Kad je on nesiguran u svoje sposobnosti

Ima žena koje su izuzetno nesigurne u svoj izgled i privlačnost. Dobro, broj žena koje iskreno veruju da fenomenalno izgledaju je definitivno mali, ali postoje one koje su bašbaš nesigurne u svoj izgled. Posledica toga, između ostalog, može da bude i prilična stidljivost u komunikaciji s muškarcima, kao i, jednom kad te komunikacije ipak bude, insistiranje na vođenju ljubavi s ugašenim svetlima: samo da je ne vidi nagu, da ne sazna s koliko je zapravo neprivlačnom partnerkom. Muškarci mogu biti nesigurni što se njihovog izgleda tiče, ali ta nesigurnost retko ima takve posledice. Ono što na muškarce znatno jače utiče jeste nesigurnost u sopstvene sposobnosti kao ljubavnika.

Dešava se da se žena podsmeva svom partneru, bilo u vezi s veličinom njegovog polnog organa, bilo u vezi s njegovim sposobnostima u krevetu (naravno, ni jedan ni drugi podsmeh ne moraju biti - i najčešće i nisu - zasnovani na činjenicama). Muška reakcija na tu vrstu podsmeha može lako biti da se razvije velika nesigurnost kada se o njegovim ljubavničkim kvalitetima radi. Šta je posledica te nesigurnosti?

Veoma često, posledica takvog straha, ako je iole veći, jeste to da muškarac izbegava vođenje ljubavi - ili uglavnom odbija seks, ili ga odbija u potpunosti. On može i dalje osećati želju, ali će se radije odreći seksa nego rizikovati da ponovo "zakaže", rizikovati da ne ispuni zamišljena ili stvarna očekivanja partnerke.

Ovakav problem, naravno, može ugroziti vezu, ili čak onemogućiti da do veze dođe. Šta žena može da učini da pomogne partneru (ili onome za koga želi da joj bude partner) koji odbija seks (teško da će joj reći zbog čega ga odbija)? Nekada, strpljenje, shvatanje da partner ima ozbiljan problem (čak i ako zbog njegovog ćutanja ne znate tačno koji je) i ohrabrenja na račun njegove muževnosti mogu da budu dovoljna pomoć. Međutim, to nije uvek slučaj - nekada je neophodna stručna pomoć, to jest, terapija.

Jednom kada muškarac prihvati da potraži pomoć, takođe je neophodno strpljenje, jer je uglavnom potrebno između tri meseca i godinu dana da bi došlo do poboljšanja. Srećom, do poboljšanja skoro uvek dođe, jer se radi o problemu koji je nastao u odraslom dobu, pa ga je lakše izlečiti.