Nikola Simić (18. maj 1934-) je poznati srpski glumac. Igrao je u mnogobrojnim filmovima i TV serijama. Proslavio se ulogom Mite Pantića u filmovima "Tesna koža" (1982), "Tesna koža 2" (1987), "Tesna koža 3" (1988) i "Tesna koža 4" (1991). Takođe je ostvario dobre uloge u TV serijama "Srećni ljudi" (1993, 1995) i "Porodično blago" (1998, 2001).

1959   Sam    
1960   X - 25 javlja    
1965   Gorki deo reke    
1966   Pre rata kao Ljubomir Protić   
1967   Koraci kroz maglu    
1968   Uzrok smrti ne pominjati kao fotograf   
1969   Veliki dan    
1972   Devojka sa Kosmaja kao partizan   
1974   Košava    
1975   Hitler iz našeg sokaka    
1977   Hajdučka vremena    
1978   Nije nego kao direktor   
1978   Pogled u noć    
1981   Laf u srcu    
1982   Tesna koža    
1984   Davitelj protiv davitelja kao inspektor Ognjen Strahinjić   
1984   Moljac    
1984   Nema problema    
1985   Ćao, inspektore    
1986   Druga Žikina dinastija    
1986   Majstor i šampita    
1987   Tesna koža 2    
1988   Sulude godine    
1988   Tajna manastirske rakije    
1988   Tesna koža 3    
1989   Vampiri su među nama    
1991   Svemirci su krivi za sve    
1991   Tesna koža 4    
1995   Treća sreća    
1996   Doviđenja u Čikagu    
1998   Lajanje na zvezde kao direktor gimnazije   
2000   Tajna porodičnog blaga    
2001   Bumerang

Izvor: Wikipedia

Nikola Simić o 40 godina predstave "Buba u uhu"

Popularni glumac Nikola Simić izjavio je da se oseća fenomenalno pred predstavu "Buba u uhu", koja će biti izvedena na sceni teatra "Bojan Stupica" 7. juna, tačno na datum premijere održane pre čitavih 40 godina.

Simić je istakao da svoju dugovečnost ova komedija, koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda, duguje prvenstveno publici, ali i ljubavi koju u nju ulažu članovi ansambla.

"Stvarno nismo ni sanjali da će trajati toliko", rekao je on, pominjući i svoje kolege koji su za svo to vreme ostali u predstavi Branku Petrić, Radu Đuričin, Vlastu Velisavljevića, Tonija Laurenčića.

Tokom decenija bilo je različitih promena i uskakanja, glumci su polako napuštali predstavu, a "eto mi smo ostali kao poslednji mohikanci".

Podsetivši na početke predstave, u diplomskoj režiji Ljubiše Ristića, Simić je ukazao da je bilo i kriza, pa čak i razmišljanja da se skine sa repertoara.

"Mislim da je to prvi vodilj koji se igrao kod nas. Taj žanr nije gajen. Ja uvek govorim - spremati komediju, to je kao da za gluvoneme radite, ne znate gde će biti reakcija publike. Znate tek sa premijerom", kazao je on.

Prema njegovim rečima, stvaranje predstave je nešto kao i porođaj.
"To je porođaj. Tek na premijeri smo mi u stvari videli kakav smo posao napravili. I posle kako se predstava sve više i više igrala mi smo se, što se kaže, zahuktali i tako do dana današnjeg".

Simić je istakao da se ansambl uvek seti i kolega koje su bile u predstavi, a više nisu među živima - Zorice Šumadinac, Marka Todorovića, Slobodana Đurića, Mihaila Kostića Pljake...

Na pitanje u čemu je tajna tolikog trajanja, odgovorio je da ga to često pitaju.
"Ja kažem samo zahvaljući publici. Da nije publike ne bi bilo ni nas, ne bi bilo predstave, a šta je publika pronašla u ovom komadu, to je zagonetka. To je ili- ili. U životu čovek uspe ili ne uspe. A posle tražiti i čeprkati po tome kako, zašto, zbog čega, mislim da je to iluzorno".

Simić je ocenio da je publika jednako oduševljena nekada i sada i dodao da u gledalištu često ima i dece.
"To je nama drago. Mladi dolaze. Ima ljudi koji su po dvadesetak, tridesetak puta gledali 'Bubu'. Nekad me zaustavljaju i kažu kako su oni kao deca gledali i sad svoju decu dovode na predstavu", istakao je Simić.

Što se tiče promene predstave tokom decenija, izjavio je da je glumci sami "šrafe" i da je reditelj Ristić to prepustio njima.

On je naglasio da je za dugovečnost predstave zaslužna i ljubav.
"Tu predstavu igramo s ljubavlju. To kad je 'Buba' na repertoaru, to je kao porodica koja se okupi. Kao na slavi ili na nekoj svetkovini. Mi smo raštrkani i onda se toga dana skupimo i to je za nas veselje", istakao je on.

Simić je najavio da će povodom jubileja biti organizovan skup i druženje ansambla u restoranu "Molijer" pri Francuskom kulturnom centru, s obzirom da je autor "Bube" francuski pisac Žorž Fejdo, najplodniji svetski autor u žanru bulevarskih komedija.

S druge strane, ukazao je da se u samom Jugoslovenskom dramskom pozorištu "Buba u uhu" tretira kao pastorče.
"Smatra se da je to predstava koja ne zaslužuje neku naročitu pažnju, da nije umetnost. Mada, svi sponzori uglavnom traže karte za 'Bubu'", rekao je on.

"Tako su govorili i za film 'Tesna koža', novine su nas 'iscepale' da to nema nikakve vrednosti. Međutim, to je ostalo, a ima predstava koje su mnogo pretendovale, neverovatno skupe, glamurozne i sa velikim dekorom, pa su igrane dva puta i skinute sa repertoara jer nemaju publiku", napomenuo je on.

Simić je izrazio uverenje da će ansambl "Bube u uhu" istrajati i nastojati da obeleži 50 godina igranja. U svojim zrelim godinama Simić je odlučio da se oproba i u mjuziklu i ove sezone uspešno debitovao u "Producentima" u Pozorištu na Terazijama.

Na pitanje koji je njegov recept za energiju, izjavio je da je izvorna energija u samom čoveku.
"Smatram da je ljubav pokretač svega. To je davanje, to je nešto što je nemerljivo. Čovek ili voli, ili ne voli. To je sposobnost da date sebe i da prihvatite onog drugog, sa svim njegovim manama i vrlinama. U tome je draž, u davanju. Ja uživam u tome, da sebe dajem na svim poljima", kazao je Simić.


Izvor: Glas Javnosti

Mondo intervju: Nikola Simić

Legendarni glumac u intervjuu MONDO portalu otkriva detalje iz nove "Tesne kože", zašto ne gleda "uvelo i opalo lišće" i hoće li već jednom Mita Pantić postati viši samostalni referent.



Kada čujete ime Nikole Simića, šta vam prvo padne na pamet? Duško Dugouško, gospodin Šandebiz, Dimitrije Mita Pantić ili jednostavno, "legenda"? Sve navedeno, naravno.

 Upravo vam se svi ti likovi i ta jedna kvalifikacija i vrzmaju po glavi kada sednete preko puta glumca da sa njim popijete kafu. Neposredan, raspoložen, duhovit, Nikola Simić je sa razlogom jedan od omiljenih glumaca 20. i 21. veka. Razgovor sa njim je u isto vreme i privilegija i zadovoljstvo, a njegov brilijantni humor koji se krije iza svake druge rečenice, nam, bez imalo sumnje i potrebe, pokazuje zašto je dobitnik nagrade za životno delo za uloge u komedijama.

 Da li Vas je obradovala vest o snimanju nove "Tesne kože"?

 "Da, kako da ne. Sećam se kako su nas pljuvali na početku, kada je snimljen prvi film...To tada nije smatrano za umetničko delo, međutim godine su prošle, a ljudi i dalje vole taj film. To je sad kult".

 Kako objašnjavate uspeh serijala i činjenicu da su replike iz filma našle put do naše svakodnevnice?

 "Mislim da je film bliže ušao u bit porodice, kao i serija 'Ljubav, navika, panika' koja je naišla na izuzetan prijem kod publike. Najbolji pokazatelj toga koliko je film uspešan jesu naši dečaci koji brišu šoferšajbne, naši dragi Romi koji me odmah oslovljavaju sa 'Pantiću'. To, i kada me zaustavljaju na ulici da pitaju kada će opet biti snimljen film, najbolji je pokazatelj da ste ljudima ušli pod kožu".

 Dok gledamo filmove "Tesna koža" Pantići deluju kao prava porodica i kao da režiser nikada nije rekao ni "rez" ni "idemo ponovo". Kako je tako velika ekipa uspela da postigne takav efekat?



"Važno je da postoji pozitivna energija u ekipi. Svi mi imamo neku auru oko sebe i jednostavno se 'osetimo'. Znate ono kad sretnete nekoga i odjednom vam ta osoba postane odbojna, a da ni ne znate ništa o njoj? Isto tako se i zbližite sa nekim i on vam odjedared postane blizak. Mislim da je sve stvar te pozitivne energije. Ali, i vremena su bila drugačija. Danas nema tih druženja posle obavljenog posla. Bili smo kao porodica, a danas se to zadržalo samo u pozorištu na Terazijama gde igram u 'Producentima'".

 Posle puno vremena, "porodica" je ponovo na okupu. Šta možemo da očekujemo u novom filmu?

 "Biće tu svega! Biće komično. Ima puno likova, imam unuke, zeta, snaju advokaticu, podstanarku i svastiku koju igra Seka Sablić".

 O direktoru Šojiću, tačnije Milanu Lanetu Gutoviću je rano pričati. Snimanje još nije počelo, a i da li će Lane reprizirati ulogu korumpiranog direktora "je pitanje za režisera, producente...".

 Iako kreator vizuelnog identiteta i Pantića i Šojića, Simić nikada nije zamerio Milanu Lanetu Gutoviću što je snimio seriju "Bela lađa" Siniše Pavića.

 "Lanetu da zamerim?! Taman posla!", rekao je Nikola Simić i dodao i da je i on dobio ponudu da reprizira kultnu ulogu u toj seriji, ali da su ga odbili zbog honorara i "zamenili" Petrom Kraljem.

 "Petra sam cenio i kao glumca i kao čoveka. On je ostavio neizbrisiv trag. Sećam se da me je nekoliko puta zvao i pitao da li bih se ja ljutio kada bi on igrao lik Mite Pantića u seriji. Naravno da se nisam ljutio. Producentima je bilo važno da ga neko igra, a da li je to Mile ili umesto Mileta Đoka, a ako Đoka ne može onda Žika...to nije bilo važno".

 Da producenti danas gledaju da prođu što povoljnije, govori i činjenica da je Nikola Simić trebalo da udahne život Velikom Štrumfu u sinhronizaciji novog filma. "Kada su čuli cenu uzeli su drugog...Opet, njima nije važno ko je u pitanju, velika imena su radila sinhronizaciju u Holivudu, a nama je vazno da to sve bude sto jeftinije"

 Tako nekako izgleda i današnja televizija...Pitali smo Nikolu Simića šta misli o programu, a reč koju je glumac upotrebio da sumira većinu stvari koja se servira gledaocima je - "koješta".

 "Danas nemate, recimo, crtaće sa dušom, ali zato na svakoj televiziji imate pucnjavu, serije i vampire! To su neke jeftine stvari koje služe da ispune program. Ne mogu ja da gledam 'uvelo lišće' i 'opalo lišće' tu suza koliko hoćeš! Još malo pa ćemo peškire da stavljamo oko televizora da ne iskvasimo patos", smeje se Simić.

 Poslednji film koji je pogledao je "Pasija" Mela Gibsona koji mu se "baš i nije dopao", ali je glumcem Džejmsom Kavizelom oduševljen. Isto kao i legendarnim Paćinom i De Nirom, ali sebe skromno, na naše izgovaranje imena "Nikola Simić" u tom nizu, ne želi da svrstava među velikane.

 "Ja sam samo svoj".

 Legendarnog glumca smo pitali reč-dve o jednom drugom liku po kojem ga pamtite...



"Prvi Duško Dugouško bio je Mića Tatić. On je okupio ekipu s Đuzom, Nadom Blam...a onda je jednog dana trebalo ja da glumim Duška. Pitao sam se kako cu ja to, a onda pomislio - isto kao i on. Tako je nastao taj unjkav glas", prica Nikola Simić dobro poznatim glasom koji nam je svima nekada davno govorio "druškane, koji ti je vrag".

 Imitacijom Duška Dugouška uspeo je da nas vrati u detinjstvo i jos jednom pokazao zašto ga volimo. Njegov vedar duh, neposrednost, inteligencija i osmeh su sa neke druge planete, a njegove uloge vanvremenske. Kao i ona koja nam je nedostajala od 1991. godine, kada je snimljena "Tesna koža 4". Vreme od tad je "prekraćivao" serijama, pozorištem, ali i pisanjem jednog scenarija.

 Sa prijateljem i kolegom Zoranom Davinićem spremio je seriju "Zlatno jaje"koju nam je do detalja opisao. "Bez snimanja i zapisivanja", bile su instrukcije legende, nakon čega je usledela priča o komičnim likovima iz serije.

 Obećali smo da nećemo ni reč preneti o radnji serije, ali verujte da je njegovu priču prekidao smeh, i da nije bilo "suvog oka" u prostoriji u kojoj je govorio o dogodovštinama junaka koji su, na našu veliku žalost, za sad samo na papiru.

Kad smo se opraštali od legende srpske kinematografije, nismo mogli, a da ne upitamo ONO pitanje - hoće li Dimitrije Mita Pantić postati već jednom viši samostalni referent.

 Uz širok osmeh "Mita" je rekao: "Ja mislim da ću doživotno ostati mlađi referent!".

 I treba. Baš takvog ga i volimo!



Izvor: Mondo