TRENER PETAR KURĆUBIĆ HLEB ZARAĐUJE U AZERBEJDŽANU

Čudni su fudbalski putevi, još pre nekoliko godina naši fudbaleri nisu ni znali gde je Azerbejdžan, a onda u kvalifikacijama za evropsko fudbalsko prvenstvo u Portugalu naša reprezentacija je u Bakuu doživela sraman poraz i izgubila sve šanse da se naše na Evru 2004. Poraz od Azerbejdžana dobro je uzdrmao plave, selektor Dejan Savićević je podneo ostavku, plavi tim je kompletno renoviran, ali mi nismo promenuli mišljenje o dostignućima fudbalera s istoka, oni su za nas i dalje treće liga, što zapravo i jesu.

Letos kao grom iz vedra neba stigla je vest da je bivši trener Novog Sada Petar Kurćubić otišao u daleki Azerbejdžan i preuzeo tim Olimpika, ni dobri poznavaoci fudbalskih prilika u svetu nisu znali ništa o Olimpiku, Bakuu i Azerbejdžanu.

-Ponuda je stigla preko noći, taman sam spakovao kofere u Prilepu, spremao se za Novi Sad - priča Petar Kurćubić. Nisam puno razmišljao, ponuda je bila korektna, jednostavno sam promenuo avion i stigao u Baku. Nisam pogrešio iako, je fudbal u Azerbejdžanu daleko od našeg, nedostaju tereni, uglavnom su džombasti, ima samo nekoliko stadiona, ali ljudi vole fudbal, stadioni su puni, ima i para, ustvari u Azerbajdžanu je veliki jaz između bogatih i siromašnih, nešto kao i u Rusiji. Mnoge kompanije ulažu u fudbal, ali ne žele da čekaju, žele uspeh odmah,a to je teško. Moj klub Olimpik je osnovan pre dve godine i imamo snažnog sponzora nacionalnu aero kompaniju, koja je izdvojila znatna sredstva za klub. Profesionalna liga Azerbejdžana broji 14 klubova, svi imaju snažne sponzore, a najpoznatiji klub je Nefči, koji je redovan učesnik kvalifikacija za Ligu šampiona, ali nikako ne uspeva da stigne do završnice, ovog puta su poklekli u meču s Anderlehtom.

Nefči je najbogatiji fudbalski klub Azerbejdžana, iza nje je naftna industrija, a zna se da pola Azerbejdžana živi od nafte.
-Mi smo u prvenstvo ušli nespremni. Za sada nemamo ni teren, radimo na iznajmljenim terenima i utakmice igramo na stadionu na kojem je igrala i naša reprezentacija. Pored nas tu igra još pet timova. U izgradnji je naš novi stadion i sportski centar, biće to nalik na najmodernije stadione u Evropi, novac u Bakuu nije problem. Ove sezone je cilj kluba da ostane u ligi. Klub sam preuzeo posle četvrtog kola, prelazni rok je bio završen, nismo imali nikakvih mogućnosti da se pojačamo, pa sada kaskamo za ostalima. Trenutno smo deseti na tabeli, u poslednjih nekoliko mečeva jesenjeg dela prvenstva smo igrali zaoista dobro, protiv četiri prvoplasirana tima zabeležili smo tri remija i samo jedan poraz od 1:0. Nedostaju nam pravi špic igrači, ali i drugi nemaju baš veliki izbor. Uglavnom igraju domaći fudbaleri, ima ih dosta i iz Rusije iz Ukrajine, u Olimpiku je bilo i tri Hrvata, ali su oni posle samo dva kola otišli. Pokušavamo da se pojačamo, valjda će sve izgledati dobro.

Kurćubiću u radu u dalekom Bakuu pomaže Marjan Davidović s kojim je Peca zajedno radio i u Novom Sadu.
- Lepo smo se snašli - uverava nas Kurćubić, Baku je lep grad od oko 3. 000. 000 stanovnika, tu se prepliće istok i zapad. LJudi su neposredni slični našima, lako se sporazumevamo, svi govore ruski, kao i u Novom Sadu, mnogo se gradi ali velika je klasna razlika. Ima jako bogatih, a ima ih i siromašnih . U Bakuu je nešto toplije nego u Novom Sadu, ali je stalno prisutan vetar (Baku u prevodu znači vetar) pa se to i ne oseća. Ulice su široke podsećaju na one u Moskvi iz vremena komunizma ima velelepnih građevina, ali nedostaju sanitarni čvorovi, nije svuda rešeno grejanje, mada nafte i gasa ima u izobilju.

Pripreme za nastavak prvenstva Kurćubić je počeo pre nedelju dana, kako ističe opstanak je jedini cilj.
- Ugovor imam do kraja godine, za sada ide sve po planu – realan je Kurćubić. Videćemo kako će sve na kraju izgledati, možda i ostanem, klub je ambiciozan, uprava preko noći želi rezultat, ako se pojačamo sve je moguće, ali pitanje je kako će sve to izgledati u Azerbejdžanu se ne odlučuje sve na terenu.

G. Kovač

Izvor: Dnevnik

Pa zar je moguće da je svuda bolje nego u SCG