Kriminalci iz naše zemlje zauzimaju centralno mesto na Interpolovoj poternici

Srpska mafija se krije u Španiji i Švedskoj

Fotografije šestorice odbeglih pripadnika zemunskog klana, optuženih za ubistvo premijera Zorana Đinđića, od marta 2003. godine zauzimaju centralno mesto na prvoj Interpolovoj Internet stranici najtraženijih kriminalaca.

Pod oznakom „Wanted“ (Traži se) objavljene su poternice za Milanom Jurišićem, Ninoslavom Konstantinovićem, Aleksandrom i Milošem Simovićem, Sretkom Kalinićem i Vladimirom Milisavljevićem Budalom. Od prošle nedelje, ali na sajtu Interpola koji nije dostupan javnosti, ponovo se nalazi i fotografija Željka Maksimovića Make, kao i Nikole Maljkovića i Vladimira Jakšića, optuženih za ubistvo policijskog generala Boška Buhe 2002. godne. Od 290 odbeglih kriminalaca na javnoj Interpolovoj poternici nalazi se i Srđan Živković iz Aleksinca, optužen da je kao saučesnik Slovenca Silva Pluta, monstruma koji je 18. novembra prošle godine iskasapio Jasminu Đošić iz Aleksinca, pokušao da ubije Milovana Mladenovića (28). Na Mladenovića je, nekoliko dana pre ubistva Đošićeve, ispaljeno 27 hitaca.

Poternice

- Na Interpolovim poternicama nalazi se oko 350 naših državljana. Crvene poternice raspisane su za najopasnijim kriminalcima. Reč je o ljudima koji su optuženi ili već osuđeni za najteža krivična dela, kao što su ubistva, terorizam, organizovani kriminal... - kaže za „Blic“ izvor iz vrha srpske policije.

„Blicov“ sagovornik dodaje da su naši kriminalci u potrazi za utočištem stizali i u najudaljenije zemlje, ali su poslednjih godina najčešće hapšeni u Italiji, Nemačkoj, Austriji, Hrvatskoj i BiH.

Kad je u pitanju odbegla zemunska šestorka, srpska policija je njihov trag izgubila samo nekoliko dana posle 12. marta 2003. godine. Iz nekoliko stanova, iznajmljenih u beogradskim naseljima, tajnim kanalima uspeli su da do granice izbegnu svaku policijsku kontrolu i izađu iz Srbije. Iako su za svakog od njih u poslednje dve i po godine postojale određene indicije gde se kriju, i uprkos tome što su njihove slike na zidovima svih svetskih policijskih stanica, ova zemunska šestorka i dalje uspeva da izbegne hapšenje.

Stecište kriminalaca

Za braću Aleksandra i Miloša Simovića i Vladimira Milisavljevića u nekoliko navrata se čulo da se kriju u skandinavskim zemljama. Ime Miloša Simovića vezivano je i za tajno sklonište u Italiji, a ako je verovati nezvaničnim informacijama, pojedini „zemunci“ borave u Crnoj Gori. Prema pretpostavkama naše policije, Željko Maksimović Maka se najverovatnije krije u španskom gradu Marbelji, stecištu belosvetskih kriminalaca. Kao njegova odredišta spominju se i Kanarska ostrva, gde je nedavno uhapšen hrvatski general Ante Gotovina, ali i Kipar, gde je nekoliko najjačih crnogorskih biznismena novcem i uticajem stvorilo jaka i zaštićena uporišta. Veruje se da dane provodi na nekoj egzotičnoj plaži u društvu dvojice najprisnijih prijatelja - Nikole Maljkovića i Vladimira Jakšića.

I dok Maksimović zahvaljujići ranije stečenom bogatstvu i finansijskoj podršci uticajnih prijatelja ne mora da brine o materijalnim problemima, ostali begunci, posebno iz zloglasnog zemunskog klana, nisu te sreće. Najveći broj njih nastavio je s poslovima iz sive zone.

- Taktika kojom se Dušan Spasojević za života služio bila je da svoje vojnike, finansijski uvek drži na lancu. Isplaćivao ih je dnevno i nikada im nije davao previše keša da se ne bi otrgli od njega. Veći novac mogao je da „ušteka“ samo Sretko Kalinić, koji je bio glavni Spasojevićev likvidator. Finansijski dobro potkovan je i Ninoslav Konstantinović, koji je bio vođa zvezdarskog ogranka zemunskog klana. Ali, ma koju sumu novca da su izneli napolje, ona se u inostranstvu brzo topila. Svako bekstvo i skrivanje debelo košta. Odbegli „zemunci“, koji su u „Sablji“ ostali bez glavnog šefa, morali su da nastave sa „poslom“ u inostranstvu, naravno pod patronatom novog gazde, a kriminalnih klanova ima u celom svetu - kaže izvor „Blica“.

Za uspešno skrivanje u belom svetu najvažnija je dobra logistika. Pun kofer para predstavlja olakšavajuću okolnost jer samo novcem može da se plati celokupna infrastruktura uspešnog skrivanja.

Logistika

- Nijedan begunac ne beži bezglavo i bez plana. Svako odlazi tamo gde zna da će, uz sigurno ćutanje, biti sačekan, kod prijatelja, poznanika, rođaka, kolega iz „biznisa“. Posle prvih nekoliko dana kada se čak ni prozoru ne primiču, kreće priprema terena za opstanak u tuđini. Kupuju lažne pasoše, vozačke dozvole, a dobro urađen falsifikat košta po nekoliko hiljada evra. Sa takvim papirima nabavljaju automobile, specijalne mobilne telefone, kartice, koje non-stop menjaju da im se ne bi ušlo u trag. Onda kreću u „biznis“. Za svakog begunca najvažniji su jataci - mreža ljudi koja ih pokriva u svakoj situaciji. Tu je i osoba od poverenja koja će dojaviti porodici da je begunac „na sigurnom“. Upravo na kontaktu sa suprugama ili devojkama, begunci najčešće i padaju. Dejan Milenković Bagzi uhapšen je prošle godine u Grčkoj nakon što su presretnuti njegovi telefonski razgovori sa suprugom Jasnom. Prošlog meseca u Švajcarskoj uhvaćen je odbegli zatvorenik Zoran Raković Serdar, koji je lociran na osnovu razgovora sa devojkom iz Srbije.


Izvor: Blic \ Tamara Marković-Subota