Jadranka Jovanović: Sprema mi se lomača
Najveći kritičar među kulturnim poslenicima, sopran svetskog glasa, smatra da su na vlasti slabići u koje ne veruju ni roditelji, a da su skandali ugrozili kulturnu budućnost Srba

Posle mamutske turneje širom Zemljine kugle, tokom koje je u protekloj godini nastupala na najeminentnijim operskim scenama, naša operska diva Jadranka Jovanović ovih dana intenzivno radi na pripremi i organizaciji svog solističkog koncerta na Kolarcu koji će biti održan 11. februara. Biće to neka vrsta retrospektive dosadašnjeg rada ove umetnice.

* Poznati ste kao veliki kritičar situacije u našoj kulturi. Ima li srpska kultura, a samim tim i opera, svoju budućnost?
- To je jedna velika tema. Ima sjajnih pojedinaca, vrednih i disciplinovanih. Ali, problem je u tome što sve ono što se kritikovalo do 2000. sada se - multipliciralo! I naravno, uvek iza svega što se dešava viri nečija partijska pripadnost! Šta god da pokušate da istražite, gde god začeprkate zašto neko radi ovo ili ono - videćete da to radi zbog partijske pripadnosti! Kad malo analiziram, oni sa najmanje sposobnosti dolaze na mesta gde mogu sami sebi da udele ono što mogu da postignu. Uopšte, udružuju se oni kojima je jedini izlaz da pripadaju nekome. I oni se udružuju tamo odakle ih neki kumovi i rođaci mogu postavljati na određena važna mesta.

* Zar to ne ugrožava kulturni prosperitet našeg naroda?
- Niko u društvu ne razmišlja o tome. Niko ne postavlja pitanje odgovornosti prema naciji. Turbo-folk je mala beba u odnosu na ono što se sada dešava. Pogledajte televizijske emisije. Poslušajte taj rečnik, te teme, čitave doktorske disertacije na najprizemnije teme i događaje! Ko to tamo donosi? Zbog čega? Ko vodi računa o zdravlju nacije? I ko je taj ko ne vodi računa o svemu tome, a trebalo bi to da čini? Mene često zovu da učestvujem u mnogim TV emisijama. U kojoj od njih da se pojavim? Zašto su kod nas političari jedine zvezde? Možda je to plan za Srbe. Možda je to plan onih koji vode zemlju. Ima li emisija izvan politike? Sve je puno skandaloznih, najstrašnijih tema dovedenih do vulgarnosti, u kojima se sve može i sve je dozvoljeno. Ja uskoro neću ići ni na jednu televiziju.

* Ranije smo ipak imali izbor, zar ne?
Da. A sada ga više nema. S druge strane, ima emisija koje razvijaju gladijatorsku borbu. Ja sam se borila lepo, za umetnost, a ne tako što ću u tri minuta da se sa svojim sagovornikom ili sagovornicima rvem kao u kakvoj areni. Ali, svi pristaju. Svi učestvuju, čak i oni od kojih to nisam očekivala. Šta se to desilo da i normalni ljudi postanu vulgarni, prosti? Kako god bilo, zbog svega što sam do sada rekla sprema mi se lomača kao za Jovanku Orleanku.
   
      
Koncert iz bajke na Kolarcu

- Po ko zna koji put povela me je mašta. Ja ću 11. februara imati nešto što se može nazvati koncertom na Kolarcu. Zapravo, ja sam htela da napravim nešto što mislim da je dobro i novo, jer posedujem čitav niz snimaka sa mojih nastupa širom sveta. To je čitavo malo bogatstvo, jedinstvena lična videoteka u kojoj je zapisan sam vrh operskog pevanja. To su zaista istorijski dragoceni zapisi sa Domingom, Hoseom Karerasom, Peterom Dvorskim, Hozehurom, tenorom koga smatraju naslednikom Dominga, ali i snimci iz Kine, gde sam pevala pred 45.000 ljudi sa kineskim tenorom, ali i druga gostovanja, iz celog sveta... Tako da sam pomislila da je pravo vreme da ja to sve skupim na jedno mesto i da to bude moja video monografija. Zato sam se odlučila da na Kolarcu emitujem deo tih mojih snimaka.
      
      
      
   

* Da li je to plan naše budućnosti?
- Ja postavljam pitanje da li je to plan za našu decu? Da su drski, agresivni, da se bore za ružno, da budu poznati, skandalozni, agresivni? Kad pitate gde ide opera, više ne znam šta će zadovoljiti naše gledalište. Kad se iscrpe svi skandali, da li će, na primer, neki reditelj režirati pravo ubistvo na kraju neke predstave u pozorištu?

* Šta onda raditi?
- Treba ostati svoj u ovoj branši. Tako je jedino moguće da opstaneš. Ne postoji situacija koju ja ne bih mogla da savladam, jer verujem u sebe. Nije beogradska opera jedini put. I ja se toga držim. Ja sve svoje nastupe i kontakte radim sama i idejno i menadžerski. Ne znam zašto bi mene sprečilo nečije maltretiranje. Kad bi ljudi mogli da veruju u sebe po principu hoću-mogu i bili na važnim mestima u sferi kulture i politike, bili bi put za prosperitet. Slabi su na vlasti, a u njih ne veruju ni njihove majke.

* Imate li pomoć prijatelja?
- Šta će meni prijatelji kad ja imam sebe ovakvu? Meni treba samo korektan čovek preko puta mene. Nisu mi potrebni kumovi, rođaci, ministri. Ovo je mala zemlja, mali grad, i svi se mi poznajemo međusobno. Tačno se zna ko je izdajica, prevrtljivac, ko je potkupljen, stalno iznova. To znamo nepogrešivo. Kažite mi bilo koje ime, dovoljno mi je da vidim, da pratim TV emisije, i sve će mi biti jasno. Kad je čovek svoj, onda je miran i nema drugo do sažaljenja za one koji su drugačiji, za one koji se snalaze. Njihov jedini dar je da se dobro snađu. Na to troše energiju. To je njihov rad.

* Kako prevazilazite ili, bolje rečeno, živite i radite u ovim okolnostima?
-Tako što se družim samo sa izuzetnim, kvalitetnim ljudima. Ko god se pokaže nekvalitetan, on ispada iz mog srca. Uticaj na mene ima samo onaj ko je u mom srcu. On može da me uznese. Ko ispadne on nije važan.

* Čemu težite?
Vedar duh, milost od ranog jutra od kada ustanem, vedrina i humor su ono čemu težim. Naučila sam da je za mene samo ono što je u mom dvorištu. Ne zavirujem u tuđe. Ono što mi fali odlučim da sama steknem, zaradim. To je osnov harmonije u nama, da budemo zadovoljni onim što nam je dato. Treba težiti ostvarenju svojih ambicija, jer ukoliko se ne radi na tome, one se mogu pretvoriti u nešto što će nas ubiti. Potrebno je da ste strogi prema sebi, da razmišljate, da osećate, da budete pravedni i da je pravednost nešto čemu težite.
Razgovarala: Mila Milosavljević

Izvor: Start