Koka-kola :: Burek kuvar ~ Vodic za zdravu ishranu

Koka-kola

Koka-kola (Coca-cola) je bezalkoholno gazirano piće i istoimena multinacionalna kompanija sa sedištem u Atlanti, gradu u kojem je Džon S. Pemberton 8 maja. 1886. godine prodao prvu preteču ovog pića spravljenu od sirupa i gazirane vode. To je u isto vreme i jedan od razloga što je Atlanta dobila organizaciju Olimpijskih igara 1996. godine, na stogodišnjicu moderne istorije ovih igara, a istovremeno i stogodišnjicu Koka-kole.
Koka-kola je danas nakon više od sto godina postojanja jedan od najpoznatijih svetskih brendova.

Sadržaj
1 Sastojci Koka-Kole
2 Istorija
3 Zanimljivosti
4 Spoljašnje poveznice

Sastojci Koka-Kole

Sva bezalkoholna gazirana pića na svetu imaju približno istu formulu: 90% vode i 10% šećera.
Voda i šećer su, dakle, osnovni sastojci i Koka-Kole, kojima se dodaje ugljen dioksid, karamela, ortofosforna kiselina, prirodne arome i kofein, na osnovu formule koja je kao i svaki drugi industrijski proizvod, nepoznata javnosti ali poznata i odobrena od strane sanitarnih udruženja.
Voda mora da bude prečišćena na isti nači svugde u svetu kako bi Koka-Kola imala isti ukus ma gde bila proizvedena.
Šećer u Koka-Koli ima 100 grama po litri. Uz pomoć kiselina, šećer se pretvara u glukozu i fruktozu. Varijanta Koka-kole je i Diet Kola bez šećera, sa energetskom vrednošću 1,8 kilokalorija po litri.
Ugljen dioksid je gas koji omogućava da nam uz pomoć mehurića brže prenese tipični ukus pića Karamel daje Koka-Koli tipičnu tamnu boju koja se postiže i uz minimalne količine.
Ortofosforna kiselina ima veoma važnu ulogu konzervansa. Ona je prisutna u prirodi, pre svega u jabukama, i osnovni je sastojak u pripremi sirupa.
Kofeina u jednoj litri Koka-Kole ima 100 mmg. količina koja se može naći u jednoj šoljici bele kafe.
Prirodne arome su u stvari svi oni sastojci koji u kompleksu ekstrakta i prirodnih esencija cveća, voća, listova korenja i sl. čine srž formule Koka-Kole, industrijsku tajnu, a koja Koka-koli daje karakterističan slatko-gorak ukus.

Istorija

Istorija Koka-kole počinje u Noksvilu, u Džordžiji, kada se 1833. godine rodio Džon S. Pember, slavni osnivač Koka-kole. Mladi Pemberton je sa diplomom hemije krenuo u Kolumbus, gde će otvoriti svoju radnju u kojoj će moći da eksperimentiše i pravi nove proizvode. Posle četvorogodišnjeg građanskog rata Pemberton se našao u siromaštvu i rešava da započne novu karijeru u Atlanti, gde otvara apoteku. Njegov najveći san je bio da stvori jedan originalan proizvod. Tako je već 1885. godine apotekar osmislio tonik, Frenč Vajn Kola (French Wine Cola), veoma sličan današnjoj Koka-Koli. Vremenom je Pemberton iz njega izbacio alkohol, dodao druge biljne esencije i tako dobio novi sirup bez imena, a koji je pre svega, lečio glavobolju.
U nedelju 8. maja 1886. godine u maloj apoteci u Atlanti prodata je prva čaša ovog neobičnog napitka koji se sastojao od sirupa i gazirane vode. Gospodin Robinson, Pembertonov partner, dao je ime napitku Koka-Kola Syrup and Extract ali se Pembertonu više sviđalo samo Koka-Kola. U gradskim novinama je 29. maja 1886. godine prvi put objavljena reklama Coca-Cola Delicious ! Refreshing ! Exilarating ! (Ukusna, osvežavajuća, uzbudljiva).
Piće je bilo spremno, ali čini se ne i javnost. Prve godine prodato je samo 25 galona sirupa, tj. 13 čaša dnevno, sveka po 5 centi. Pemberton je potrošio više za reklamu nego što je zaradio od prodaje. Kako je već bio u poodmaklim godinama, počeo je da traži partnera da mu posao ne bi potpuno propao. Jedini koji je naslutio veliki potencijal Koka-Kole bio je Ejza G. Kendler, mlad i ambiciozan trgovac iz Atlante. Posle Pembertonove smrti uspeo je da postane jedini vlasnik Koka-Kole. Kendler je otkupio čitavu opremu za proizvodnju napitaka i tajnu formulu za samo 1200 dolara, plus 500 dolara koliko je dao za sahranu staroga apotekara. Već 1890. godine napustio je sve ostale poslove kojima se bavio, da bi se u potpunosti posvetio uspehu napitka. Zajedno sa bratom i nekoliko prijatelja, 29. januara je osnovao društvo koje danas postoji - The Coca-Cola Company.
Kendlerova vera u proizvod ubrzo je bila nagrađena: poslovi su napredovali iz godine u godinu, tako da je već 1895 godine otvorio jednu radnju u Dalasu, a zatim u Čikagu, Los Anđelesu i Filadelfiji. Od 25 galona, koliko je prodao Pemberton, 1913. godine je prodato preko 6,5 miliona. Tri godine kasnije Kendler se povukao sa mesta predsednika kompanije.
U istoriji Koka-Kole je bilo još ljudi koji su se pojavili u pravom momentu sa pravom idejom, reč je o dva mlada advokata, Benđžaminu F. Tomasu i Džozefu B. Vajthedu. Po priči Tomas je doživeo viziju dok je bio na Kubi, gde je otkrio flaše lokalnog gaziranog pića sa ukusom ananasa. Kada se vratio u zemlju njegov partner mu je ukazao na činjenicu da se Koka-Kola i dalje prodaje isključivo kao sirup. Sa Kendlerom su ugovorili sastanak sa predlogom da počne flaširanje pića. Trošak cele operacije je bio samo 1 dolar, a Kendler je dvojici mladića dao pravo da flaširaju piće na teritoriji celog SAD-a. Tada su još uvek samo retki mogli da zamisle uspeh koji će Koka-Kola doživeti u celom svetu.
Prva flaša, koja se danas može videti samo u muzejima, bila je jedina koja se tada proizvodila i zvala se "Hačinson". Posle nje se pojavila cilindrična flaša sa romboidnom etiketom. Bendžamin Tomas je bio prvi koji je shvatio značaj karakteristike proizvoda, pozvao je svoje saradnike i rekao : "Moramo da pronađemo flašu koju će svako da prepozna čak i u mraku, flašu koja će biti jedinstvena". Bila je to flaša koju je proizvela staklara The Root Glass Company iz Indijane. Flaša je podsećala na žensku siluetu, verovatno inspirisanu dugim suknjama nošenim u tom periodu - takozvane hobleskirts (hobbleskirts).

Zanimljivosti
Limenka crvene boje, simbol Koka-Kole je nastala kao "oruđe rata". Dogodilo se to u vreme konflikta u Koreji gde je bilo nemoguće slanje Koka-Kole u dotadašnjem pakovanju, u staklenim flašicama. Istraživači u kompaniji dali su se na posao i godinu dana kasnije predstvavili potpuno novo pakovanje: limenku koja se otvara bez otvarača, jednostavnim pritiskom prsta.
Popularnost pića je naučno izučavana putem istraživanja koje je obavljeno u Čikagu pedesetih godina: preko 400 anketiranih imali su pred sobom četiri slike tada najpoznatijih američkih proizvoda - flaša Koka-Kole, automobil Ford, Ronson upaljač i Parker penkalo. Čak 99,75% je prepoznalo marku Koka-Kole, 81% upaljač, 75% Ford, a tek 64% penkalo.
NASA je u jednom eksperimentu na svemirksoj letelici "Čelindžer" Odlučila da uključi i Koka-Kolu. Bio je 12. jul 1985. godine, kada je po prvi put na meniju astronauta bio poslužen soft-drink.
Među skorašnjim istraživanjima koja su obavljena na univerzitetu Harvard pokazalo se da je posle reči O.K. Koka-Kola druga najpoznatija reč na svetu.
Neki tvrde da Koka-Kola ima digestivna svojstva, drugi da ima dejstvo analgetika. U Brazilu uveravaju da je Koka-Kola afrodizijak.
Pre nekoliko godina Nju Jork Tajms (New York Times) je napisao interesantnu tezu u vezi globalizacije i uticaja multinacionalih kompanija: Možeš da pokušaš da pobegneš, ali se ne možeš sakriti. Pre ili kasnije, bez obzira koliko ti misliš da si pobegao od udobnosti i navika modernog sveta, Koka-Kola će te pronaći. Možeš otići na Himalaje na ostrva bogata ribom i šibana uraganima daleko od obale Nikaragve, u kolevku civilizacije ako možeš. Uvjek ćeš naići na Koka-Kolu koja te čeka.

Izvor: Wikipedia