Zoran Bognar: Postigao sam sve što sam hteo

Jedini sam pesnik u istoriji čovečanstva, koji je napisao i objavio dve pesničke trilogije. Da li će ova današnja književna kritika imati sluha i hrabrosti da to prepozna i prizna, to nije moja stvar, kaže pesnik Zoran Bognar

Zoran Bognar, jedan od naših najprevođenijih i najpoznatijih pesnika mlađe generacije, oglasio se novom pesničkom zbirkom. Reč je o knjizi koja predstavlja "poetski odgovor na svakodnevnicu kao mesto našeg prometejskog života, u kojem treba uhvatiti bit identiteta i odrediti se prema samom sebi u svetu kulisa i virtuelnih predstava".

* Šta nam donosi vaša nova zbirka "Alhemija" i, naravno, recite nam suštinu ovog pesničkog ostvarenja?
Zbirka predstavlja završni deo moje nove poetske trilogije koja bi se u integralnom izdanju trebalo pojaviti do kraja tekuće godine pod nazivom "Albedo, aura, alhemija". Ova knjiga, baš kao i prethodne dve, krajnje je intimistička, ali, istovremeno, i univerzalna. Često mi se događa da me pojedini čitaoci nazovu ili mi priđu na ulici da mi kažu da imaju osećaj da su poneke pesme pisane baš po nekom njihovom događaju ili doživljaju.

* U kojoj meri i na koji način ova vaša zbirka korespondira s ranijim opusom?
Reč je o dvema potpuno različitim pesničkim trilogijama. Dok u prethodnoj "Elizejskoj trilogiji" pevam o jednom ekstrovertnom svetu, dotle u novoj trilogiji "Albedo, aura, alhemija" pevam o sazvežđima ispod kože.

* Mnogo ste prevođeni u inostranstvu?
Moja poezija je dosad prevođena na sedamnaest svetskih jezika. Zasad sam najviše uspeha imao u Italiji, gde su mi objavljene čak četiri knjige i gde sam dobio međunarodnu nagradu "Vaneli". Veoma sam zahvalan velikim književnim imenima poput Petera Handkea, Mihaela Krigera, Antonija Porpete, Lilijane Her, Antonele Anjede, Katerine Korezoni i mnogih drugih koji su mi, prepoznavši kvalitet i originalnost moje poezije, ukazali svoje poverenje.

* Laureat ste mnogih značajnih književnih priznanja. Kakav je vaš odnos prema nagradama?
Lično mislim da je najveća piščeva nagrada da piše i da ga ne napuštaju inspiracija i kreativan mir. Sve ostalo pripada intelektualnoj bižuteriji i podsmehu vrednim filigranima sujete. Knjige su potpuno samostalna bića, žive nezavisno svoj život i imaju svoj put. Mi, autori, smo samo njihovi roditelji koji ne možemo svojoj deci da pravimo ustupke.

* Šta smatrate svojim najvećim uspehom u protekloj godini?
Upravo činjenica da sam s knjigom "Alhemija" završio svoju najnoviju pesničku trilogiju. Sada već postoji monumentalni podatak u mojoj biografiji, a to je da sam ja jedini pesnik, ne samo u istoriji srpske književnosti, nego u istoriji čovečanstva, koji je napisao i objavio dve pesničke trilogije, što, inače, po mišljenju mnogih pisaca, spada u najtežu književnu formu. E, sad, da li će ova današnja književna kritika, ovakva kakva je, imati sluha i hrabrosti da to prepozna, prizna i obelodani, to već nije moja stvar i to je neko drugo pitanje.

* Možete li nam reći nešto o klanovima u našim književnim krugovima?
Književni klanovi su uvek postojali i postojaće. Činili su ih i čine ih uglavnom oni pisci i književni kritičari koji nisu posedovali individualni kvalitet i koji se nisu individualno afirmisali i dokazali, pa su pribegli čuvenoj liniji manjeg otpora. Mnoga velika vrata su mi bila zatvarana, ali sam i, pored svega, ostao svoj na svome putu, koji je mnogo teži i malo sporiji, ali je zato čist i moj.

* Koji su vam budući planovi?
Nadam se da neće zvučati suviše dramatično ako kažem da trenutno imam osećaj da više uopšte neću pisati poeziju. U ovom trenutku imam takav osećaj jer mislim da sam sa ove dve svoje pesničke trilogije napisao i rekao sve što sam hteo kroz poeziju da napišem i kažem. Po tom pitanju sam istovremeno potpuno i ispunjen i rasterećen.

* Ako bismo govorili o uzorima, koji su vaši pesnički uzori?
Za razliku od mnogih pesnika, ja svoje uzore ne krijem. Poznato je da sam odrastao na anglosaksonskoj i hispanoameričkoj književnosti, pa samim tim, logično je što su moji najdraži pesnici upravo Mervin, Eliot, Vitmen, Paunda, Ginzberg, Kupferberg, Alberti, Paz, Borhes i Alfonsina Storni... od kojih sam mnogo naučio.

* Šta trenutno čitate?
Među moja omiljena štiva kojima se veoma često volim vraćati su svakako knjige "Nevidljivo zbivanje" i "Filozofija vina" Bele Hamvaša, "Suze i sveci" Emila Siorana, "Emocionalna inteligencija" Danijela Golemana, "Oteti kontinenti" Ronalda Rajta i mnoge druge. Trenutno čitam lucidnu knjigu "Budućnost nostalgije" Svetlane Bojm.
Razgovarala: Mila Milosavljević

Izvor: Start