Divac i Danilović nemaju dokaze da su ulagali novac
Tvrdnje gospodina Vujoševića da su ugovor s Pivarom MB omogućili bivši asovi Partizana je loš pokušaj manipulacije i bespotrebnog izmišljanja zasluga

Ružnim kazivanjem o radu "prethodne uprave'' KK Partizan, Duško Vujošević, trener Partizana, onemogućio mi je da ostanem dosledan u stavu da ne izlazim u javnost i ne pojašnjavam razloge svog demisioniranja s mesta predsednika KK Partizan.

Smetala mi je ocena u javnosti da sam "pobegao'' s mesta predsednika na pritisak Đorđa Čolovića , Dragana Todorića i Duška Vujoševića, ali sam pritisak te neistine izdržao u nameri da mom voljenom Partizanu ne smetam da uživa u danima nakon osvajanja titule a ljudima koji ostaju u klubu ostavim mir.

Ovog puta Duško Vujošević je pod terminom ''prethodna uprava'' u lošoj konotaciji okvalifikovao imena: Gorana Pitića, Dragana Kovačevića, Zorana Antića, Marka Goranovića, Aleksandra Milutinovića, Milana Vasiljevića, Radosava Dimitrijevića i moje ime (članova koji su napustili klub), kao i Dušana Pavlovića, Đ. Čolovića, R. Sočanca, B. Krstovića i M. Nenezića, koji su ostali.

Zbog čestitosti ovih ljudi i ličnog dostojanstva, primoran sam da javnosti a naročito navijačima Partizana iznesem gole činjenice.

- Grupa partizanovaca 6. avgusta 2004. kontaktira sa mnom i predlaže preuzimanje kluba.
- Za sedam dana oformljujem upravni odbor i 13. avgusta 2004. preuzimamo KK Partizan

- Na primopredaji utvrđujemo (zapisnički) da KK Partizan duguje preko 300.000 evra

- Dobijamo informaciju da su gospodin Vlade Divac i gospodin Predrag Danilović uneli u novčane tokove KK Partizana sopstvenih oko 1.000.000 evra o čemu ne postoji zakonski valjana dokumentacija

- KK Partizan usvaja budžet za sportsku 2004/05. godinu pre početka sportske sezone i utvrđuje rashode i izvore finansiranja shodno ciljevima

- Sportski cilj uprave za sezonu 2004/05. bilo je osvajanje titule prvaka države kao imperativ i plasman što dalje u Evropi kao konstantna strategijska orijentacija

- Klub nije menjao organizacionu i kadrovsku strukturu od mog odlaska sa mesta predsednika kluba 1997. godine, a spoljne okolnosti, kako ekonomske, tako i političke, totalno su se promenile

Najznačajniji jednokratni posao svake uprave jeste sklapanje ugovora o generalnom sponzorstvu. Bivša uprava je to uspešno uradila s kompanijom Pivara MB.

Tvrdnje gospodina Vujoševića da su taj posao omogućili g-din V. Divac i g-din P. Danilović loš su pokušaj manipulacije i bespotrebnog izmišljanja zasluga Divcu i Daniloviću, koji imaju dovoljno sopstvenih zasluga u košarci. S druge strane, takva tvrdnja vređa našeg partnera u tom poslu, gospodina Milana Rodića, prvog čoveka Kompanije "Rodić" (kojoj pripada Pivara MB), koji je eksplicitno tržišno orijentisan i ne daje 400.000 evra ni na čije ime i prezime, već na interes - u ovom slučaju korišćenja imena i dela KK Partizan.

Ovom prilikom zahvaljujem svima koji su pomogli da se ovaj posao ostvari, a posebno gospodinu Tomi Baboviću iz agencije "NJatch Out'' koji nam je omogućio prvi kontakt s gospodinom Milanom Rodićem.

Sklopljeni su i novi ugovori "sponzora šampiona'' u vrednosti od više stotina hiljada evra, a nedostajući kapital za uspešno finasiranje svih aktivnosti klub je ostvario kreditom kako je budžetom i predviđeno.

Tačno je da je klub uzeo kredit od 1.500.000 evra do mog odlaska, ali je i tačno da su od tog iznosa plaćeni najskuplji igrači Dejan Milojević i Predrag Šuput za tekuću sezonu 2005/06. Takođe, tačno je da je klub po osnovu raznih privrednih aktivnosti za nepunih 10 meseci prihodovao bespovratnih 1.100.000 evra.

Kada klub nema dovoljno finansijskih sredstava, onda ili prodaje igrače, što je činila uprava pre nas (prodali su Vujanića, Krstića,Vardu), ili uzima kredite, što smo činili mi.

Mi smo zastupali stav koji je lako argumentovati; da je bolje za sve učesnike u sportu da se igrači ne prodaju mladi već da se afirmišu, igrački sazru i vrate uloženo kroz sportski rezultat i veću cenu koja će se za njih postići u kasnijoj fazi. U tom konceptu dobijaju svi učesnici u sportu: klub (sportske trofeje, više novca u kasi i višu cenu u sponzorskim ugovorima); našoj košarci raste ugled u Evropi; grad Beograd dobija duže vreme promocije; država veći devizni priliv.

Mi smo našeg kreditora (našu poslovnu banku) ubedili da isprati naš klub u finansijskim poslovima na primeru Vujanića i Krstića za koje bi se, da su ostali u klubu duže, dobila značajno viša cena od iznosa uzetih kredita.

Uostalom, u periodu april-jun 2005. meni je kao predsedniku kluba ponuđena cena od 1.600.000 evra od poznatog španskog kluba za našeg mladog spoljnog igrača o čemu sam uredno obavestio našu poslovnu banku koja je takođe zauzela stav da ne prodajemo igrače. Dakle, prodajom pomenutog igrača KK Partizan bi vratio kredit od 1.500.000 evra i ostalo bi mu 100.000 evra.

Mnogo je važnije pitanje da li titula prvaka države SCG vredi 2.700.000 evra?!
Sadašnjem predsedniku Partizana preporučujem da zaštiti klub od neuspelih pokušaja Duška Vujoševića da pored funkcije trenera obavlja i funkciju sportskog direktora, poslovnog direktora, predsednika kluba i predsednika skupštine, kao i da spreči uspešne pokušaje D. Vujoševića da svađa KK Partizan s drugim klubovima, savezima, ligama, sudijama, cenjenim sportskim funkcionerima, uspešnim privrednicima, institucijama sistema, pa čak i državom.

Protiv D. Vujoševića nemam ništa lično. Naši životni putevi ukrstili su se samo u sferi mesta i uloge KK Partizana u našoj i Evropskoj košarci. Siguran sam da nas veže ljubav prema Partizanu. Za mene je on dobar trener, ali lokalnog dometa, jer na tabeli evropskih rezultata ime D. Vujoševića ne postoji.

Svi kažu da D. Vujošević stvara igrače! Nisam kompetentan da to procenjujem ali me zbunjuje kazivanje rodonačelnika srpske košarke, profesora Aleksandra Nikolića, s kojim sam imao čast da radim u sezoni 1994/95, "da se igrač rađa a trener može da ubrza ili uspori njegov razvoj".

Dušku Vujoševiću preporučujem da razloge nemoći u Evropi i pojedinih neuspeha u Jadranskoj ligi potraži najpre kod sebe, da prestane da bude glavna zvezda kluba jer to treba da budu pojedini igrači, da shvati da u ovoj siromašnoj zemlji postoje i preče stvari, da će država pomagati i premirati uspehe, ali samo međunarodne, kako je i dosad činila, a da košarkom ponajviše treba da se bave oni koji od nje jako dobro žive.
U Beogradu, 09. 01. 2006. god dipl. ecc. Jovica Pavlović,
predsednik "prethodne uprave KK Partizan''

Izvor: Start

Divac je pokrenuo akciju"Mozes i ti"!Da li neko zna da je od te organizacije dobijen novac za lecenje ili drugo?

Ja sam licno dao pare za tu akciju...nadam se da nije neka mucka u pitanju 

Pustali smo mail na njihovu adresu za pomoc Miodragu Petrovicu,ali nismo dobili nikakvu informaciju,niti povratan odgovor!