Uroš Radenković Evoks: Dečko koji obećava

Bilo mi je potrebno nekoliko meseci da probijem led pred publikom. Počeo sam manje da mislim na tehniku, a više o atmosferi, i to mi je pošlo za rukom, kaže najveća nada srpskog klabinga Uroš Radenković - Evoks

Posle Bože Podunavca, Gordana Paunovića, Vlade Janjića, Marka Nastića i Dejana Milićevića, na red je došla nova generacija disk-džokeja, koje predvodi Uroš Radenković, poznatiji kao DJ Evoks. Uroš je već u 21. godini prekaljeni borac srpskog klabinga, mladi član trupe Elektrik fektori i jedan od organizatora "Refrakta", internacionalnog festivala alternativne elektronske muzike.

* Kako bi u najkraćem opisali muziku koju puštate?
Puštam, šire rečeno, elektro, a iako je mlađi među kolegama, u njegovom setu možete čuti pravi krosover pravaca, od hip i trip-hopa, klasične elektronike, džezi zvuka, do pravog tehna i brejkbita. Dosta mešam pravce. Elektro u sebi ima svega, a ja sam širokih shvatanja u svakom pogledu. Jednostavno volim da kombinujem. Počeo sam da slušam melodični hard-kor koji je bio deo mog upoznavanja sa muzikom. Uticaj na muzički ukus izvršila je starija sestra, ali nije mi ništa nametala.

* Kako je i zašto sve počelo?
Brat i ja smo krenuli da čačkamo tokom 2001. godine. Kupili smo ploče koje smo posle prodali kako bismo nabavili prva dva gramofona za vežbanje. Tada nisam to toliko ozbiljno shvatao. Dešavalo se da zaboravim na gramofone, zbog čega nisam vežbao po nekoliko dana. Međutim, kada sam malo više ušao u priču, nije bilo stajanja - ili si u tome ili nisi. Počeo sam da vežbam po sat-dva dnevno, pa po celu nedelju, i tako bez prestanka radim već tri godine.

* Šta Vas je motivisalo na početku?
U prvo vreme motive sam nalazio u besplatnim kartama za događaje, prilikama da muvam devojke (smeh). Kada smo malo dublje ušli u muziku, te stvari su nam postale nebitne, a dobili smo nešto drugo. Ušli smo u sistem klabinga, a to je ritam iz koga je teško izaći. Upadneš u mašinu i to je to. U principu prija, ali, naravno, ponekad moraš i da se žrtvuješ. Nekad mi se ne radi, iako to volim. Ali ako je publika okej, ona te digne i sve je u redu.

* Prvi nastup?
Dogodio se u "Zvezdi", koja se tada zvala "Bejzment", i to je bilo u januaru 2002. MKDSL (Marko Milošević) je dolazio kod mene, družili smo se i malo vežbali, a posle par meseci ponudio mi je da radim sa njim. U tom trenutku nisam mogao da verujem šta mi se dešava. Prvi nastup i odmah veliki klub. Nisam se ni uvežbao, ali, na sreću, nije bilo puno ljudi. Marko i ja smo radili naizmenično nekih 45 minuta. Sasvim dosta za debi nastup.

* Kako je bilo posle tog nastupa?
Posle toga mi je bilo potrebno nekoliko meseci da probijem led pred publikom. Počeo sam manje da mislim samo na tehniku, a više o atmosferi, odnosno kako ću da sklopim pesme, da ih uvežem u neku priču. Dugo je trebalo da dođem do te faze, da se ne opterećujem greškama jer su i one sastavni deo posla, već da se fokusiram kako da publika bude zadovoljna. Najbitnija je interakcija sa publikom. Tek tada sam počeo da uživam.

* Večeri Elektrik fektorija u okviru kojih trenutno nastupate često su mulitmedijalnog karaktera jer, osim muzike, u klubovima gde nastupate često se izlažu fotografije.
Volimo da kombinujemo više vrsta umetnosti. To se posebno raširilo dolaskom u zgradu BIGZ, gde su se na jednom mestu okupili mladi slikari, vajari i muzičari. Sve deluje kao jedna mala komuna. Radimo zajedničke multimedijalne projekte, a najčešće kombinujemo muziku sa slikama i fotografijama, koje su u korelaciji sa našom muzikom. Volim fotografiju, kojom sam amaterski počeo da se bavim kao klinac. Imao sam želju i da upišem fotografiju, ali nisam uspeo.

* Ime Evoks potiče od istoimenog medvedića, junaka crtanog filma. Svima koji su videli Vas i crtać jasna je sličnost.
Rekli su mi da ličim na izvesnog Evoksa. Junak mi je bio poznat, ali nisam znao o čemu je tačno reč. Na internetu sam saznao da je to u stvari medvedić, junak iz crtanog filma koji sam obožavao kada sam bio mali. Prvi put sam nastupio pod tim imenom na Venus radiju, kada sam morao sebi da odredim ime, i ono mi je ostalo do danas.
Razgovarao: Predrag Popović

Izvor: Start