Janko Baljak o filmu "Vukovar - poslednji rez", prvoj srpsko-hrvatskoj dokumentarnoj koprodukciji
Film o Vukovaru ni srpski ni hrvatski
Princip je isti kao u filmovima "Anatomija bola", "Vidimo se u čitulji" - ni reči komentara. Ni ja kao Srbin, niti Drago Hedl kao Hrvat. Publici je ostavljeno da zaključi ko je dobio, ko izgubio, zašto se sve desilo, kaže Janko Baljak

BEOGRAD - Premijera filma "Vukovar - poslednji rez" koji potpisuju novinar Feral Tribjuna Drago Hedl, scenarista, i vođa hrvatsko-srpskog novinarskog tima (Marija Molnar, Dragana Karpoš, Jasna Janković, Filip Švarm, Klara Kranjc) i beogradski reditelj Janko Baljak, zakazana je za kraj februara na Festivalu dokumentarnog filma u Zagrebu. Najava premijere prve srpsko-hrvatske dokumentarne produkcije izazvala je veliku buru i polemike u hrvatskoj javnosti, pre svega zbog beogradskog reditelja i činjenice kako su revoltirani mediji konstatovali "da Srbi prave filmove o Domovinskom ratu".

- Radimo više od godinu dana, od novembra 2004. godine, ali nismo hteli da obznanjujemo na velika zvona. Trenutno smo u fazi završne montaže, postprodukcije. Film se snima u produkcija TV B92, ekipa saradnika je "pola-pola", srpsko-hrvatska priča o Vukovaru, što se može nazvati presedanom. Film još uvek nismo završili, ali je tema jaka, interesovanje veliko.
      

Najveći podvig - sakupiti ahivu

- Film smo lakše radili u Hrvatskoj nego ovde gde vlada veliki strah od Haga. Vukovarska trojka, Šešelj, Milošević, politički i vojni vrh je u Hagu, nedostupan. Oni koji su dostupni, uglavnom nisu bili raspoloženi za razgovor. Imamo preko dvadeset sati arhivskog materijala sa hrvatske i srpske televizije, "Zastava filma", Vjesnika, vukovarske gradske biblioteke, privatnih snimaka. Najveći podvig bio je sakupiti arhivu. Još smo u potpunom ludilu, film će trajati između 90 i 100 minuta. Materijal je grubo uobličen, nismo još sve sredili. Tako sam, recimo, juče dobio materijal koji ću tek iskoristiti, presudu za zločin na Ovčari - istakao je Baljak.
      
   
   

Pozvan je da premijerno bude prikazan u Zagrebu, na mladom (drugo izdanje), ali relevantnom festivalu koji vodi Žarko Puhovski. Bitno je da film prvo tamo bude prikazan, jer je u Hrvatskoj mnogo veća frka, ljudi su još uvek osetljivi. Imaće više odjeka. Ovde je Vukovar nešto što je bilo pre 15 godina. Aktuelni su Kosovo, Crna Gora, koga još zanima Vukovar! Film je rađen dugo i temeljno, a neće ga mnogo voleti ni ovde ni tamo, kaže Baljak i dodaje:

- Produkcija B92 je mnogo puta do sada proglašavana za izdajničku. U Hrvatskoj Drago slovi za izdajnika koji otkriva zločine nad Srbima. Priča o veličini izdaje i patriotizma će biti aktivirana. Na to gledamo kao na vrstu provokacije. Govoriće se, svesni smo, više o politici nego o filmu. Film je tamo veći prst u oko nego ovde. Nismo bili nevidiljivi. Dok smo mesec i po dana snimali u Zagrebu, Vukovaru, napadali su nas da beogradska producentska kuća radi film o domovinskom ratu. Radili smo u najboljoj tradiciji Bi-Bi-Sijevih dokumentaraca. Princip je isti kao u mojim predhodnim filmovima "Anatomija bola", "Vidimo se u čitulji". Ni reči komentara. Ni ja kao Srbin, niti Drago kao Hrvat. Publici je ostavljeno da zaključi ko je dobio, a ko izgubio, zašto se sve to izdešavalo - kaže Baljak.

Za Baljka mnogo važnije od hrvatske ili beogradske premijere (pominje se Fest ili Kratki metar, ali van konkurencije jer je Baljak predsednik saveta, pa smatra neumesnim učešće na festivalu), jeste vukovarska premijera.

- Voleo bih da se na vukovarskoj premijeri okupe na istom mestu malobrojni Srbi koji su preostali i hrvatski branitelji. Oni žive podeljeno kao na Kosovu, samo što tenzije nisu tolike, ipak govore istim jezikom. Škole su, međutim, razdvojene, a istorije koje se u njima uče različite - istako je Baljak.

Posebna vrednost filma je, prema mišljenju Baljka, ekskluzivni arhivski materijal (do sada nedostupna vojna arhiva i amaterski snimci) i to što su glavni junaci sukobljenih strana ponovo na jednom mestu.

- Svakog 18. novembra u Vukovaru se napravi prigodna proslava. Govori se o tome šta se desilo, pominje se Grad heroj, dragovoljci. U našem filmu su, međutim, obe strane suočene, pozvane da daju svoju verziju. To će za obe strane biti šok. Posle 15 godina samo jedne istine. Film neće voleti ekstremisti ni sa jedne ni sa druge strane. Svesni smo da je apsolutna istina nemoguća, važno je da nismo bili jednostrani, mnoge stvari još uvek saznajemo - dodao ja Baljak.

Među sagovornicima je bio i ekipu B92 primio i Martin Špegelj.
- U Srbiji je on u svesti ljudi težak zlikovac, to je kao da sam sa Hitlerom razgovarao. U filmu učestvuju i glavni komandanti odbrane Vukovara, ratnici, dobar deo hrvatske političke ekipe, oni koji su ovde prisilno mobilisani, dobrovoljci, četnici, nacionalisti, neki koji su bili na funkcijama. Film više govori slikom nego rečima i gleda se kao igrani film - rekao je Baljak.
      

Filmske kockice nemogućeg mozaika

- "Vukovar - poslednji rez" je filmski pokušaj da se napravi dobra i istinita priča o onome što se u Vukovaru dešavalo u proleće, leto i jesen 1991. I nešto pre toga. I nešto malo posle te tragične 1991. godine. I o onome šta su istorijske, emotivne posledice svega nakon godina bola, patnji i razaranja. Cilj je bio neostrašćen, nepropagandni, ni srpski ni hrvatski film. Pokušali smo da uz pomoć preživelih ljudi i dostupne arhive sklopimo kockice nemogućeg mozaika. Film je u službi istine. Svi smo bili zainteresovani za priču o Vukvoaru jer je ona deo naših života. Pokušali smo da shvatimo zbog čega je baš Vukovar, bogati slavonski gradić koji je slovio za Jugoslaviju u malom, Titov ogledni grad bratstva i jedinstva, doživeo potpunu apokalipsu - zaključio je Janko Baljak.
   

Izvor: Glas Javnosti \ V. Milivojević