Preminuo Stevo Žigon

Istaknuti dramski umetnik Stevo Žigon preminuo je u sredu u 80. godini, saopšteno je iz Narodnog pozorišta u Beogradu. Glumac i reditelj Stevo Žigon rođen je 1926. godine u Ljubljani. Njegov glumački opus, obiman i raznovrstan, bio je zasnovan na preciznom psihološkom portretisanju i nijansiranju složenih karaktera. Najznačajnija ostvarenja kao glumac postigao je na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, kao i u brojnim ulogama na filmu, radiju i televiziji. Kao reditelj, Žigon je u predstavama insistirao na kontrapunktiranju literarne i scenske igre, pri čemu je posebnu pažnju pridavao značaju glumačke ekspresije. Žigon je nedavno proslavio 60 godina umetničkog rada i 10 godina od premijere predstave „Idiot”, koju je on režirao na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Datum sahrane i komemoracije povodom smrti Steve Žigona biće saopšteni naknadno, navodi se u saopštenju iz Narodnog pozorišta. (Beta)

Ode nam Ratko (Kriger). . .

Iako izreka kaze: "O pokojniku sve najlepse", ja ga nikad nisam volela... bio je veliki glumac, ali kao licnost poprilicno cudan... mracni princ ... Domace glumiste je izgubilo velikana, ali covecanstvo sumnjam da je nesto izgubilo..

Isto mišljenje sam imao i ja o Ljubi Tadiću.

slazem se u potpunosti sa
@Aneom

Poslednji intervju : Stevo Žigon
Oženjen sam najlepšom Srpkinjom
Kad mi dođemo na red da uđemo u Evropu, nje više biti neće, rekao je veliki umetnik u svom poslednjem intervjuu, koji je dao novinaru našeg lista 1. decembra

Malo je naših glumaca, a još manje reditelja koji zablistaju i traju šest decenija na umetničkom nebu. Jedan od njih je i Stevo Žigon. Uprava Narodnog pozorišta mu je ovih dana, u znak zahvalnosti, nakon izvođenja predstave "Idiot" uručila Pečat svog pozorišta i sliku Miće Popovića. Vidno zadovoljan tim gestom, iako umoran i bolestan, Žigon nije krio zadovoljstvo.

- Od skromnosti umreti neću, već od emfizema pluća. Ali, imao sam i puno sreće. Posle ruske škole, u Beograd me pozvao Bojan Stupica. Tadašnji upravnik Dedinac mi je odabirao repertoar, razvijao sam se polako, igrao u raznim komedijama. Od Hipolita prešao sam na mladog Madžbenksa, pa do Donjijera. Tako sam preko Franca fon Gerlaha, moje najteže i najveće uloge, došao i do Robespjera, koji je svakako moj glumački vrhunac.

* Odigrali ste i Jaga s nedavno preminulim Ljubom Tadićem na Lovrjencu u Dubrovniku.
- Ta gluma u paru, Otelo - Jago, bila je za mene preokret. Shvatio sam da treba da budem skroman u glumi. Jer, kad sam video ono ogromno nebo iznad sebe, ono more što je hučalo dole, shvatio sam da je sve što mi činimo nevažno u tim svemirskim prostorima. Tada se uvukla u mene neka stvaralačka skromnost, potreba da biram veoma prefinjena sredstava za svoje uloge i za odnose sa svojim partnerima. Što i jeste gluma - ostvarivanje odnosa s partnerima.

* Zbog čega ste važili za uobraženog glumca, kad ste se trudili da budete skromni?
- Skroman u sredstvima, a bio sam uobražen u sebi. Verovao sam u sebe i više nego što je trebalo, a i glumio sam u JDP sa Živanovićem, Rahelom Ferari, Marijom Crnobori i Mirom Stupicom. Godine 1948. sam statirao, a 1951. već sam igrao Madžbenksa, za koga sam od Isidore Sekulić dobio kritiku da je mladi glumac stvorio ulogu od same emocije. "Nikada nisam čula da darovita krv tako šapće sa scene". Kad mlad glumac dobije takvu kritiku, on može da se ponese.

* U čemu je, zapravo, tajna Vašeg rediteljskog umeća, s obzirom na to da su Vaše predstave dugovečne?
- U tome što sam imao dobru školu, dobre partnere i što sam u režiju ušao kao glumac, a ne kao reš pečeni diplomirani reditelj. Krležina "Agonija", koju sam režirao u Malom teatru u Moskvi, igrala se 218 puta. Moj "Hamlet" je igran sto puta. "Otelo" u JDP takođe sto puta, a "Kandida" 150 puta.

* Zašto ne priznajete profesiju dramskog reditelja?
- Smatram da je dramska režija produžena ruka glume. Škola za režisere bi trebalo da bude bar tri godine glume, a dve godine specijalizacije za režiju. Ne možete igrati fudbal, a da vam tim vodi neko ko igra pingpong.

* Iako ste Slovenac, veći ste Srbin od većine Srba u Srbiji. Kako ste doživeli nedavnu izjavu Janeza Drnovšeka na KIM?
- To što Drnovšek laprda uopšte nije važno i to ne treba slušati. Ne treba slušati ni naše šta govore. Svi oni su plaćenici. Kako ih nije sramota da uzimaju tolike plate? Da ne govorimo da su parlamenti samo paravani, jer odlučuje se na drugim mestima. Evropa će biti marginalni problem. Sve to što jedan Drnovšek ili svi ti Drnovšeci govore, sve su to sramne skupo plaćene gluposti. Kad mi dođemo na red da uđemo u Evropu, Evrope više biti neće!

* Lepota je kobna, kako za onog ko je stvara, tako i za onog ko je posmatra. Vaša žena je i danas lepotica?
- Imao sam tu sreću, i ujedno katastrofu, da sam se oženio najlepšom Srpkinjom - Jelenom. A, to se plaća. Nije to lako, ali je veliko uživanje imati pored sebe remek-delo prirode.
Ivana i Jelena mi daju snagu

Kako izgleda život s dve glumice, Ivanom i Jelenom?
- Nemam taj utisak. Njih dve mi daju snagu da živim. Ivana je odigrala mnoge uloge pre nego što sam s njom počeo da radim "Gospođicu Juliju", koja je danas na repertoaru 138. put u Narodnom pozorištu. A radili smo je za vreme sankcija. Znao sam da je njen san Nastasja Filipovna. Bio sam toliko onemoćao, da sam mislio da više neću moći da radim. Ali, želja da Ivanin san postane java pokrenula me je i ja napravih predstavu koja nije moja prćija, dramatizacija i režija. "Idiot" je ponos Narodnog pozorišta, srpske kulture i umetnosti.

Razgovarala: Nađa Andrejević

Izvor: Start