Nebojša Simeunović Sabljar
Klanovi vladaju rokenrolom

Sabljarova družina ponovo jaše! Kultni beogradski rok sastav Dža ili bu se posle mnogo godina vratio, čini se nikada moćniji, na ovdašnju rok scenu i počeo je sa snimanjem novog albuma. Kako bi ne samo mnogi novi naraštaji imali jasniji uvid u to šta je grupa nekada predstavljala, bend je ovog proleća objavio i fantastičnu best of kompilaciju "Retrovizor", koja je, verujemo, već danas jedan vredan dokument, iskrena ispovest nekoliko momaka o rokenrol životu u Srbiji poslednjih dvadesetak godina.

* Čini se da i pored objavljivanja najvećih hitova niste previše svirali ove godine?
Nismo svirali nijednu veću svirku osim jedne manje za prijatelje. Jednostavno, nijedan od organizatora festivala (a bilo ih je dosta: Egzit, Nisomnija, Birfest, Zaječarska gitarijada) nije se udostojio da nas uvrsti u program. Izgovori su bili jako čudni, ali iz svega proizlazi samo jedno - u Srbiji danas, kako i u politici, tako i u umetnosti uopšte, pa i u muzici, vladaju klanovi, a ukoliko se ne uklapaš ni u jedan, onda ti je sušenje od koncerata i medija zagarantovano. Konkretno, interesantan je, primera radi, izgovor pod kojim nismo otišli na ovogodišnji Egzit - za neki veći stejdž "nije bilo interesovanja", kao, ima mnogo afirmisanijih i bitnijih imena, a za bilo koju manju binu smo bili suviše afirmisani?!

* Snimate novi album?
Spremili smo ubitačan album koji ima šta da kaže, puno onoga što mi svi mi želimo. Ovde mislim na nas obične smrtnike, sasvim obične ljude. Čini mi se da niko nekako nema herca ili neće sam sebi da prizna da smo na kraju filma prevareni u svojim očekivanjima. Možda smo previše tripovali ili smo mislili da su ljudi koji pričaju da ovde žele nešto da promene iskreni. Na kraju sve se, ipak, samo vrti oko love.

* Kako ti danas izgleda život u, kako kažeš u jednoj od pesama, "zemlji nojeva"?
Nekad je, čini mi se, više zavisilo od toga kako sviraš uživo, kakve su pesme i tekstovi koje imaš, koji su ti stav i poruka. Danas sve zavisi od toga kakav ti je autfit, koliko je skup novi spot, da li snimaš superkamerom, koliko ne dotičeš nikoga svojim tekstovima (bezličnost je kul), a idealno je ako se i ne čuje o čemu pevaš, osim ukoliko nisu lake teme za razbijanje dosade. Mislim i da je cenzura opstala. Sada je ima svugde pa i na stanicama koje je ranije nisu imale.

* Vaši koncerti se i danas prepričavaju, poput onog kada ste zime 1997. u vreme pištaljki i Dnevnika izneli opremu na ulicu i zasvirali.
Da, to je bio jedan od naših najluđih koncerata. Svirali smo za vreme buke u pola osam. Izvukli smo produžnim kablovima kao vozić, struju na ulicu, izneli smo opremu i napravili koncert na uglu Smiljanićeve i Njegoševe na Vračaru. Uskoro se okupilo toliko ljudi da je zatvoren saobraćaj, a priključili su nam se i neki sugrađani s instrumentima (trube doboši, itd). Taj koncert smo odsvirali u protest onima za koje smo svirali tokom protesta kada je bilo frka.

* Čini se da svaki put uletite u prvi plan na našoj sceni kada je u zemlji nekako ključno vreme po narod.
Možda si u pravu, a možda je to tako jer pišem najbolje tekstove kada me nešto pogađa i baš tišti, da ne kažem kada me dr..ju u mozak, a to su valjda ti periodi, trenuci, tako mi se čini...

* Na koji način ljudi ovde, po tebi, mogu da sačuvaju svoju ličnost i ljubav prema rokenrolu, kada ih svakojaki trolovi konstantno truju svakakvim glupostima?
Moraju da izgrade svoj stav, da razmišljaju svojom glavom, da slušaju ono što je iskreno, a ne ono što im se servira da je in i u fazonu. Moraju da oni sami diktiraju medijima šta je dobro, a ne mediji njima, a najbitnije da se drže zajedno i ne dele po raznim glupim tripovima. Nas normalnih, urbanih, koji se još nismo utopili u masu morona, ostalo je jako jako malo.

Razgovarao: Ilija Đukić za Start