Kupiš jedan stan, a otplatiš dva
Posle 30 godina otplaćivanja stan od 50.000 evra postaje vaš, ali za to vreme banci date 106.000 evra

Iako su stambeni krediti i dalje potpuno nedostupni većini građana, nedavna odluka Komercijalne banke da se pridruži grupi od ukupno 11 banaka koje su sa vladom i Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita pod ugovorom o kreditiranju građana do 45 godina starosti uz subvenciju države, pokazuje njihovu odlučnost da na ovakav način plasiraju novac. Nije ni čudo jer računica pokazuje da na toj vrsti kreditiranja banke zarade još jedan stan, pa čak i jedan i po.

Međutim, činjenica je da je za kupovinu prosečnog stana od 50 kvadrata od oko 50.000 evra, potrebno da kupac zarađuje bar 47.000 dinara mesečno, i to pod uslovom da u startu ima 10.000 evra za učešće. U tom slučaju, posle 30 godina otplaćivanja, stan će napokon biti njegov, doduše po ukupnoj ceni od čak 106.000 evra. Ali, ako novca za učešće nema, cena stana od 50 kvadrata može da se popne na neverovatnih 120.000 evra, posle trodecenijske otplate. U zavisnosti od banke i uslova kredita, variraju i efektivne kamate, koje su od oko pet odsto godišnje za kredite koje subvencioniše država, a idu i do preko 10 odsto ako banka sama finansira pozajmicu. Olakšavajuća okolnost je to, što više lica, kao što su supružnici, mogu da se udruže, kada se njihova kreditna sposobnost računa sabiranjem zarada, a iznos rate može da bude do polovine ukupnih primanja.

Korporacija omogućava da se do stana dođe lakše, tako što država finansira 20 odsto iznosa kredita, banka 70 odsto, a učešće je 10 odsto. Kako Nacionalna korporacija osigurava ceo kredit, čime se smanjuje rizik banaka, i kamate su daleko niže. Tako kredit od 50.000 evra posle 25 godina otplate kupca košta oko 79.000 evra. U prvih 20 godina klijent vraća kredit banci, a preostalih pet godina novac vraća Nacionalnoj korporaciji, uz minimalnu kamatu. Osnovni uslov za dobijanje subvencija od Korporacije je da ni korisnik kredita ni supružnik nemaju nekretnine u vlasništvu i da stan bude pod hipotekom.

Do sada su sa Korporacijom ugovore sklopile HVB banka, Rajfajzen, Hipo-Alpe Adrija, Panonska banka, Novosadska, Metals, Kontinental, Prokredit, Sosijete ženeral, EFG Jurobanka i Komercijalna banka. Bez obzira na vrstu kredita, sve banke traže da se na nepokretnost koja je predmet kupovine stavi hipoteka, mada je često ostavljena mogućnost da to bude i neki drugi stan, pri čemu vrednost te nekretnine mora biti za oko trećinu veća od iznosa kredita. Kada u februaru bude stupio na snagu novi zakon o hipotekama, krediti će moći da se dobiju na čak i neuknjižene nekretnine, kao i objekte u izgradnji, što bi trebalo da oživi tržište nekretnina i omogući većem broju podstanara da ispune svoj san i konačno budu "svoj na svome".
A. D. M.

Izvor: Glas Javnosti