Književnica Agata Kristi koristila je reči koje izazivaju hemijsku reakciju čitalaca, zbog čega se njeni romani bukvalno ne ispuštaju iz ruku, pokazuje jedna neuorolingvistička studija.

Na osnovu proučavanja više od 80 romana Agate Kristi, stručnjaci sa univerziteta u Londonu, Birmingemu i Varviku zaključili su da pojedine fraze koje je upotrebljavala, služe kao okidači za podizanje nivoa serotonina i endorfina koji u mozgu izazivaju osećaj zadovoljstva.

Dr Roland Kapferer objasnio je da jezički šabloni koje je upotrebljavala Agata Kristi stimulišu jaču aktivnost mozga nego što je to uobičajeno.

Unuk Agate Kristi, Metju Pričard, izjavio je da to nije nikakva tajna, jer je ona, jednostavno, bila “pisac velikih zapleta”.

U okviru ove studije krimi romani Agate Kristi ubacivani su u kompjuter koji je dalje analizirao reči, rečenice i fraze.

Cilj ove studije bio je da se objasni popularnost knjiga autorke, koja je u svojim delima stvorila likove detektiva Mis Marpl i Herkula Poaroa.

Posebno su analizirane fraze poput "možeš li ovo da pričuvaš", “manje ili više”, “za dan ili dva”, “nešto nalik tome”…

Ustanovljeno je i da je Agata Kristi koristila veoma ograničen rečnik, kako bi čitaoci mogli da se koncentrišu na zaplet, a česta upotreba crtica (-) omogućava brži, direktniji narativ.

Agata Kristi ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći autor bestselera svih vremena, sa više od dve milijarde prodatih primeraka knjiga širom sveta.

Autori studije o toj spisateljici saopštili su i da će sada morati da ponove to istraživanje na primeru nekih drugih autora, kako bi videli da li njihova dela izazivaju slične neurološke reakcije među čitaocima.

Studija je sprovedena za kanal ITV 1, koji je 27. decembra emitovao dokumentarnu emisiju “The Agata Christie Code”.



izvor: b92.net/kultura