Kraljica Draga
Draga Mašin-Obrenović   

Kraljica Draga Mašin-Obrenović   
rođena   23. septembar, 1861
Gornji Milanovac, Srbija, Kraljevina Srbija   
preminula   30. maj, 1903
Beograd, Srbija, Kraljevina Srbija   

Sadržaj
1 Mladost Drage Lunjevice
2 Prva Dragina udaja
3 Na službi kod Natalije Obrenović
4 Venčanje Kralja Aleksandra i Kraljice Drage
5 Kraljica Draga Obrenović
6 Ubistvo Kralja Aleksandra i Kraljice Drage Obrenović
7 Literatura

Mladost Drage Lunjevice

Kraljica Draga je rođena 23. septembra 1867. godine u Gornjem Milanovcu u bogatoj porodici Lunjevica. Dragin otac, Pantelije Lunjevica je bio okružni načelnik Gornjeg Milanovaca, a majka Anđelija domaćica.


Pored Drage, Anđelija i Panta su u braku imali još sinove Nikodija i Nikolu i ćerke Hristinu, Vojku i Anu. U svojoj devetoj godini,Draga je poslata na školovanje u Beograd. Osnovu školu je završila u Beogradu, zatim i "Cermankin zavod", odnosno "Ženski zavod". Tu je naučila više stranih jezika, među kojima ruski, francuski i nemaćki. Za vreme boravka u Beogradu, Draga se počela baviti pisanjem romana i pripovedaka, prevođenjem knjiga za novac. I pored toga što je otac vodio dosta računa o njoj, ona je počela kao vrlo mlada devojka da zarađuje za život. Čak je objavila i nekoliko zanimljivih priča za inostrane časopise. Bila je zaljubljena u knjigu, a naročito je volela da čita Stendala.

U Beeogradu se prvi put zaljubila u studenta Bogdana Popovića, kasnije profesora i teoretičara književnosti, koji je od Drage bio stariji tri godine. Često su se sastajali u klubu književnika, gde je Draga često navraćala.

Međutim, želje Draginih roditelja odvešće je potpuno daleko od Popovića.



Prva Dragina udaja

Još dok je stanovala u predgrađu Zemuna za vreme svog boravka u Beogradu, dogodila joj se teška nesreća. Jednom se vraćala po poledici, okliznula se i nezgodno pala. Kasnije je ustanovila da ne može da rađa. Ovu svoju tajnu je dugo brižljivo skrivala, nadajući se da će se pronaći lek za to. Jedino je to rekla Kraljici Nataliji Obrenović za vreme svog boravka u Bijaricu, a ova je to iskoristila da u pismima savetuje svog sina da nipošto ne sme da uzme ženu koja je nerotkinja.
 
Draga Mašin u mlađim danima
Čim je napunila šesnaestu godinu, roditelji su počeli da je spremaju za udaju.

Rudarski inženjer Svetozar Mašin je bio dobar poznanik njenog oca, a uz to imao je i bogato poreklo. Njegov otac je bio ugledni lekar i služio je na dvoru kod kneza Mihaila i kralja Milana Obrenovića. Dragin dever, a Svetozarov brat, Aleksandar Mašin će kasnije biti jedan od vodećih zaverenika u njenoj likvidaciji, a jedno vreme biće i Načelnik Srpskog Generalštaba. Draga Mašin je rekla Bogdanu Popoviću da će se zbog roditljeske prisile udati za Svetozara, ali da tu nema ljubavi, već samo koristi. Tako su se rastali u Beogradu.

Svetozar Mašin je bio petnaest godina stariji od Drage. Venčali su se avgusta 1883. godine u Sabornoj Crkvi u Beogradu. Često je odlazila na dvoru Kralja Milana Obrenovića, koji je bio odličan prijatelj Svetozara Mašina. U braku sa Svetozarom Mašinom živela je tri godine, a zatim je postala udovica. Draga je nasledila njegovu penziju i ime. Aleksandar Mašin se toliko protivio ovome, da je kasnije optužio lično Dragu da je ubila njegovog brata. Za vreme dok je bila udovica, Draga je nastavila da piše romane i pripovetke. Prevela je roman "Mačije oko". Stanovala je u Svetozarev državni stan u Smederevu, sve dok nije bila primorana da se iseli. Draga se vraća u Beograd i stara se o svojim sestrama i braći. Za vreme svog boravka u Beogradu, umrli su joj oba roditelja i Draga je morala da se sada stara i o sebi i o svojim najbližima. U Beogradu je bila urednica u časopisu "Domaćica", i član srpskog novinarskog društva.

Zbog teškog materijalnog stanja, Draga Mašin je pokušala da se uda za jednog francuskog inženjera, ali bezuspešno.

Na službi kod Natalije Obrenović
 
Draga Mašin kao udovica
Kralj Milan Obrenović, koga je u Srbiji bio glas da bi dušu svoju dao na kocku i žene, rasturio je svoj brak sa Kraljicom Natalijom Obrenović 1893. godine i proterao je u izgnanstvo.

Kraljica je uspela da pridobije njegovu apanažu i dvorac zvani "Sasho", po imenu njenog jedinog sina Aleksandra Obrenovića u Bijaricu. Kraljica Natalija je na put pozvala i udovicu Dragu Mašin, da joj bude pratnja i posluga. Putovale su zajedno vozom u Rusiju, u posetu carskoj porodici Romanov i najzad stigle u banjsko lečilište Bijaric, na granici Francuske i Švajcarske. U Bijaricu je Draga bila služavka Natalije, njena dvorska dama, odlazila je sa njom na svečanosti, na prijeme i starala se za njenu garderobu, šminku i kozmetiku. Kraljica Natalija nije verovala svom mužu Milanu, pa je tražila da hitno pošalje njihovog sina u Bijaric, da se nađe pod starateljstvom majke. U tim vremenima, kralj Milan je imao probleme u zemlji sa radikalima i vodio je spoljnu dvojaku politiku. Mladi prestolanaslednik Aleksandar je stigao u martu 1895 godine u Bijaric. Za to vreme, Draga se starala o uređenju i održavanju kupališne plaže u Bijaricu. Ljubav Drage i Aleksandra se rodila baš na tom mestu, kada je po navodima hroničara, Draga spasila budućeg kralja da se ne udavi.

U Bijaricu su počeli da se dopisuju, da se viđaju i izlaze zajedno. Kraljica Natalija se tome nije protivila jer je želela svog sina da spremi za moguću ženidbu sa nekom princezom visokog ranga. Međutim, između njih se rodila istinska ljubav, mnogo jača nego što su to Natalija i Milan mislili. Aleksandar je zamolio Nataliju da ga ostavi samog sa Dragom i da se vrati u Beograd. Kraljica Natalija je otputovala. U početku niko nije imao protiv ove ljubavi, misleći da je to samo prolazna avantura. Budući kralj je nagovarao Dragu da napusti službu kod njegove majke i da će se on novčano starati o njoj i njenoj familiji. Draga Mašin je ostala u službi kraljice Natalije sve do 1897. godine kada se vratila u Beograd.

Venčanje Kralja Aleksandra i Kraljice Drage

U vreme dok je Kralj Milan još uvek imao vlast u zemlji, nova Vlada je oformljena i kao predsednik Vlade se pojavio dr Vladan Đorđević. Prvo pitanje koje je Đorđević postavio ministrima bilo je pronalaženje dostojne žene mladome Kralju koji će naslediti svog oca. Kralj Milan je predložio da to bude nemačka princeza Šamburg Lipe, ćerka njegovog velikog prijatelja. U Beogradu se već tada znalo za ljubav Aleksandra i Drage. Draga Mašin je često pozivana na svaki važan prijem. Svi su tada hvalili njenu taktičnost, otmenost, lepotu, pamet i suzdržanost. Kralj Milan je predao presto svome sinu Aleksandru i jedno vreme ostao u Srbiji. Čitavu Srbiju je uzbunila vest koju je saopštio kralj Aleksandar 8. jula 1900. da je isprosio ruku Drage Lunjevice-Mašin, unuke slavnog Nikole Lunjevice, borca u ratovima za oslobođenje Srbije. Patrijarhalni Beograd tada nije bio spreman da prihvati za novu kraljicu ženu koja je dvanaest godina starija od kralja, uz to i udovica. Naročito su se ovome oštro suprostavili ministar policije Đorđe Genčić, koji je odmah iz policijskih arhiva izvadio dvanaest dokumenata o Draginim navodnim ljubavnicima, a iz daleke Rusije se javila kraljica Natalija Obrenović, oštro govoreći protiv Drage da je bila bludnica i da je nerotkinja.
 
Venčana fotografija Kralja Aleksandra i Kraljice Drage Obrenović
Naročito se ženidbi suprostavio kralj Milan koji je u znak protesta napustio Srbiju i otputovao za Bukurešt, pa za Beč, gde je naredne godine i umro.

Kralj se potpuno okrenuo protiv oca. Čak je pomilovao i radikale koji su ležali na robiji zbog Ivanjdanskog atentata na kralja Milana. Kralj je zakazao svadbu sa Dragom Mašin za 23. jul 1900. Pozivao je sve dobronamerne građana da vide za kraljicu pravu Srpkinju, i da je počeo kurs politike da se Srbi žene Srpkinjama, a ne više inostranim princezama. Vlada je zbog ove kraljeve odluke podnela ostavke, a ministar inostranih poslova Andra Đorđević je otišao kod beogradskog mitropolita da ga moli da ne da blagoslov mladom kralju. Za to vreme Draga Mašin je bila predmet čaršijskih ogovaranja. Svi su diskutovali o njoj. Mladi Kralj je otišao kod beogradskog mitropolita da moli blagoslov jer se ženi pravom Srpkinjom, na šta ga je mitropolit odbio. Kralj je zapretio adbikacijom i odlaskom sa Dragom u Bijaric i prepuštanju zemlje bez kralja. Mitropolit je pristao i sve je dogovoreno za venčanje kraljevskog para u Beogradu. Još radosnija vest je prostrujala Srbijom kad se saznalo da će kum na venčanju biti niko drugi do ruski Car Nikolaj II Romanov, koji je doputovao u Beograd 17. jula 1900. godine.

23. jula 1900. bio je praznik u celom Beogradu. Još od ranijih jutra, pred kućom Drage Mašin pojavili su se hiljade građana, koji su nosili njene slike i klicali joj. Ta povorka je krenula prema Sabornoj Crkvi gde se trebao obaviti čin venčanja. Sveštenici su od ranog jutra iznosili ikone, kandila i sveće. Kralj Aleksandar se pojavio tog jutra na venčanju u vojnoj uniformi, da epoletama i odlikovanjima, a Draga Mašin u venčanici od bele čipke sa brilijantskom dijademom na glavi. U crkvi su čin venčanja obavila dva mitropolita, episkopi i dvadeset šest arhimandrita. Počasnu pratnju su činili oficiri srpske vojske, među njima i Dragutin Dimitrijević- Apis, sa činom kapetana. Posle obavljenog venčanja, po izlazu iz crkve narod je povikao: Živeo Kralj! Živela Kraljica Draga! Kralj je održao svečani govor gde je rekao da se od danas prekidaju bliske veze koje je bivši kralj Milan činio sa Austijom i da se Srbija okreće miru i blagostanju. Iz inostranstva su počeli da stižu loši glasovi. Kraljica Natalija se javno u pismu odrekla svoga sina i zažalila je što ga je rodila, a Kralj Milan se javio iz Beča i poručio da njegova noga više neće kročiti u sramotnu Srbiju kojom vlada njegov sin i žena koja je deset godina starija od njega. Uveče, posle venčanja, odžana je svečanost u Dvoru i napravljen je počasni bal, a jedno kolo koje je tada odigrano, po želji Kralja nazvano je "Kolo Kraljice Drage".



Kraljica Draga Obrenović
 

Nije prošlo ni godinu dana od venčanja kraljevskog para, a već 8. maja 1901. Kralj Aleksandar je saopštio da se Kraljica nalazi u blagoslovenom stanju i da će Srbija da dobije potomka Obrenovića. Pre samog objavljivanja, Draga se nalazila u kraljevski letnjikovac u Smederevu kada je stigao dr Kole iz Pariza i saopštio joj da je u blagoslovenom stanju. Kao prvu meru za ovu radosnu vest, Kralj Aleksandar je pomilovao sve političke zatvorenike-naročito radikale i one koji su se protivili njegovoj ženidbi. Tako su tada na slobodu pušteni Nikola Pašić, Đorđe Genčić i mnogi drugi. Kralj je u čast kraljičine trudnoće priredio besplatni bal gde su se sakupili 800 gostiju. Kraljica Draga se pojavila u svečanoj ampir haljini. Draga je pozdravila sve prisutne i dobronamerne ljude koji su došli i rekla je da se radi održavanja trudnoće nalazi u kraljevskom letnjikovcu u Smederevu, da malo jede, da se malo kreće i da po ceo dan čita i piše. Draga je baš tada započela da piše svoje autobiografsko delo "Ja Draga", koju su posle njene smrti odneli zaverenici sa sobom. Kum Nikolaj Romanov je u znak dobrih vesti iz Srbije kupio i poslao za Srbiju zlatnu kolevku za budućeg naslednika-cu. U čitavoj radosti zbog trudnoće Drage, kralj je dobio vest da je njegov otac umro u Beču. Kraljicu Dragu je pogodilo to što je želeo da bude sahranjen izvan Srbije, jer je bio ljut na nju i kralja. Kralj Aleksandar je poslao svoje izaslanike na sahranu, a u pomen svoga oca održao je molevstvije za pokoj duše u Sabornoj Crkvi u Beogradu, gde se u crninu pojavila i Draga. Međutim, sve ove lepe snove o nasledniku je raspršio ugledni ruski lekar Snjegirev, koga je zajedno sa profesorom Gubarevom, po nagovoru kraljica Natalije poslao u Srbiju Nikolaj Romanov da potvrdi nalaze doktora Kolea. Konzilijum je došao u maju 1901. u Smederevu i pregledao Dragu. Nalaz je bio da trudnoće nema, niti je ikada i bilo. Ovakva vest je zaprepastila Kralja Aleksandra. Tražio je pištolj od ađutanta da ubije ginekologe jer su oni prekinuli trudnoću. Uopšte, nije im verovao. Kao znak pažnje prema svojoj ženi, on je izdao zapovest da se 4. konjički puk Kralja Milana od 23. maja zove "Konjički puk Kraljice Drage." Kralj se morao pomiriti sa odlukom da trudnoće nije bilo i zajedno sa Dragom se vratio u Beograd. Otada je ličnost Kraljice Drage bila srozana u narodu. Kraljica Draga se sa Aleksandrom nastanila u Starom Kraljevskom Dvoru, gde je jednu sobu uredila po svome ukusu. Naručila je mnoštvo stvari iz francuske i Švajcarske. Imala je svoju pratnju, spremačicu, krojačicu i dizajnerku. Često je odlazila na svečane balove i prijeme. Odlazila je u klub književnika, čiji je bila nekadašnji član, stipendirala mlade književnike, pomagala dečijem sirotištu i uvela je veliku štednju na dvoru. Uz to, veoma je cenila Branislava Nušića i postavila ga za upravnika Narodnog pozorišta, a Jovanu Skerliću je plaćala studiranje u Ženevi. Pored toga, kraljica Draga je finansirala Zmajev Neven i spomenik Vojislavu Iliću.
 
U to vreme, kralj je bio zauzet političkim problemima u zemlji. Stalno je donosio Ustave, da bi ih preko noći obarao. Menjao je vlade prema svom nahođenju.

Pored oficirske zavere, koja se tada javila u glavama mladih oficira zbog srozavanja zemlje minulim događajima, prvi otvoreni protest protiv Kralja Aleksandra i Kraljice Drage dogodio se 23. marta 1902. kada su na ulice izašli socijalisti predvođeni Dimitrijem Tucovićem i Ljubomirom Jovanovićem jer im je vlada Cincar-Markovića zabranila marksistički skup. Masa je krenula prema Terazijama, u nameri da se domogne Kraljevskog dvora. Tu je došlo do sukoba sa žandarmerijom gde su dva protestanta stradala. Kraljica Draga počinje sve vipše da bude nezadovoljna. Predlaže da se ona povuče iz kraljevog života i da se on oženi ženom koja može da mu rodi naslednika. Kralj je odvraća od takvih predloga i traži da ostane s njim. Zajedno su proslavili novu, 1903. godinu u Dvoru, i ušli u novu godinu, poslednju u njihovim životima. Ovakve situacije koristi zaverenička organizacija da još više ubrza izvođenje atentata. Povod za završetak odlaganja jeste bilo ubistvo jednog srpskog žandarma od strane Nikole Lunjevice u Smederevu, kada se nalazio u pijanom stanju. Organizaciji se priključluje i pukovnik Aleksandar Mašin. Pravi se plan likvidacije, a oficiri počinju polako da se okreću na zavereničku stranu.

Ubistvo Kralja Aleksandra i Kraljice Drage Obrenović

Kao dan za početak akcije određena je noć između 29-og i 30-og maja 1903. jer se tada u Dvoru nalazila zaverenička grupa na dužnostima. Od stražarnog oficira na kapiji, pa do čuvara na zadnjem ulazu Dvora. Te večeri, kralj i kraljica su se vraćali sa večere kočijama. Draga je poslednji put u životu pozdravila svoju braću i sestre. Kraljevski par je otišao na noćni počinak. Akcija je počela tačno deset minuta posle ponoći. Zahvaljujući zaverenicima u Dvoru, oficiri su poleteli u sobu kralja Aleksandra i kraljice Drage. U bračnoj postelji nije bilo nikog. Na toaletnom stočiću su pronašli Dragin omiljeni roman "La trahison", okrenut na 80. strani. Ali, kraljevskog para nije bilo nigde. Oficiri su pretražili celu sobu, otvarali ormane i prevrtali stvari.

Pre samog čina pronalaženja skrivenog kraljevskog para, oficiri su zarobili Draginu braću, potporučnike Nikolu i Nikodija Lunjevicu i odveli ih u mesnu komandu grada, gde ih je po naređenju pukovnika Mašina, izveo u jedno dvorište potporučnik Voja Tankosić i streljao. Dragine sestre Ana, Vojka i Hristina su otpremljene na železničku stanicu i poslate za Minhen.
 
Kralj Aleksandar i Kraljica Draga na razglednici u Srbiji 1903. godine
Posle većih natezanja, zaverenici su doveli kraljevog ađutanta Lazu Petrovića da otkrije gde su se kralj i kraljica sakrili. Tada su se u kraljevskoj sobi nalazili pored Petrovića i poručnik Đorđe Ristić, potporučnik Velimir Vemić i kapetan Ilija Radivojević.

Potporučnik Vemić je pronašao zarez na jednim vratima i uzvuknuo : "Sekiru!" "Evo vrata!"

Konačno su se pojavili iza skrivenih vrata kralj i kraljica u belim pidžamama, vidno uplašeni i pripijeni jedan uz drugog. Nišlija, kapetan Mihailo Ristić bio je taj koji je usmrtio kralja, pa kraljicu, koja se na prvi pucanj bacila, da svojim telom zaštiti kralja. Potom su i ostali zaverenici pucali, praznili revolvere i sabljama boli ubijena tela. Onda su ih bacili kroz prozor u dvorište, odakle su ih odvukli u obližnju prizemnu sobu, gde su pripremljeni za sahranu, koja je obavljena iduće noći, u Markovoj crkvi.

U trenutku kad se ovaj atentat desio bilo je tačno 3.50 minuta izjutra. Beživotna tela kralja i kraljice su stavljena u limene kovčege i pod najvećom tajnošću prevezena kočijama ka starom beogradskom groblju. Kočije su stigle iza ponoći u crkvi Svetog Marka, opkoljena vojnicima Činu sahranjivanja su prisustvovala dvojica zaverenika. Kovčezi su spušteni, jedan pored drugog, u grobnicu kraljeve babe Anke Obrenović, koja je zajedno sa knezom Mihailom poginula u Košutnjaku 29. maja 1868.

Nakon nemačkog zauzeća Beograda, u oktobru 1915. Makenzenovi vojnici su podigli spomenik nad njihovom grobnicom, obeleži li ga, ali je on posle rata bio uklonjen.

Literatura
Dragiša Vasić, Devetsto treća, Beograd, 1920.
Dragana Bukumirović, Draga Mašin, Beograd, 2000.
Ljubiša Jocić, Draga Mašin, Novi Sad 1961.

Izvor: Wikipedia

Lepo napisano.....samo, zar nije Draga rodjena 1867? tacnije, skrecem paznju na prvi deo teksta gde je napisano 1861

Evo jedne fotografije poslednje kraljice iz loze Obrenovica



ODLOMAK IZ KNJIGE - ČARŠIJSKE PRIČE ILI ISTINA O POSLEDNjIM OBRENOVIĆIMA

Iz ove porodične priče vidi se da je život mome dedi spasla kraljica Draga. Zato je on, u već poodmakloj starosti, meni rekao, pošto mi je sve ovo predhodno ispričao: - Sine, ja sam te učio pravoj istini o kraljici Dragi i kralju Aleksandru, kao što je to stvarno bilo. Njih su posle njihove mučeničke smrti neki loši i dvolični ljudi oklevetali, ismejali i u vrlo ružnom svetlu, prikazali u ondašnjim mas medijima. Ostavili su ih srpskom narodu u netačnoj i izmišljenoj uspomeni. Svi oni pisci, novinari koji su se za života utrkivali u tome ko će nešto lepše da im kaže i o njima napiše, sada, kad ih više iz groba nisu mogli ekonomski pomagati, okrenuli su ćurak naopako, i počeli su da ih blate koliko mogu, opet za pare. -
I tako, poštujući dedin amanet, hoću da ispričam kako sam ja lično doživeo i šta lično čuo o zadnjim Obrenovićima Njegovom Kraljevskom Veličanstvu kralju Aleksandru i Njenom Kraljevskom Veličanstvu kraljici Dragi.



[Edit by RASMC: Pisanje poruka zaredom je protiv pravila Burek Foruma, jer se na taj nacin narusava tok diskusije, a preglednost i kvalitet teme znacajno smanjuju.]