Narandžasti autobus za druženje i učenje
Autobus stiže u prvo mesto u 8 ujutru i ostaje parkiran do 10.30 sati. Posle toga "put pod noge" i u drugom mestu je u 11 sati gde ostaje do 13.30 sati. U treće mesto, po satnici, stiže u 14 i ostaje do 1

Beli potok - Pinosava - Ripanj - Prnjavor - Sremčica, godinama su stalne stanice Putujućeg vrtića "Poletarac", organizovanog u Predškolskoj ustanovi "Čika Jova Zmaj". Hiljade pređenih kilometara i na hiljade usrećene dečice koja bar tri sata dnevno imaju mogućnost da osete šta znači druženje sa vršnjacima. Neobičan prostor za boravak mališana, ali u potpunosti prilagođen za rad i opremljen potrebnim sredstvima. Narandžasti "putujući" autobus obilazi podavalska sela, u kojima nema dovoljnog broja vrtića, a u njemu je organizovana priprema dece od pet do sedam godina za polazak u školu.

Narandžasti se juče, u minut do osam, parkirao na improvizovanom autobuskom stajalištu ispred crkve u Belom potoku. Malo je žitelja ovog podavalskog sela, naročito onih koji imaju klince, koji ne znaju za njegovo postojanje. "Nacrtaju" se sa svojim potomcima na stanici i željno ga iščekuju. Jer, potomci vole svoj "narandžasti". Čim kroče nogom u bus, čekaju ih njihove stoličice, stolovi, igračke, sveske, knjige... U ovom čudnom prostoru imaju sve. Čak i ormariće za stvari.

Tijana i Tanja, slatke i plave šestogodišnjakinje, zauzele "busiju" kod gomile s lutkama. Kažu, sada ih nameštaju za igranje.
- Imamo šest godina i baš volimo da budemo ovde. Volimo da učimo i da se igramo. Ove godine polazimo u školu, tu gore u osnovnu školu "Vasa Čarapić" - pričaju one u glas i kopaju po gomili lutkica.
   
      

Konkurs

Prijave za boravak u ovom vrtiću vaspitačice počinju da sakupljaju od maja. Ljudi dolaze i prijavljuju decu, a one u svoje sveske upisuju imena dece i njihov broj. Ne postoji klasičan konkurs za upis jer ni vrtić nije "klasičan". Ipak, potreban je pisani zahtev roditelja, sa njihovim preciznim podacima i podacima o detetu koji se dostavlja predškolskoj ustanovi. Vaspitačice često i flajerima obaveste roditelje u podavalskim naseljima kada konkurs počinje.
      
      
      
   

Mirjana Orlić, jedna od vaspitačica, kaže da u vrtiću nema mnogo dece zbog pauze.
- Imali smo pauzu od dve nedelje, pa mnogi i ne znaju da smo počeli sa radom. A i raspust je, pa većina mališana ostane kod kuće sa starijom braćom ili sestrama - priča ona.

Mirjana radi u ovom vrtiću pet godina, a društvo joj pravi Biljana Radić, koja ima duplo duži staž. Obe se slažu da je da je rad sa decom koristan jer je jedini organizovani oblik rada za decu podavalskih sela.
- Najviše mališana imamo u Ripnju, gde u grupi bude i po 35 dece. Ripanj je veliko naselje, a ima samo jedan vrtić. Eto, prvog dana rada, posle pauze, bili smo tamo i dočekala su nas 32 mališana. Zato su tamo organizovane dve grupe. Sa predškolcima radimo ujutru, a sa mlađima popodne - kaže Biljana. - Za ljude i mališane u Prnjavoru nema zime. Deca tamo nemaju gde, pa ih roditelji dovode redovno bez obzira na loše vreme. Neki čak ostanu i čekaju da se program završi.

Autobus stiže u prvo mesto u 8 sati i ostaje parkiran do 10.30 . Posle toga "put pod noge" i u drugom mestu je u 11, a ostaje do 13.30 sati. U treće mesto po satnici stiže u 14 i ostaje do 16.30 sati. I tako u krug. Ovaj oblik rada obuhvata devet grupa dece, a ukupno ih ima oko 260. Jedino u Pinosavi radi samo jedna grupa mališana, jer u ovom selu vrtić "Vivak" olakšava muke zbog nedostatka prostora.

- Ljudi su zainteresovani i dovode decu. U početku su neki pričali da je malo raditi sa decom samo tri sata dnevno, ali sada ne misle tako. Deca se oslobode, naviknu na drugu decu, postanu aktivna i uvek spremna za rad - objašnjava Biljana.

"Razlaz" posle provedenih dva i po sata u narandžastom ne znači kraj druženja. Motor se startuje za odlazak u Pinosavu, ali Beli potok će se opet naći na spisku čim se krug obilaska zatvori.
I. Zdravković

Izvor: Glas Javnosti