Srbija spada u zemlje sa sve većim brojem razvedenih brakova

Alimentacija bolna tačka očeva

Mirjana Vagner: Očevi beže od obaveza i idu toliko daleko da su čak u stanju da rasprodaju svu svoju imovinu kako sud ne bi mogao prinudno da namiri zaostale iznoseNovina u zakonu je da visina alimentacije treba detetu da omogući takav nivo životnog standarda kao što ga ima roditelj koji daje izdržavanje

Srbija se poslednjih godina svrstava u zemlje sa sve većim brojem razvedenih brakova, a posledica toga je i sve veći broj maloletne dece koja žive samo sa jednim roditeljem, najčešće s majkom. Iako je u tom slučaju otac po zakonu dužan da detetu plaća izdržavanje, odnosno alimentaciju, kod nas se to retko događa. Očevi koriste sve moguće i nemoguće situacije kako bi izbegli svoju obavezu. Prema rečima advokata Mirjane Vagner, očevi, koji su uglavnom ti koji plaćaju alimentaciju, beže od svojih obaveza i idu toliko daleko da su čak u stanju da rasprodaju svu svoju imovinu kako sud ne bi mogao prinudno da namiri zaostale iznose.

- Davaoci izdržavanja su uglavnom spremni na sve kako ne bi platili alimentaciju za svoje dete. Maksimalno se trude da odugovlače sudski postupak i manipulišu kad god im se ukaže prilika. Ako je reč o parničnom postupku, gde žena traži izdržavanje za njihovu maloletnu decu, onda nastoje da što više odugovlače postupak i svi do jednog tvrde da neće da plaćaju ženi frizera, manikira, pedikira, na šta one, navodno, troše novac namenjen deci.

- Uvek se izvlače na to da su deci kupili jaknu, cipele ili nešto drugo i obavezno čuvaju sve račune, pa čak i iz samoposluge, da bi dokazali kako su dobri roditelji. Osim toga, donose i razna lekarska uverenja, ne bi li pokazali da kupuju sebi lekove, objašnjavaju kako im firme ne rade, pa nemaju odakle da plaćaju alimentaciju. Pri tom većina njih vozi dobre automobile, odlaze na godišnje odmore, letovanja, zimovanja... - objašnjava Vagnerova i dodaje da, ukoliko i dođe do izvršnog postupka, onda muškarci masovno rasprodaju imovinu, prebacuju je na tuđe ime, vraćaju se u roditeljski stan, čak se prijavljuju kao podstanari u stanovima svojih prijatelja.
   

Tako kada dođe do eventualnog popisa imovine, oni nemaju ništa. Kako kaže Vagnerova, roditelj koji daje alimentaciju obavezno proverava i da li su deca redovni ili vanredni studenti, ali ne zato što ih zanima kako napreduje njihovo školovanje, već zato što zakon propisuje da u slučaju da ne pohađaju redovno studije, nemaju pravo na izdržavanje.

Kod izdržavanja deteta sud uvek vodi računa o mogućnostima davanja alimentacije, koja se odnosi na jednog od roditelja, ali i o potrebama deteta. Ona se, uglavnom, dosuđuje u procentualnom iznosu i ne može biti manja od 15 odsto, niti veća od 50 odsto u odnosu na redovna mesečna primanja umanjena za poreze i doprinose. Novina u našem zakonu je, kako ističe naša sagovornica, to što visina alimentacije detetu treba da omogući takav nivo životnog standarda kao što ga ima roditelj koji daje izdržavanje.

- To se, naravno, ne odnosi na one roditelje koji žive u bedi, već na one koji imaju ogromno bogatstvo, a plaćaju neku crkavicu za alimentaciju, jer prijavljuju mnogo manje prihode od stvarnih. Ova odredba uvedena je upravo zbog toga, jer se u praksi događalo da roditelj koji je dužan da daje alimentaciju ima kuće, vile, vikendice na moru, skupe automobile, a za dete mesečno daje tek po neki dinar. Zato sud u takvim slučajevima može da dosudi da se izdržavanje plaća u fiksnom iznosu, što znači da bi ta suma prešla osnovne potrebe deteta, što je u ostalim slučajevima merilo za davanje alimentacije - navodi Vagner.

Nedavanje izdržavanja predstavlja krivično delo, za koje se najčešće izriče uslovna kazna. Za to vreme roditelj koji daje alimentaciju dužan je da isplati sve zaostale iznose i da nastavi redovno da plaća izdržavanje. U našoj praksi vrlo retko dolazi do kažnjavanja za ovo krivično delo, a razlog za to je što kad počne krivični postupak, dužnik odjednom počne da plaća alimentaciju, tako da tokom postupka on na rate po malo namiri sve što je bio dužan. Posle toga, nažalost, on uglavnom nastavi da izbegava plaćanje alimentacije i to tako ide u nedogled.

- Još jedan problem kod ovog krivičnog dela, za razliku od nasilja u porodici, jeste što je teško naterati tužioca da pokrene postupak. Vrlo retko se pokreće postupak optužnim predlogom, što znači da se preskače istražni postupak. U poslednje vreme u mojoj praksi optužni predlog je pokrenut samo jednom i to kada je žena bila ta koja nije davala alimentaciju za dete. Međutim, sve ukazuje na to da su muškarci na neki način privilegovani i zaštićeni. Praksa je pokazala da se na ženu, kao zakonskog zastupnika maloletne dece, utiče na nekoliko načina da se nagodi s mužem.

- Tužilaštvo je zove da je pita da li hoće da se dogovori s mužem i da mu da rok od šest meseci u kome treba da namiri sve zaostale iznose, a da se krivični postupak ne pokrene. Ako žena na to pristane, onda on plati za tih šest meseci alimentaciju, a onda ponovo počne da izbegava plaćanje. U suprotnom, ako žena insistira na tome da se pokrene krivični postupak, onda to prvo ide u istražni postupak, kako bi se videlo da li on zaista ne plaća i da li je bio u mogućnosti da plaća alimentaciju.

- Ukoliko se utvrdi da je prekršio zakon, sledi mu novčana kazna ili zatvor od godinu dana. Međutim, i ako dođe do izricanja presude, najčešće je to samo uslovna kazna. Ona zaista deluje represivno na očeve, ali samo na kratko vreme, jer se posle toga uglavnom sve svede na isto - kaže Mirjana Vagner.
   
      

"Opravdani razlozi"

Nažalost, ubuduće će se primenjivati odredba koja predviđa da se neće kazniti onaj ko iz opravdanih razloga nije davao izdržavanje."Opravdani razlozi" podrazumevaju da je davalac alimentacije ostao bez posla ili imovine, da je bio bolestan... U tom slučaju on neće krivično odgovarati za to što svom detetu nije davao izdržavanje. Smatram da ta odredba nije dobra, jer na neki način štiti dužnika, a niko ne pita zakonskog zastupnika dece kako će da preživi i da li on ima od čega da izdržava tu decu. Mislim da će tu odredbu dužnici na sve načine da koriste kako bi izbegli plaćanje alimentacije. Nažalost, to je učinjeno na štetu dece, jer će, u stvari, oni najviše ispaštati zbog toga. Ovaj zakon je donet na štetu žena koje su najčešći zakonski zastupnik dece. Pitanje je šta će se dogoditi u slučaju da ni žene koje izdržavaju decu nemaju dovoljno novca da ih izvedu na pravi put, dužnik takođe nema novca za alimentaciju, a država ne može da pomogne - pita se advokat Mirjana Vagner.
      

Imovina bez imena

Prema rečima Mirjane Vagner, naš izvršni postupak sadrži odredbu prinudnog izvršenja sudskih odluka, što znači da ako davalac izdržavanja ne izvršava svoje obaveze, žena može da traži alimentaciju prinudnim putem. Ako on ima račun, sud mu sa računa skine koliko duguje, a ako nema račun u banci, onda može da mu popiše, na primer, automobil ili bilo šta od imovine što se vodi na njegovo ime. Međutim, praksa je pokazala da veliki broj naših ljudi, pa čak i onih imućnijih, nema imovinu na svoje ime, već se ona uglavnom vodi na familiju, tako da kada dođe do prinudnog izvršenja, nema odakle da se naplati. I ponovo žena ostaje bez ičega.
      

Tri faktora za traumu

Razvod braka za dete uvek predstavlja traumu. Međutim, kolika će ona biti i kako će se odraziti na dete, zavisi od tri faktora. Prema rečima psihologa Jelene Vlajković, to su uzrast, objašnjenje koje će mu roditelji dati, ali i način na koji onaj roditelj koji ostaje da živi sa detetom preživljava taj razvod.- Ako roditelj sa kojim dete živi stalno spominje i priča o tome da ne dobija redovno alimentaciju, sasvim je normalno očekivati da će se dete zbog toga osećati odbačeno i neprihvaćeno. Međutim, u slučaju da on pred detetom ne pokazuje svoj bes i ozlojeđenost, koju je izazvao taj razvod braka, mališan će iz takve situacije izaći mnogo zdraviji i srećniji - objašnjava Vlajkovićeva.


Izvor: Glas Javnosti \ M. Blaževski

---

Kad tate ne šalju devize
Na alimentaciju iz inostranstva u Srbiji čeka više od 300 dece. – Najviše nesavesnih očeva je iz Nemačke, Švajcarske, Austrije, Italije i Hrvatske
 



Alimentacija u brojkama

U Srbiji više od 300 dece čeka alimentaciju iz inostranstva, dok u „belom svetu” 180 mališana čeka na to pravo iz naše zemlje. Visina traženog izdržavanja je određena prema zakonu zemlje iz koje dolazi, u inostranstvu je ona od 100 do 400 evra, dok je potraživanje u našoj zemlji iz drugih država od 15 do 20 odsto od prosečnog ličnog dohotka i iznosi od 2.000 do 7.000 dinara.

Postupak koji se odnosi na dužnike iz inostranstva vodi Ministarstvo finansija, a najviše zahteva za izdržavanje je iz Nemačke 135, Švajcarske 33, Austrije 30, Francuske 14, Italije 22, Australije 10, Bosne i Hercegovine 10, Hrvatske 21, Holandije i Španije pet, Švedske i Slovenije osam, po dva iz Danske, Izraela, Novog Zelanda, Makedonije i Grčke.

Kako objašnjava Snežana Nedeljković, načelnica u sektoru za imovinsko pravne poslove Ministarstva finansija, prema Zakonu o braku i porodičnim odnosima Republike Srbije, roditelji su dužni da izdržavaju svoju decu dok se nalaze na redovnom školovanju, a najkasnije do 26. godine života, a ukoliko je bolesno i do kraja života.

– Presude naših sudova najčešće nisu izvršne u zemljama potpisnicama Konvencije, već služe samo kao jedan od dokaza da obaveza postoji, a njihovo izvršavanje zavisi od zemlje do zemlje.Nakon dva meseca od dostavljanja dokumentacije dobijamo odgovor od nadležnih iz inostranstva, koji nas obaveštavaju da li je dužnik voljan da izvršava obavezu, kakvo je njegovo finansijsko stanje i od toga zavisi dalje vođenje postupka. Premda Rusija i Amerika nisu pristupile Konvenciji UN, izdržavanje u ovim zemljama može se ostvariti preko Ministarstva spoljnih poslova – kaže Nedeljkovićeva.

U visini tražene alimentacije u inostranstvu polazi se od minimalnog iznosa za izdržavanje, koji se evidentira u Ministarstvu rada i socijalne politike, i iznosi oko 16.000 dinara, odnosno između 150 i 200 evra, i zavisi od zemlje do zemlje. Kako kaže Nedeljkovićeva, postoji i nekoliko predmeta potraživanja u Australiji, gde ima naših visokoobrazovnih stručnjaka, pa je izdržavanje između 400 i 500 dolara. Očevi prema kojima su potraživanja, obično imaju nižu stručnu spremu, a mnogi su i socijalni slučajevi.

U slučaju kada mame iz inostranstva traže alimentaciju iz Srbije, posrednički organ je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Najviše zahteva u našu zemlju za izdržavanje stiglo je iz Slovenije 57, Slovačke 33, Poljske 54, Hrvatske 12, Švajcarske 11, Makedonije, Australije i Mađarske tri, Austrije četiri, Češke dva, dok iz Belgije, Velike Britanije i Bosne i Hercegovine zasad postoji po jedan zahtev.

Milica Ivković, savetnica u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, ističe da su žene uglavnom te koje traže alimentaciju.

– Dešava se da su očevi ili promenili adresu, ili se oženili, ili im je materijalni status veoma loš da ljudi iz centara za socijalni rad, kada izađu na teren, vide da su nezavidnog materijalnog položaja. Uglavnom su to naši građani nižeg obrazovanja, koji su se u inostranstvu oženili, pa razveli, a ovde nemaju posao, stanuju kod roditelja, ili imaju novi brak i decu – kaže Ivkovićeva.

Kako objašnjava naša sagovornica, ima i onih koji odbijaju očinstvo, neki su umrli, a u zahtevima koje dobiju ima i majki koje ne žele samo alimentaciju, već i kontakt s bivšim muževima.

Ostvarivanje alimentacionih potraživanja u inostranstvu regulisano je Konvencijom Ujedinjenih nacija iz 1956. godine, koja ima izrazito humanitarni karakter u hitnom rešavanju problema osoba, koja su u stanju socijalne nužde, a čiji se zakoniti hranilac nalazi u drugoj državi. Ovoj konvenciji je do sada pristupilo 65 zemalja, među kojima i bivše jugoslovenske republike, a u državama potpisnicama je i najveći broj naših radnika na privremenom radu u inostranstvu.

Jelena Lucić
[objavljeno: 05/08/2008]
   

Izvor: Politika

Ako ako trebalo bi alimentacija da 100% bude veca,kad ostavis zenu i dete treba da placas