Da li je došlo vreme za povratak cepelina?

Era vazdušnih brodova lakših od vazduha, takozvanih cepelina, praktično se završila 6. maja 1937. godine, eksplozijom luksuznog nemačkog prekookeanskog dirižabla Hindenburg.

Proizvodnja helijuma je u to doba bila veoma skupa pa je Hindenburg bio napunjen zapaljivim vodonikom, što se pokazalo kao fatalna greška. Istovremeno, avioni su postajali sve brži, veći i bezbedniji. Ali sa današnjim lakim, sintetičkim materijalima i efikasnijim motorima, mnogi konstruktori pokušavaju da obnove izgradnju vazdušnih brodova. Grupa entuzijasta iz Ohaja namerava uskoro da isproba prototip svog dirižabla, nazvanog Dajnalifter, nadajući se da bi mogli da zainteresuju krupnije investitore. Dajnalifter je dugačak oko 35 metara, konstruisan od kompozitnog materijala presvučenog najlonom, a ispunjen je sa 467 kubnih metara helijuma. Stabilnost obezbedjuju dva para krila i dvostruki vertikalni stabilizator, a za pogon ima dva ultralaka motora. Konstruktori kažu da su uradili sve što je bilo moguće na papiru, u kompjuteru i u vazdušnom tunelu i da je sada ostalo samo da se na proleće izvrši probni let. Ako sve bude u redu, njihova kompanija Ohajo eršips namerava da sagradi znatno veći dirižabl koji bi, na primer, mogao da se koristi za dopremanje tereta u nepristupačna područja posle zemljotresa ili poplava, kada su putevi oštećeni.

Izvor: VoaNews

Pa kako stoje neke americke studije ocito da. Dobar je recimo i za izvidjanja i za laki prevoz ali i da okacis komunikaciounu opremu jer ima veliki domet a jeftinije od satelita. Ajd da napravimo jedan Burek dirizabl!