Depresija uspavljuje

Česta pospanost i stalna potreba za snom u popodnevnim satima pre će biti posledica depresije nego ozbiljnog umora. Potreba za popodnevnim spavanjem danas je sve manje posledica zamornog rada, a sve više depresije, gojaznosti ili dijabetesa. Starosna granica za upadanje u depresiju ne postoji. Mogu da je osete svi od dvadesete do osamdesete godine. Mlađi spavaju posle podne zbog depresije, a stariji zbog raznih drugih bolesti i zdravstvenih problema od kojih pate.

Jedan od faktora rizika jeste i pušenje. Svaki pušač zna da je paljenje cigarete zapravo korišćenje nikotina kao stimulansa koji će ih održati budnim u toku dana. S druge strane, pokazuje se da različiti poremećaji disanja u toku spavanja malo utiču na naš osećaj pospanosti i potrebu za popodnevnim dremežom. Dobro, jeste li onda depresivni ako ste navikli da svakoga dana isključujete telefon u intervalu od 15 do 17 časova kako biste malo dremnuli na sofi, ili jednostavno želite da napunite baterije za ostatak dana bez psihologiziranja o svakom svom mogućem postupku? Istina, posle tog dremeža, svi vaši problemi neće nestati kao rukom odnešeni, ali je provereno da ćete na taj način sačuvati sebe od toga da pospani napravite neku grešku. Trezvenost je cena koju treba platiti popodnevnom dremkom.

Ako vas stalno pritiskaju neki rokovi, ako dobijate malo pozitivnih povratnih informacija o sebi i o svom učinku na poslu, ako do vas ne stižu pohvale već samo kritike pretpostavljenih, nije nimalo čudno što po povratku kući iz kancelarije samo želite da se bacite ispod pokrivača i da utonete u san. Sve će vam izgledati lakše i lepše kada se budete probudili posle sat-dva. Odmornim osobama problemi koji ih sačekuju ne deluju kao nerešivi.