Usled niskih temperatura Počelo urušavanje tla na Kalemegdanu
Tvrđava se ruši, za popravku nema para
Marina Andrić, pomoćnik direktora Beogradske tvrđave, kaže da zbog nedostatka novca nisu mogli da obave potrebna istraživanja koja su preporučena nakon poslednjih propadanja tla

U Donjem gradu Kalemegdanske tvrđave, u poslednja dva dana, počelo je akutno urušavanje arheoloških ostataka pod zemljom zbog čega je vidljivo ulegla površina tvrđave-oko 300 metara kvadratnih, a pojavile su se i tri rupe širine 30-40 centimetara, kroz koje motka od pet metara propada kao od šale.

Kritičan prostor juče je ograđen žutim trakama i označen kao područje opasno za boravak ljudi, a uprava Tvrđave naročito apeluje na decu koja se tu najčešće igraju i sugrađane koji tuda šetaju pse da izbegavaju označene površine.

- Do urušavanja je došlo zbog naglog pada temperature, odnosno iznenadnog zaleđivanja zemlje koja je inače veoma vlažna. Pitanje je šta će se desiti sutra, kada temperatura bude na nuli, a toplotna razlika u ovih par dana dosegne 20 stepeni - kaže Marina Andrić, pomoćnik direktora Beogradske tvrđave i dodaje da su na rušenje uticale i podzemne vode zbog neposredne blizine Save, ali i tranzit "teškog" saobraćaja.

Brojni posetioci ugroženi

Prema rečima zaposlenih na Tvrđavi, u toku rušenja podzemnih ostataka, jutros je na minus 16 stepeni Kalemegdanom je šetala i majka sa bebom u kolicima.
Prošle godine je Tvrđavu posetilo 2.748.440 gostiju, a ni hladnoća nije smanjila njihov broj tako da je u decembru bilo 56.600 posetilaca. Najveća koncentracija ljudi je u avgustu, na "Beer" festu, kada u Tvrđavi bude i pola miliona ljudi.

Prema njenim rečima, do prvih poremećaja tla došlo je u avgustu prošle godine i to zbog kretanja veoma opterećenih kamiona učesnika "Bear" festa. Kako je sav beogradski saobraćaj teretnih vozila i takozvanih šlepera upućen da prolazi baš pored Tvrđave jer nije predviđen nijedan drugi put, zemljište trpi stalne potrese.

- U junu prošle godine smo uveli restriktivni režim saobraćaja kako bismo zaštitili tvrđavu od prolaska automobila kroz nju. Bili smo svesni da se pod zemljom nalaze oštećene prostorije koje su zapravo rupe i koje nisu ispunjene zemljom. To znači da je svako urušavanje njihovih tavanica realna opasnost - kaže Andrićeva.

Prema saznanjima Zavoda za zaštitu spomenika Beograda i Arheološkog instituta SANU, u okviru "Projekta za Beogradsku tvrđavu", ispod velikog dela Donjeg grada ovog zdanja nalaze se ostaci konjušnice i kasarne iz austrougarskog perioda, koji se sada urušavaju. Delovi prostorija i temelja ovih ostataka su sačuvani, ali još nije ustanovljen tačan položaj, veličina, starost, pravac pružanja ni materijal od koga su napravljene.

- Iz Arheološkog instituta SANU smo dobili preporuku da uradimo moderne analize georadarom i tomografijom, tehnikama koje su u svetu poznate tek od skora i saznamo koje su osobine i perspektiva podzemnih nalazišta - kaže Andrićeva i dodaje da zbog nedostatka novca nisu mogli da izvrše potrebna istraživanja, a koja su ponovo preporučena nakon poslednjih događaja.

Zavod nije nadležan

U Zavodu za zaštitu spomenika Beograda kažu da su sve bezbednosne mere preduzete tako da niko od posetilaca ne nastrada. Prostor koji je ulegao ograđen je zaštitnom signalnom trakom, a čuvari upućuju posetioce da ne silaze sa zvaničnih staza.
Na pitanje novinara zašto Zavod za zaštitu spomenika Beograda nije uradio analize na vreme i pokušao da spreči sleganje Tvrđave i urušavanje arheološkog nalazišta, Lidija Kotur, predstavnik za štampu te institucije, odgovorila je da su "bili siromašni" i dodala da bi sredstva za saniranje Tvrđave trebalo da obezbedi Grad "jer je to hitna intervencija".

D. M

Izvor: Glas Javnosti

U odnosu na druge evropske, azijske ili juznoamericke gradove slicne velicine, Beograd ima jako malo stvarno vrednih arhitekturalno-turistickih atrakcija, a Kalemegdan jeste jedna od njih, mada mu je potrebno jako mnogo investicija da bi bio stvarno svetski.

Bila bi steta da se i to malo sto ima upropasti.