Maja Gojkovic buduci gradonacelnik Novog Sada! :: Arhiva: Politicki ~ Geopoliticki forum

Maja Gojković

Nisam superžena

"Koliko su me novine puta zabavljale sa nekim, udavale, razvodile ispada da ništa drugo u životu nisam radila. Ali, ja sve to mogu da izdržim, nema problema. Eto, priželjkivala sam da napišu da sam se verila za Šona Pena, međutim, ništa od toga"

Ž ivi sama u stanu u centru Novog Sada. Stan joj je kupio otac. Nema automobil. Kao i njen brat Dragan, ima svoju advokatsku kancelariju. Firmu, "Advokatska kancelarija Gojković", nasledila je od oca.

– Moji roditelji nikada ništa od države nisu dobili. Sve su sami kupili sebi i svojoj deci. Ni ja nisam ništa dobila od države - kaže Maja Gojković, advokat i potpredsednik Srpske radikalne stranke. - Po ceo dan sam na poslu i od svog rada mogu solidno da živim. Ali, da sakupim 20.000 evra za auto... Kako? Divim se ljudima koji rade isti posao kao i ja, ili se profesionalno bave politikom, a imaju kamione, avione... Za takve mogu samo da kažem: svaka čast.

Razgovaramo u njenoj moderno i jednostavno opremljenoj kancelariji, koju od bratovljeve deli samo mali hodnik. Zidove i jedne i druge krase slike, s tim što na policama u Draganovoj stoje uredno poređani crveni i žuti automobili marke "ferari".

– Najveći broj ideja oko uređenja ovih prostorija je dao moj brat. Ja sam samo insistirala da sto ne bude od stakla. Brat obožava automobile, a ja ih ne volim, a da poređam lutke delovalo bi pomalo neozbiljno - smeje se Maja. - I slike su Draganov izbor ili su pokloni naših klijenata.

Američka priča

Kancelarije Gojkovića se nalaze u centru grada, u Ulici Mike Antića. Maja je poznavala pesnika jer se družila sa njegovom ćerkom Sanjom i odlazila kod njih kući. Ulica koja nosi njegovo ime, međutim, nije i ulica Majinog detinjstva.

– Odrasla sam nedaleko odavde. Moj otac Mika je na ovom mestu otvorio advokatsku kancelariju pre više od četrdeset pet godina. Sedam dana pre nego što je trebalo da obeležimo godišnjicu, on je umro. Pre četiri meseca. Inače, njegova priča o uspehu u životu je totalno američka.

Mikin otac je bio seljak, živeo u jednom selu u okolini Čačka, i ozbiljan političar, član Narodne radikalne stranke i pripadnik pokreta Draže Mihailovića. Po oslobođenju, zato što nije bio na strani pobednika, osuđen je na petnaest godina zatvora. Mika, obeležen očevom sudbinom, upisao je prava u Beogradu. Tu je i upoznao Savku i po sticanju diplome, odlučili su da zajednički život nastave u njenom rodnom gradu, Novom Sadu.

– Mamin otac je ovde bio trgovac, a i u Novom Sadu se, ipak, liberalnije razmišljalo nego u Čačku. Ipak, kad je otvorio advokatsku kancelariju niko, osim mame, nije mogao da mu pomaže. Početkom pedesetih godina, kada je počeo da putuje po inostranstvu, sakupio je i saznanja i iskustva o naplati nematerijalnih šteta, što je ovde bilo malo poznato. Naknada štete je i moja specijalnost u advokaturi. Nadam se da će i bratovljevo dvoje dece, svoju nemam, nastaviti porodični posao.

Maja se advokaturom bavi od dvadeset četvrte a u politiku je ušla nešto kasnije, 1990. godine, kada se učlanila u Narodnu radikalnu stranku, na čijem čelu je bio njen kolega Veljko Guberina. Kako stranka na prvim višestranačkim izborima nije osvojila nijedan mandat, došlo je do sukoba i svađa. Onda je Toma Nikolić našao rešenje. Većina odbora Narodne radikalne stranke se priključila Šešeljevim radikalima. Nije mnogo vremena proteklo, a Maja Gojković se i u stranci i u državi našla na odgovornim mestima: potpredsednik Veća građana Savezne skupštine, ministar bez portfelja u republičkoj vladi, potpredsednik vlade SRJ... Sada je poslanik u parlamentu SCG. Uz to, radikali Novog Sada su je odredili kao kandidata ove stranke na predstojećim izborima za gradonačelnika vojvođanske prestonice.

Biti žena, političar i još radikalka na istaknutim funkcijama neodoljiv je mamac za medije. Počelo je sa intervjuom u "Dugi" čiji se delovi celu deceniju povlače po novinama. Kao onaj: "Moj idealni muškarac je Srbin. Mudar kao Sveti Sava, nadahnut i otmen kao despot Stefan Lazarević, spreman na žrtvu za srpstvo kao Miloš Obilić, hrabar kao kapetan Gavrilović. On ostaje na braniku svog naroda makar i potpuno sam, a protiv čitavog sveta. Spoljni izgled prepoznavanja su maskirna uniforma dobrovoljca, kokarda sa dvoglavim orlom i ocilima večne vatre srpske plemenitosti". Na našu opasku da ovako komplikovanu izjavu ne umemo ni da prepričamo, Maja se glasno smeje:

– Ne umem ni ja, ali lepo zvuči.

Objašnjava da su je Dragoš Kalajić i Nenad Stefanović u tom tekstu prikazali kao neku superženu što ona, u suštini, nije. Na primer, tačno je da je nekoliko puta, uz instruktora, pokušala da upravlja avionom, ali činjenica je da ne ume da pilotira.

– Ono što je Endi Vorhol umeo da uradi kada je trebalo da napravi imidž nekoga ko pretenduje da bude javna ličnost, to očigledno Dragoš Kalajić zna ovde da uradi.

Najdosadniji parovi

Iz novina je, dodaje ne skidajući osmeh sa lica, saznavala svašta o sebi. Tako je jednog jutra u više dnevnih listova videla da se verila sa Željkom Simićem, tada njenim kolegom, ministrom.

– Nas dvoje smo postali dobri posle objavljivanja te "vesti", a pre toga smo progovorili ukupno dve-tri rečenice. Koliko su me novine puta "zabavljale" sa nekim, udavale i razvodile ispada da ništa drugo u životu nisam radila. Ali ja sve to mogu da izdržim, nema problema. Eto, priželjkivala sam da napišu da sam se verila za Šon Pena, međutim, ništa od toga. A on je za mene fascinantna ličnost. Strašno mi je bilo što smo se u Bagdadu, nekoliko nedelja uoči početka bombardovanja Iraka, mimoišli za dvadeset četiri sata.

Nikada ništa nije demantovala, nijedne novine niti novinara tužila. A da li je tačno da je izjavila da se neće udati dok traje njena politička karijera?

– Nikada to nisam izjavila. Ja samo ne dozvoljavam da svoj privatni život delim sa javnošću. Meni su najdosadniji medijski parovi Ben Aflek i Dženifer Lopez, i Miodrag Kostić i Nataša Bekvalac. Ja sam ubeđena da oni najavljuju novinarima i fotoreporterima gde će biti i šta će raditi, da sami zovu novinare i pričaju da li su raskinuli ili nisu. Meni je to neukusno.

Kaže da je Novi Sad u suštini malo mesto gde se svi znaju i svako zna sve o svakom. Ona ne odlazi na takozvana "in" mesta baš zato što se tamo pojavljuju ljudi u trendu.

– Biti u trendu znači da si čovek bez ukusa, bez stila, da prihvataš nešto što ti drugi nameće, da moraš da ideš u taj i taj lokal, družiš se sa tim i tim ljudima, nosiš mini kariranu suknju, žutu majicu i čizme do pola butina. Meni je to smešno.

Kad smo već kod mini suknje, kaže da je ne nosi jer smatra da je to neukusno za ženu od četrdeset godina. Njen stil u odevanju je klasičan. Sticajem okolnosti njena baka i majka su se povodile za nemačkom i italijanskom modom. One su uticale i na Majin odnos prema modi i odevanju uopšte.

– U sudu, kao i u parlamentu, od vas se ne očekuje da pokazujete noge, nego mozak. Od vas se tamo ne očekuje da se oblačite u trendu već – ozbiljnost i pamet. Ne treba skretati pažnju na sebe odećom već pameću.

U javnosti nije poznato da je Maja Gojković dugo igrala klasičan balet. Da bude balerina, to je njena neostvarena želja.

– Nisam mogla da se bavim baletom jer za to nemam predispozicije. Ali, kad god se daje neka baletska predstava u pozorištu, idem da gledam. U baletskoj školi smo imali predmet klavir i od malih nogu sam naučila da slušam klasičnu muziku. Inače, ne mogu da radim u tišini. Imala sam muzički stub u kancelariji ali su mi ga ukrali. Zato sam sad, dok ne skupim novac da kupim drugi, donela televizor. Nemam naročitog sluha za novu vrstu muzike, tipa hip-hop i tehno. Kad sam bila mlađa išla sam autobusom u Prag da gledam "Rolingstounse". Ako Sting bude dolazio u Beograd ići ću na njegov koncert.

Obožava slikarstvo. Dugo je bila udata za slikara Igora Vlaisavljevića, sada veoma uspešnog i van granica naše zemlje. Maja nam kaže da Igor fantastično slika i da je nedavno imao izložbu u Sen Galenu u Švajcarskoj.

Slučaj Kenedi

Od stresa se oslobađa akvarobikom na koji ide tri puta nedeljno. Odlično skija i zbog toga joj teško pada što već dve godine nije bila na odmoru, pa ni stala na skije. Na pitanje da li još radi na odbrani predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja dobijamo potvrdan odgovor.

– Gospodin Šešelj neće odustati od toga da se brani sam i da mu kolega i ja budemo savetnici bez obzira šta sud odlučio. Oni su mu postavili "stend baj" advokata, odnosno advokata na čekanju, ali i same sudije su objasnile da to nije njegov advokat već neko ko će pomagati sudu. Sa Vojislavom sam se videla samo jedan jedini put za godinu dana, koliko je već haški pritvorenik. Zatvor je stravičan. Morala sam da prođem kroz četrnaest blindiranih vrata, pa zatim kroz nekakvu prostoriju nalik na kuhinju, pa onda opet kroz blindirana vrata, da bi došla do jedne sobice veličine ovog mog radnog stola, sa četiri stolice. Razgovor između nas dvoje advokata i klijenta vođen je u prisustvu jedne žene, službenika suda, koja zna srpski.

Maja ističe da je Šešelj samo u pritvoru i da ni za šta nije osuđen. Ipak, delegaciji stranke su otkazali posetu zakazanu za januar. U početku je lider radikala mogao sa svojom strankom da komunicira telefonom, ali već treći mesec je u potpunoj izolaciji, čak ni sa porodicom nema nikakav kontakt.

– On je još u strožem položaju od Slobodana Miloševića koji može da razgovara sa svojim savetnicima i sa članovima porodice. Jedino mu je zabranjena komunikacija sa strankom. O gospodinu Šešelju ne znamo ništa osim onoga što se moglo čuti i videti na televiziji pre dve nedelje kada je bila statusna konferencija na kojoj je, po svim pravilima, trebalo da prisustvujemo kolega i ja kao njegovi pravni savetnici. Dr Šešelj godinu dana sedi u zatvoru u Hagu, a da se ništa ne dešava u predmetu. Tužilaštvo nije sakupilo bilo kakve dokaze za početak postupka, tapkaju u mestu, ne znaju kako uopšte da ga započnu, a očigledno nemaju ni potrebu za tim. On je tamo samo zato da bi bio izolovan sa političke scene Srbije.

A da je ona advokat Ružice Đinđić, šta bi joj savetovala?

– Ona i njena deca su u ovom slučaju oštećeni. U našem zakonu nemaju nekog velikog prostora da nešto bitno promene. Mislim da je ona izabrala advokata kao oštećena strana prosto da bi on pratio postupak, da bi ona imala uvid u sve što se na suđenju dešava. Ja gospođu Ružicu Đinđić poznajem godinama. Ona ovde ima tetku i kod nje se preselila iz Valjeva i upisala se na Pravni fakultet u Novom Sadu. Razlika između nas dve je dve-tri godine. Upoznala sam je još kad je išla u srednju školu. Gospodina Đinđića sam srela nekoliko puta, privatno, kao supruga Ružice Đinđić.

Povremeno prati suđenje za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Čudi se što su se svi okomili na advokate optuženih kad je svako nevin dok se vodi postupak, dok se ne dokaže da je kriv i donese pravosnažna presuda. Sa druge strane, ističe, advokati nisu izašli iz zakonom predviđenih proceduralnih mogućnosti.

– Nemojte da advokate okrivljujemo zajedno sa ljudima koji sede na optuženičkim klupama. Ko zna da li na tim klupama sede pravi ljudi?! Mi to ne znamo. Veliku sumnju, nekim svojim izjavama, uneo je i sada već bivši ministar unutrašnjih poslova. Ima tu svega. Bojim se da će to da preraste u nikad rasvetljeni slučaj Kenedi.

Milica STAMATOVIĆ
Snimio Vladimir MARKOVIĆ