Na vrhu Afrike

Beogradska ekspedicija "Pobeda" od 24 člana popela se na Kilimandžaro i visinu od 5.895 metara

Lokalnim afričkim vodičima, kažu, nije poznato da je neka prethodna ekspedicija u tolikom broju izašla na najviši vrh Afrike, Kilimandžaro. A ekspediciji iz SCG je baš to uspelo, da na vrhu budu najbrojniji. Na Uruhu vrhu, visokom 5.895 metara, popela su se 24 naša planinara. Čak njih 15 članovi su planinarskog društva "Pobeda" iz Beograda, bilo je gostiju iz Tuzle, što je ekipi dalo međunarodni karakter, i domaćih iz Zvornika, Valjeva, Prokuplja, Smedereva.

Sedam žena u ekspediciji, a među njima i prva žena iz Crne Gore koja se popela na Kilimandžaro. Vladislava Matković, potpredsednik planinarskog društva "Pobeda", kaže da su od podnožja do vrha prošli kroz sva četiri godišnja doba. Od prašume po mraku, pa kroz savanu i pustinju. Temperatura je varirala od minus 15 na usponu, pa do tridesetak stepeni, u podnožju. Na Kilimandžaru zatekli su malo snega, iako se dan ranije vrh uveliko zabeleo. Srećom, pa se brzo i istopio. Naši planinari vratili su se preplanuli i raspoloženi, iako su pravo sa aerodroma došli na konferenciju za novinare.

Majmunska posla

Dva dana iskorišćena su za predah i - safari, obilazak Masai plemena.
- Obišli smo jezero Manjara i bili na vulkanu Ngoro Ngoro. Dok smo čekali da uđemo u nacionalni park, majmun koji je dotle "visio na grani", baš se zainteresovao za nas. Mi smo stajali kod autobusa i jeli, a on, valjda gladan, pa zamalo da uđe u autobus i da se sam posluži - priča Maja Nikolić. Sve je baš onako, priča ona, kao što smo gledali u dokumentarcima tipa "Opstanak". Čak su i neizostavne muve deo svakodnevnog života ovih ljudi.

- Dok smo, kamionima, obilazili park, videli smo lava kako na pedesetak metara od nas jede gnua. A mi smo jeli u žičanim kavezima, da nas životinje ne bi napadale. Jedan je bio kuhinja, drugi trpezarija - priča Maja. Parkovi su mali i krcati životinjama. Planinari su "pelcovani" protiv tetanusa i žute groznice, al je neko "zaboravio" na malariju.

Komercijala

Pa su ljubazni domaćini pokušavali da im prodaju razne ogrlice protiv ove bolesti. Lekar naše ekspedicije, doktor Čeliković, spasao je život mlađem bratu vodiča ekspedicije, nosaču "po zanimanju". Mladić je povraćao, gubio pamćenje, imao jake glavobolje... Dijagnoza - visinski edem mozga. Da mu naš lekar nije dao neophodne lekove... Vratili su ga u dolinu i nekoliko sati pošto je primljen u bolnicu, živ i zdrav, otpušten je kući. Zoran Stepanović, vođa ekspedicije, u Keniji je svom klincu kupio šah od rezbarenog drveta. Kažu, sve im deluje komercijalizovano, počev od "domaćeg" engleskog, pa se nisu nakupovali suvenira. Kenijski šiling "kotira" se negde kao naš dinar, ali Kenijci primaju sve. A i trampa može da prođe, patike, sat, sve što ste voljni da "žrtvujete".


Izvor: Glas Javnosti \ Jasna Vučić

 

umalo da zaboravim da "kazem"