Koga da ubijamo?
Holivud već neko vreme muku muči s izborom negativaca jer ne želi da heroji u budućim hitovima kao protivnike imaju serijske ubice, etničke manjine, mafiju ili drugu državu

U poslednje vreme u Holivudskim studijima sve je teže prilagoditi filmske scenarije, kada je izbor negativaca i loših momaka u pitanju. Kao da Amerikanci u ovoj vrsti umetnosti ne žele više da pribegavaju lakom blaćenju zbog negativnih konotacija određenih etničkih grupa, pa biraju kompromisno rešenje i negativce traže u velikim korporacijama.

Tako u novom političkom trileru Vorner Brosa "Sirijana" glavni negativac nije Al Kaida, neprijateljska država, mafija, pa čak ni serijski ubica. Glavni negativac je naftna kompanija koja manipuliše terorizmom, ratovima i socijalnim nemirima kako bi podigla cenu nafte, koja se u poslednjih desetak godina udvostručila, kao i cene bioskopskih ulaznica širom sveta.

Ako uporedimo, na primer, Paramountov rimejk filmskog klasika iz 1962. "Mandžurijski kandidat" koji je napravljen 2004. godine, u originalnoj verziji, koju je režirao Džon Frenkenhajmer, supernegativac je Sovjetski Savez, čiji zli agenti, uz pomoć kineskih komunista, otimaju američkog vojnika u Koreji i pretvaraju ga u "spavača". U novoj verziji, otmica vojnika prebačena je iz Koreje i 1950. u Kuvajt i 1995. godinu, a glavna razlika je zamenjen negativac. Ulogu Sovjetskog Saveza preuzela je korporacija Mandžurijan global korporejšn.

Kako reditelj rimejka Džonatan Deme objašnjava, nije hteo za glavne negativce da ima vojnu silu Sadama Huseina, kako bi izbegao stereotipno prikazivanje muslimana kao negativaca. Štaviše, američkim vojnicima korporacijski plaćenici ugrade lažno sećanje koje će optužiti Al Kaidu, tako da se Iračani i Sadam Husein uopšte i ne spominju, čak ni kao "podmetnuti" negativci.

Zašto danas više nema klasičnih negativaca? Jedan od glavnih razloga je taj što danas gotovo svaka od grupacija, koje su bile klasični negativci, bilo da je reč o pripadnicima manjinskih naroda ili bivšim agentima CIA, ima svoje predstavnike u Holivudu koji se brinu za njihov imidž. Sami holivudski studiji danas imaju programe koji obuhvataju sastanke rukovodećih ljudi s tim predstavnicima.

Na tim se sastancima zajednički ocenjuju scenarija koje pojedini studiji nameravaju da snimaju, kako bi se izbegli skandali i uvrede koji bi mogli da naruše imidž filma u javnosti. Pronaći negativca danas je zbog toga teže nego u doba kad su reditelji i producenti na raspolaganju imali naciste, komuniste, KGB i mafiju. Dobro, ponekad mogu i oni da posluže, kao što je to bio slučaj sa neonacističkom grupom iz Južne Afrike u apokaliptičkom trileru iz 2002. godine "Cena straha". Film je sniman po poznatom romanu Toma Klensija, a u literarnom predlošku su glavni negativci muslimanski ekstremisti. Holivud ih je zamenio neonacistima kako ne bi vređao Amerikance arapskog porekla i muslimane uopšte. Ipak, mora se priznati da je naciste sve teže upotrebiti kao "osovine zla", pa su u nekoliko posleratnih godina Srbi bili loši i zli momci u nekoliko snimljenih filmova.
V. Bogunović

Izvor: Start-press