Adolf Galand

Adolf Galand (19. marta 1912 - 9. februar 1996.) je bio nemački lovački as u Drugom svetskom ratu i komandant lovačke avijacije.

Rođen je u Vesterholtu u Vestfaliji kao drugi od četiri sina u porodici zemljoradnika. Završio je Hindenburgovu školu u Bueru i 1932. god. nakon koje je pošao u pilotsku školu nemačke nacionalne avio-kompanije Lufthanza. 1933. god. pristupio je Luftvafe koja je tada bila u ilegali zato što je nemačkoj posle Prvog svetskog rata, Versajskim sporazumom bilo zabranjeno da ima ratno vazduhoplovstvo. Borbenu obuku završio je 1935. god. u Italiji i bio je raspoređen u 1. lovačku grupu koja je bila stacionirana u Dobericu.

Tokom Španskog građanskog rata stekao je čin kapetana i dobio komandu nad 3. lovačkom eskadrilom u sastavu Legije Kondor koja je bila stacionirana u El Ferolu. Od sredine 1937. god. leteći na Henkelu He-51 izvršio je preko 300 borbenih letova ali nije ostvario ni jednu vazdušnu pobedu. Po povratku u Nemačku 1938. god. kraće vreme je radio kao probni pilot u ispitivačkom centru Rehlin. 1939. god. odlikovan je Španskim krstom.

Neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata unapređen je u čin kapetana. Za vreme napada na Poljsku leteo je kao vođa eskadrile na dvokrilcu Henšel Hs-123. Izvršio je 50 borbenih letova za 27 dana koliko je ukupno trajala poljska kampanja. U toku kampanje Galand je predvodio jedinicu koja je bila namenjena za napade na zemaljske ciljeve i nije ostvario ni jednu vazdušnu pobedu ali je odlikovan Gvozdenim krstom II klase. 1940. god. prekomandovan je u 27. lovačku grupu (JG-27). Njegova dva brata su takođe bili piloti; Paul je poginuo 1942. a Vilhelm 1943. god.

Od juna 1940. god. učestovao je u Bici za Britaniju kao komandir 23. a zatim i 26. vazduhoplovne grupe koja je letela na Meseršmitima Me-109 i bila stacionirana u Pa de Kaleu. U julu iste godine je prvo unapređen u čin majora, a zatim i u komodora, da bi u novembru stekao čin Oberlojtnanta. Do kraja Bitke za Britaniju postigao je 58 vazdušnih pobeda. Bio je oboren samo jednom 21. juna 1941. god. Nakon što je u novembru 1941. god. postigao svoju poslednju zvaničnu pobedu (postigao je 97 vazdušnih pobeda), Herman Gering ga je postavio na položaj generala lovačke avijacije. Na ovom položaju nasledio je Vernera Moldersa koji je poginuo u avionskoj nesreći. Na ovoj funkciji Adolf Galand je organizovao vazdušnu zaštitu prilikom prolaska nemačkih ratnih brodova Šarnhorst, Gnajzenau i Princ Eugen kroz Lamanš. 1942. god. leteo je na jednom od prvih prototipova novog nemačkog mlaznog lovca Meseršmit Me-262. Posle ovog leta Galand je svoje iskustvo opisao na sledeći način: "Osećao sam kao da me anđeli nose...". Bio je izuzetno oduševljen novim avionom i zalagao se za njegovo što brže uvođenje u naoružanje Luftvafe.

Buntovnik po prirodi često je kritikovao svog pretpostavljenog Geringa zbog čega se distancirao od nacističkog rukovodstva. Posle pobune pilota-lovaca koja se odigrala u januaru 1945. god. razrešen je dužnosti. U martu 1945. god. oformio je elitnu lovačku jedinicu JV-44, kojom je komandovao sve do 26. aprila 1945. god. kada je njegov avion teško oštećen, a on ozbiljno povređen prilikom prinudnog sletanja. Rat je završio sa 103 postignute vazdušne pobede za šta je odlikovan Viteškim krstom sa hrastovim lišćem, mačevima i dijamantima.

Zarobljen je 14. maja 1945. god. i bio je u zarobljeništvu sve do 1947. god. Posle oslobađanja je radio u RAF-u gde je obučavao engleske pilote taktici. Od 1948. do 1955. god. radio je zajedno sa drugim veteranima Luftvafe kao savetnik u argentinskom ratnom vazduhoplovstvu. U februaru 1954. god. oženio se Silviniom fon Donholf. Potom se vratio u Nemačku gde je osnovao avijacijsku firmu.

Njegova biografija "Od prvog do poslednjeg" objavljena je 1957. god.

Izvor: Wikipedia