jedna italijanska korporacija, a u specijalizovanoj bolnici radiće za početak moj saradnik dr Nebojša Marković. Uskoro ćemo raspisati konkurs za prijem četiri medicinske sestre i još nekoliko lekara - naglasio je dr Stojković.
Kako je i sam dr Stojković rekao, veličina objekta nije zadovoljavajuća za neka velika dostignuća, ali da pruža neke realne osnove za početak rada na razvoju metoda za ovu namenu. Prema mišljenju stručnjaka, kloniranje embrionalnih matičnih ćelija može veoma uspešno lečiti bolesti savremenog sveta, od dijabetesa, infarkta miokarda, kardiovaskularnih bolesti do povreda kičmene moždine.


Izvor: Glas Javnosti \ Tekst i foto: M. Z.

Posle otvaranja Klinike u Leskovcu
Mladi stručnjaci bi da rade sa dr Stojkovićem

LESKOVAC - Moj životni san je da se bavim istraživanjem matičnih ćelija jer sam potkovana teorijskim znanjem, ali nikada nisam imala priliku da ga i praktično primenim u laboratoriji. Iz istih razloga moje kolege masovno odlaze iz zemlje, a ja bih bila presrećana kad bi mi se pružila šansa da radim u laboratoriji dr Stojkovića u Leskovcu - kaže za „Blic“ nezaposleni diplomirani molekularni biolog Anđelka Petrović (34) iz Gornjeg Milanovca.


Petrovićeva je samo jedna od na desetine mladih stručnjaka koji se ovih dana javljaju za posao slavnom naučniku genetičaru Miodragu Stojkoviću, čija će klinika za veštačku oplodnju i centar za istraživanje matičnih ćelija na jesen početi sa radom u prelepom zdanju u Norvežanskoj ulici u Leskovcu.

Dr Stojković, koji je u naučnom svetu postao poznat po kloniranju prvog ljudskog embriona u medicinske svrhe i po postignutim rezultatima u istraživanju matičnih ljudskih ćelija, ponavlja za „Blic“ da će prvenstvo prijema imati mladi stručni ljudi.

- Za početak će biti posla samo za osmoro stručnjaka, a sa razvojem klinike, gde, između ostalog, planiramo da oformimo bazu embriona, povećavaće se i broj zaposlenih - ističe naučnik.

Stojković otkriva da je ministar zdravlja Tomica Milosavljević pre nekoliko meseci obećao slavnom naučniku da će to ministarstvo finansirati tretman vantelesne oplodnje za hiljadu bračnih parova bez dece, te da je u razgovoru sa njim izrazio spremnost za promene zakonske regulative o matičnim ćelijama, što podrazumeva i dozvolu za kloniranje veštačkog embriona u terapeutske svrhe.

- Ministar Milosavljević prati naučne trendove u svetu i ja sam stekao utisak da neće biti problema oko donošenja tog zakona - ističe Stojković. On, istovremeno, podvlači da će cena tretmana veštačke oplodnje žena iznositi od dve do pet hiljada evra, što je na nivou svetskih cena.

- Sav potrebni materijal, uvozi se jer se ne proizvodi u Srbiji - dodaje.

Zainteresovani pacijenti i mladi kadrovi mogu da se jave Stojkoviću na špansku imejl adresu: sintocell@web.de




Izvor: Blic \ Milica Ivanović

Dr Miodrag Stojković za „Blic“ o svom radu na matičnim ćelijama

Čekam dozvolu za kloniranje u Srbiji

LESKOVAC - Iako Klinika za veštačku oplodnju i Centar za izučavanje matičnih ćelija i regenerativnu medicinu genetičara Miodraga Stojkovića treba da počne sa radom krajem septembra ove godine u Leskovcu, još je neizvesno kada će ovaj slavni naučnik početi, odnosno nastaviti u domovini da se bavi proučavanjem matičnih ljudskih ćelija od kojih se očekuje spas za mnoge teške bolesti i po kojima je on postao poznat u celom svetu. On, međutim, veruje da će Srbija zakonom ubrzo dozvoliti kloniranje i da će se tako i Leskovac i Srbija upisati u medicinsku kartu naprednog sveta.

Stojković, koji se sa svojom suprugom i saradnikom Petrom nalazi u španskom institutu „Princ Filip“, objašnjava u razgovoru za „Blic“ da na početak rada utiču mnogi faktori.

- Rad na matičnim ćelijama nastavićemo onda kada Specijalna bolnica prođe sve zakonske procedure, kada se okupi tim koji će se baviti lečenjem parova koji prirodnim putem ne mogu imati decu. To će biti prioritet bolnice, prvi korak ove ustanove, a matične ćelije su drugi korak. Osim toga, očekujem da projekat sa matičnim ćelijama bude neka vrsta nacionalnog projekta. Ako hoćemo da postignemo rezultate, da uđemo u trku sa razvijenim zemljama, u kojima se ubrzano radi na tom planu, moramo da se složimo da je to od nacionalnog značaja. To je skup projekata i iza njega ne može da stoji samo jedan čovek, iako on sve svoje znanje o toj mladoj nauci nosi u svojoj glavi i u prstima. Skup je, pre svega, zbog toga što rezultati mogu biti vidljivi tek za nekoliko godina - objašnjava Stojković koji na pitanje da li je razgovarao sa ministrom zdravlja o finansijskoj pomoći centru za izučavanje matičnih ćelija odgovara negativno.

- Od gospodina Tomice Milosavljevića sam dobio poziv, koji me jako obradovao, da učestvujem u kreiranju novog zakona o veštačkoj oplodnji, kao i u radu Etičkog komiteta. Raduje me nedavna najava da će, najverovatnije, biti odobreno kloniranje ljudskog embriona u terapeutske svrhe. To je znak da Srbija ide u korak sa razvojem nauke i da nas takva odluka stavlja rame uz rame sa Velikom Britanijom, Švedskom, Belgijom i ostalim naprednim zemljama u svetu. Posebno sam srećan što će tim zakonom biti zabranjeno reproduktivno kloniranje jer pokušaji takve vrste kloniranja od nekih pseudonaučnika nemaju nikakvo medicinsko i etičko opravdanje - kategoričan je Stojković.

Stojković je prvi Evropljanin koji je klonirao ljudski embrion iz kojeg se dobijaju matične ćelije, a kojima će se u skoroj budućnosti lečiti dijabetes tipa A, zatim Alchajmerova i Parkinskova bolest, povrede kičmene moždine, bolesti srca i druga degenerativna oboljenja.

- Matične ćelije nisu odgovor na sve bolesti, kao, na primer, na karcinom. U ovoj fazi rada mi nemamo informacije da je tako nešto moguće - kaže naučnik.

Matične ćelije izdvajaju se i iz oplođenog embriona, ali prednost kloniranog embriona jeste to što se iz njega može razviti skoro neograničen broj ćelija.

- Tom tehnikom se ciljano kreira embrion koji nosi genetski materijal pacijenata koji boluju od neke nasledne bolesti. Iz kloniranog embriona se izoluju matične ćelije koje nose genetsku informaciju, istu kao kod pacijenta. Te matične ćelije koristimo za izučavanje naslednih bolesti, a ne pacijenata - dodaje Stojković.

Na Institutu „Princ Filip“ Stojković sa svojim timom koristi matične ćelije iz oplođenog embriona jer je dozvola za kloniranje još u proceduri.

- Eksperiment sa ćelijama je već stigao do životinja na kojima se ispituju implementirane matične ćelije. Mi ovde radimo na tri modela: povreda kičmene moždine, srčane bolesti i šećerna bolest. Najbolje rezultate smo postigli kod prva dva modela. U svetu postoje vrlo jake grupe i timovi, koji se opredeljuju za različite bolesti ili namenu matičnih ćelija. Niko ne može da pokrije sve discipline koje se okreću oko matičnih ćelija. Zato mislim da će Srbija naći svoje mesto u toj nauci, ali je potrebno brzo raditi na tome. Dozvola za kloniranje i finansijska pomoć za proučavanje matičnih ćelija bila bi, praktično, ponuda mladim ljudima da se bave ovom fascinantnom naukom, a u isto vreme i poziv našim stručnjacima u inostranstvu da deo svoj saznanja prenesu u rodnu zemlju - zaključuje Stojković. On je nedavno osnovao zajedničko preduzeće sa italijanskom farmaceutskom kućom „Sintofarm“, koja će uložiti tri miliona evra za opremu i rad klinike za veštačku oplodnju.

Milica Ivanović

Izvor: Blic

Ministar zdravlja najavio zakon koji će uskoro regulisati kloniranje
Svi podržavaju kloniranje u Srbiji

Izučavanje matičnih ćelija mora biti nacionalni program i u tom smislu očekujem pomoć države. Takav posao ne može da radi jedan čovek. Primera radi, godišnji budžet mog tima na Institutu „Princ Filip“ u španskom gradu Valensija je 25 miliona evra. Toliko novca ne može da obezbedi pojedinac. A ukoliko ne postignemo konsenzus da to bude nacionalni projekat, preteći će nas ostale naučne ekipe - kaže za „Blic“ genetičar dr Miodrag Stojković povodom najave ministra zdravlja Tomice Milosavljevića da će država podržati njegov rad i do kraja godine urediti zakonsku regulativu.

- Terapeutsko kloniranje kojim ja želim da se bavim na klinici u Leskovcu nema veze sa ovcom Doli. Cilj je lečenje ljudi od teških naslednih i degenerativnih bolesti. Taj tabu treba razbiti - kaže Stojković.

Rešenost države da pomogne našem svetski poznatom genetičaru juče je izneo ministar Milosavljević najavljujući da će zakon o veštačkoj oplodnji posle nekoliko dorada, do kraja 2006. biti upućen Vladi i Skupštini na usvajanje. Upravo ovim zakonom biće dozvoljeno istraživanje embriona u terapeutske svrhe. Prema Milosavljevićem rečima, proizvodnja matičnih ćelija u medicinske svrhe kod nas nije regulisana nijednim propisom.

- Dolaskom Stojkovića, koji je genetičar s međunarodnim ugledom, u Leskovcu bi veoma brzo mogao da počne rad na eksperimentima s matičnim ćelijama iz embriona - ocenio je Milosavljević za Tanjug. On je dodao da podržava ideju Stojkovića da se ta istraživanja pretvore u nacionalni projekt, u koji će se uključiti veći broj naučnih institucija.

Pet godina istraživanja

- Prvi rezultati istraživanja kloniranja u terapeutske svrhe u Srbiji bi bili mogući tek za pet ili više godina. Naravno, uz preduslov da se do kraja godine donese potrebna zakonska regulativa i počne rad na tome - kaže za „Blic“ Branka Vasiljević, direktor Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

Prema njenim rečima, iskustva drugih zemalja govore da je nekoliko godina potrebno i za patentiranje banalnijih stvari, poput određenih lekova dobijenih iz genetičkog materijala, te da ozbiljna istraživanja koja zahtevaju fazu eksperimenta, pretkliničkog, ali i kliničkog istraživanja traju minimum pet godina.

- Imate izuzetak Kube, čiji genetički centar, inače jedan od najboljih na svetu, jako brzo izlazi sa novim lekovima na tržište. Oni preskaču neke od koraka ili ih drastično skraćuju, pa kod njih ova istraživanja traju i mnogo manje. Ipak, bolje je ići korak po korak. Praksa Amerike i Evrope govori u prilog tezi da je važno dobro proveriti efekte svakog leka - kaže Vasiljevićka.

Ona pojašnjava da se od kloniranja u terapeutske svrhe očekuje da doprinese lečenju dosad neizlečivih bolesti, kao što su dijabetes, Alchajmerova i Parkinsonova bolest, teža nervna oštećenja, kao i da pomogne obolelima od kardiovaskularnih oboljenja, pacijentima kojima je potrebna transplantacija jetre, kože...

Takva istraživanja kod nas do sada nisu rađena pre svega zbog nedostatka zakonske regulative, ali i materijalnih uslova.

- Potrebna su ulaganja u barem pet-šest laboratorija, od kojih opremanje svake košta od pola do miliona evra. Ipak, to nisu ogromne sume u poređenju sa mogućim rezultatima - kaže Vasiljevićka.

Najveći deo stručne javnosti u potpunosti podržava rad dr Stojkovića. Tako profesor genetike i evolucije dr Nikola Tucić istraživanje i rad na matičnim ćelijama vidi kao deo napora čovečanstva da leči ljude.

- To su novi pristupi tradicionalnoj medicini i niko ne može imati ništa protiv tako nečega. Naprotiv, to je poželjno - kaže Tucić.

Veliki korak napred

I dr Marko Kontić, predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, smatra da je početak rada na terapeutskom kloniranju kod nas veliki korak napred.

- Medicina je uvek oprezna i često u samoj struci imate otpor. Kada je pre 500 godina urađena prva obdukcija, mnogi su je smatrali grehom i svetogrđem. Srećom, uvek ima hrabrih ljudi, koji idu napred, poput dr Stojkovića, čiji rad može da reši stogodišnji zastoj u lečenju nekih bolesti - kaže Kontić i napominje da će se Etički komitet o ovom pitanju izjasniti početkom septembra, uz uverenje da će biti jednoglasni u podršci napretku u struci.

Sam Stojković smatra da prepreke za terapeutsko kloniranje u pojedinim zemljama leže u neznanju.

- Nisu to ni crkve, ni konzervativne vlade ni javno mnjenje.

Ni crkvene vlasti u većini naprednih zemalja ne osporavaju kloniraje u humane svrhe, jer to nema nikakve veze sa bogom. U Španiji živi 96 odsto katolika, a crkva nije osporavala naš rad. Isto je bilo u Velikoj Britaniji - kaže Stojković.

Kloniranje ljudskog embriona u terapeutske svrhe zakonom je dozvoljeno u Velikoj Britaniji, Švedskoj, Finskoj, Belgiji, Singapuru, Južnoafričkoj Republici, Kini i Japanu. Stojković objašnjava da će takav zakon u Španiji biti usvojen za koji mesec, a u pripremi su slični zakoni još u oko desetak svetskih zemalja. Kloniranje u terapeutske svrhe su vrši i u Americi, iako ta oblast nije regulisana zakonom.

- Na jesen se iz Španije vraćam sa suprugom u Leskovac gde ćemo sa već prikupljenim timom, početi da radimo na veštačkoj oplodnji, ginekološkim pregledima i hirurškim intervencijama. Voleli bismo da istovremeno nastavimo rad na matičnim ljudskim ćelijama, ali sami ne možemo - poručuje Stojković.

K. Preradović - T. N. Đaković - M. Ivanović

Izvor: Blic

Kako je to lepo otvoriti extra kliniku u siromasnoj zemlji gde nema zakona a imas gomilu ljudskih zamorcica...