Hamurabijev zakonik

Posle proširenja carevine,Hamurabi se okrenuo sređivanju zemlje po pitanju jedinstvenom zakonodavno-pravnog sistema.Prije Hamurabija bilo je pokušaja donošenja jednog takvog pravnog akta,ali sa manjim ili većim uspehom na nekom lokalnom nivou,pa imamo zakonike od Ur-Namua(osnivača treče dinastije Ura,zvanično najstariji pisani pravni akt,čuva se u Muzeju Starog istoka u Istanbulu),Bilalame(miroljubivog vladara Enšue,čuva se u Iračkom muzeju starina u Bagdadu),Lipit-Ištara(vladara grada Isine,čuva se u Filadelfijskom muzeju).O unutrašnjoj politici,Hamurabija saznajemo iz njegovog zbornika zakona,koji mu je donio veću slavu nego sve njegove osvajačke pobede zajedno. Pronađen je 1902. Godine u iranskom gradu Suzi(oblast starog Elama),gde ga je kao ratni plen bio odneo elamićanski kralj Šutruk Nahunt.Ti zakoni su ispisani na bazaltnom stubu(stela od crnog diorita),visine 2,62 m,koji je ukrašen reljefnim figuricama koje prikazuju samoga cara kako stoji,pun poštovanja,ispred trona boga sunca,pravde i zakonitosti Šamaša,i kako prima iz njegovih ruku isingije najviše sudske vlasti(žezlo i prsten).Tako posmatrač dobija informaciju da je zakon bogom dan,a vladar samo vrši zakonodavnu vlast.

 Orginalni tekst se čuva u Francuskoj,u Parizu(muzeju “Luvr”),dok se u Moskvi nalazi prekrasna kopija(u Muzeju likovnih umetnosti “A.S.Puškin”).Tekst je pročitao,numerisao i preveo francuski orijentalist Šel,koji ga je podelio u tri dela.U prvom delu,prologu, Hamurabi opširno govori o tome kako su ga bogovi poslali na zemlju da uspostavi red i donese zakon,da štiti slabe od jakih,da dovede vodu u pustinju,i spasi narod od gladi:” Kada je Anu Uzvišeni,kralj od Anukija i Bela,gospodar Raja i zemlje,koji je objavio veru,naredio je Marduku,svevladajućem sinu Ee,Bogu pravednosti,vladavinu zemaljskim ljudima,i učinio ga vešim među Igijima,oni nazvaše Vavilon njegonim slavnim imenom,učinivši ga velikim na zemlji,i našavši večno kraljevstvo u njemu,čije su temelje čvrsto položili oni iz raja i sa zemlje;onda Anu i Bel nazvaše me imenom,Hamurabi,uzdignuti vladar,koji se boji Boga,da donesem pravičnost na zemlji;da uništim grešne i zle,tako da snažni ne povređuju slabije;tako da Ja treba da vladam crnoglavim ljudima kao Šamaš,i prosvetlim zemlju,što duže za dobro čovečanstva.”

 U drugom delu,po Šelovoj numeraciji,smeštena su 282 člana koji su ustvari konkretni zakonski propisi i sama suština Hamurabijevog zakonika.U trećem završnom delu,epilogu,on poziva podanike na poštovanje zakona,obećavajući nagrade i božansku zaštitu od prokletstva i zla,svima onima koji se nalaze unutar zidova “njegovog hrama”(koji su pod njegovom vlašću,i koji priznaju zakon),preteći teškim kletvama i kaznama za one koji nisu.

Smatra se da je donesen u poslednjoj dekadi vladavine(oko 1780. godine pre n.e.),kada se posle dugotrajnih ali uspešnih osvajanja,car odlučio da iznutra konsoliduje državu.Zakon je nadasve kazuističan,jer ne sadrži opšte pravne definicije ,već reguliše konkretne slučajeve.Neke odredbe su bile surove,a ima i znakova sudske diskriminacije na osnovu razlika u društvenom položaju,ali je mnogo značajnije da se razlikovalo ubistvo sa predumišljajem od od ubistva iz nehata ili povreda.Štaviše,po zakonu položaj žena je povoljniji nego u nekim zemljama danas.Zakonik uključuje i mnoge detaljne odredbe o raznim staležima i zanimanjima i to mu daje ogroman značaj pri proučavanju društvenih prilika i odnosa onoga vremena.Takođe,ojačali su i novčani odnosi,pri čemu je merilo vrednosti srebro ili zlato u šipkama(šekel-8 grama,mina-500 grama,talir-30 kilograma).Iako su bogovi inspirisali vladara da donese zakonik,vladar ne predstavlja božanstvo na zemlji,već samo namesnika božijeg(što nije bio slučaj u Egiptu),i zakonik ne sadrži religijske odredbe i sankcije.Svakako da ovo nije najstariji poznati zbornik zakona,ali je najdetaljniji koji potiče iz Mesopotamije.

-Hamurabijev zakonik-



Kada su uzviseni bog Anu, kralj Anunakija, i Bel, gospodar neba i zemlje, koji odlucuju o sudbini sveta, dodelili bogu Marduku, prvorodjenom sinu boga pravednosti Ea, vlast nad svim ljudima, i ovencali njegovo ime slavom medju Igigima, oni nazvase Vavilon po njegovom slavnom imenu i nacinise ga velikim na zemlji; tu osnovase vecno kraljevstvo ciji su temelji tako postojani kao temelji samog neba i zemlje. Tada Anu i Bel pozvase poi menu mene, Hamurabija, uzvisenog kneza koji se boji bogova, da sprovedem pravdu u zemljiuzviseni bog Anu, kralj Anunakija, i Bel, gospodar neba i zemlje, koji odlucuju o sudbini sveta, dodelili bogu Marduku, prvorodjenom sinu boga pravednosti Ea, vlast nad svim ljudima, i ovencali njegovo ime slavom medju Igigima, oni nazvase Vavilon po njegovom slavnom imenu i nacinise ga velikim na zemlji; tu osnovase vecno kraljevstvo ciji su temelji tako postojani kao temelji samog neba i zemlje. Tada Anu i Bel pozvase po imenu mene, Hamurabija, uzvisenog kneza koji se boji bogova, da sprovedem pravdu u zemlji, da istrebim pokvarene i one koji cine zlo, da sprecim da jaki ude slabima, te da vladam poput Samasa nad crnoglavima, i da prosvetlim zemlju, te da donesem blagostanje svim ljudima.
Ja sam Hamurabi, vladar izabran od Bela, nagomilavam bogatstvo i uvecavam izobilje, ja sam taj koji je ucinio Nipur i Durilu najbogatijim od svih gradova, uzviseni zastitnik Ekura; koji je obnovio Eridu i procistio svetiliste Eapsua; koji je osvojio sva cetiri kraja sveta, proneo svuda slavu imena Vavilona, koji je ispunio radoscu srce svoga gospodara Marduka i koji svakoga dana prinosi zrtve u Egasili; kraljevski potomak kojeg je stvorio bog Sin; koji je obogatio Ur; ponizan, smeran, koji donosi izobilje u Gissirgal, cestiti kralj kojeg je uslisio Samas, mocni, Koji je obnovio Sipar; koji je zaodenuo zelenilom hram Malkate; koji je uzvisio Ebabar uz pomoc svoga zastitnika Samasa; gospodar koji je podario novi zivot Uruku, davsi obilje vode njegovim stanovnicima, koji je uzvisio Eanu i uvelicao slavu Anua i Nane; zastitnik zemlje koji je ponovo okupio rastrkana stanovnike Isina; koji je bogato podario Egalmah; kralj-zastitnik grada, brat boga Zamame; koji je ucvrstio kuce u Kisu, krunisao slavom Emeteursag, udvostrucio velike riznice u svetilistu Nane, koji upravlja hramom Harsagkalame; ja sam grobnica u koju upada neprijatelj, onaj cija pomoc je donela pobedu; koji je uvecao moc Kute; ucinio slavnima sve u Esildamu, neukrotivi crni bik, koji probada neprijatelja rogovima svoje moci; miljenik boga Neboa, koji je doneo radost stanovnicima Borsipe; uzviseni, koji neprestano sluzi Ezidu; bozanski kralj grada; cestit, mudar, koji je prosirio polja Dilbata, koji je ubirao zito za Urasa; mocni gospodar kome pripadaju zezlo i kruna kojima je ukrasen; izabranik boginje Mame; koji je ustanovio granice hrama u Kisu, koji je ucinio obilatim svete gozbe u cast boginje Nintu; stedljivi, brizni, koji je nahranio i napojio Lagas i Girsu, koji je prilozio bogate zrtvene darove za hram boga Ningirsua; koji je zarobio neprijatelje; izabranik prorocista, koji je ispunio prorostvo Halaba, koji je ispunio radoscu srce boginje Anunit; vladar bez mane, ciju molitvu uslisava Adad; koji je zadovoljio srce Adadovo, ratnik, u Karkaru, koji je obnovio sasude za bogosluzenje u hramu Eudgalgalu; kralj koji je podario zivot gradu Adabu; prvosvestenik Emaha; plemeniti kralj grada, ratnik bez premca, koji je poklonio zivot ziteljima Maskansabrija i koji je obiljem darova obasuo hram u Sidlamu; cestiti, mocni, koji je prodro u tajne pecine razbojnika koje je sve unistio, spasio Stanovnike Malke od bede, i njihovim domovima osigurao izobilje; koji je ustanovio ciste zrtvene darove u cast Ea i Damgalnunna, koji su njegovo kraljevstvo ucinili zauvek slavnim; plemeniti kralj grada, koji je predele na kanalu Udkibnunna potcinio bogu Dagonu, svom tvorcu; koji je postedeo zitelje Marija i Titula; uzviseni vladar, koji cini da sija lice boginje Nini; koji prinosi sveta jela pred bozanstvo Ninazu, koji je prehranio stanovnike svoga kraljevstva za vreme gladi, obezbedivsi im da u miru zive u Vavilonu; pastir potlacenih i robova; cija su dela ugodna boginji Anunit, koji joj je prineo zrtve u hramu Dumas u predgradju Asada; koji postuje pravo, i vlada po zakonu; koji je gradu Asuru vratio njegovog boga zastitnika; koji je dozvolio da se ime boginje Istar iz Ninive i dalje slavi u hramu Emismisu; uzviseni, koji je ponizan pred velikim bogovima, naslednik Sumulila; mocni sin Sinmubalita; kraljevski potomak vecnosti; mocni kralj, sunce Vavilona, ciji zraci obasjavaju zemlje Sumer i Akad; kralj kome se pokoravaju cetiri strane sveta; miljenik boginje Nini sam ja.
Kada me je Marduk poslao da vladam ljudima, da zastitim zemlju i objavim joj pravo, cinio sam po pravdi i pravu u … i potlacenima doneo blagostanje.


1. Ako neki covek okrivi drugog coveka, i tu optuzbu iznese pred sud, ali ne moze da dokaze krivicu, da bude ubijen onaj koji je izneo optuzbu.
2. Ako neko okrivi drugog za vracanje, a optuzeni ode do reke i skoci u nju, te se utopi, onda ce onom koji ga je optuzio pripasti njegova kuca. Medjutim, ako reka pokaze da je optuzeni nevin, te on neozledjen ispliva iz reke, da se pogubi onaj koji ga je optuzio za vracanje, a onom koji je skocio u reku pripasce kuca onog koji ga je okrivio.
3. Ako neko u parnici svedoci pred staresinama protiv okrivljenog, pa ne dokaze ono sto je rekao, ako se parnica vodi o pitanju zivota i smrti, taj svedok da bude ubijen.
4. Ako tako svedoci pred staresinama u parnici za zito ili novac, snosice troskove parnice.
5. Ako sudija vodi parnicu, te donese presudu i pismeno je objavi; ako se kasnije otkrije greska u njegovoj presudi, i to greska koja je nastalanjegovom krivicom, platice dvanestostruki iznos kazne koja je dosudjena u toj parnici, javno ce biti oteran sa sudijske stolice, na koju nikad vise nece smeti da sedne i donosi presude.
6. Ako neko ukrade stvari koje pripadaju hramu ili palate, da se pogubi; i onaj koji je od njega primio to sto je ukradeno da bude ubijen.
7. Ako neko kupi zlato ili srebro, roba ili robinju, vola ili ovcu, magarca ili bilo sta drugo od necijeg sina ili roba, ili preuzme na sebe brigu za to, bez svedoka ili ugovora, smatrace ce lopovom, i da bude ubijen.
8. Ako neko ukrade govece, ili ovcu, ili magarca, ili svinju, ili kozu, ako ukradeno pripada nekom bogu ili dvoru, duzan je da plati tridesetostruko veci iznos od vrednosti onoga sto je ukrao. Ako ono sto je ukrao pripada muskenumu, duzan je da plati desetostruko; ako lopov nema da plati, da bude ubijen.
9. Ako neko kome je nesto nestalo, pronadje to kod drugoga: ako onaj kod koga je nasao to sto je nestalo kaze: “Kupio sam kod jednog trgovca i pred svedocima mu platio”, i ako mu vlasnik onog sto je nestalo kaze: “Dovescu svedoke koji mogu da prepoznaju ono sto mi je nestalo”, tada je kupac duzan da dovede trgovca koji mu je to prodao, kao i svedoke pred kojima je to kupio, a vlasnik nestale stvari je duzan da dovede svedoke koji mogu da prepoznaju njegovu nestalu stvar. Sudija treba da proveri njihove iskaze – kako iskaze svedoka pred kojima je neko kupio nestalu stvar, tako i iskaze svedoka koji prepoznaju vlasnikovu nestalu stvar, a svedoci su duzni da svoje iskaze daju zaklevsi se pred bogovima. Tada je dokazano da je prodavac u stvari lopov, i neka bude ubijen. Vlasnik dobija nazad svoju nestalu stvar, a onaj koji ju je kupio dobija od kuce prodavca novac kojim je platio.
10. Ako kupac ne dovede trgovca i svedoke pred kojima je kupio nestali predmet, a vlasnik nestalog predmeta dovede svedoke koji prepoznaju predmet, onda je kupac lopov, i neka bude pogubljen, a vlasnik dobija predmet koji mu je nestao.
11. Ako vlasnik nestalog predmeta ne dovede sa sobom svedoke koji prepoznaju predmet, zlocinac je i klevetnik, da bude ubijen.
12. Ako je prodavac umro, kupac da od kuce prodavca uzme petostruko ono sto moze traziti u tom procesu.
13. Ako svedoci nisu blizu, sudija ce im postaviti rok od sest meseci. Ako se za sest meseci svedoci ne pojave na sudu, taj je zlocinac, i snosice kaznu za tu parnicu.
14. Ako neko otme tudjeg maloletnog sina, da bude ubijen.
15. Ako neko izvede izvan gradskih zidina dvorskog roba ili robinju, roba ili robinju nekog muskenuma, da bude ubijen.
16. Ako neko primi u svoju kucu odbeglog dvorskog roba ili robinju, te roba ili robinju muskenuma, pa ih na javni poziv glasnika ne izvede, da bude ubijen straresina te kuce.
17. Ako neko uhvati u polju odbeglog roba ili robinju, i vrati ih njihovom gospodaru, gospodar treba da ga isplati sa dva sekela (1 sekel = 8.4 grama) srebra.
18. Ako rob ne imenuje svoga gospodara, onaj ko ga uhvati treba da ga odvede u dvor; tamo ce se sprovesti dalja istraga, i rob ce biti vracen svom gospodaru.
19. Ako neko zadrzi u svojoj kuci roba kojeg je pronasao i tamo ga otkriju, da bude ubijen.
20. Ako rob pobegne od onog ko ga je uhvatio, onda neka se taj od koga je rob pobegao zakune pred bogovima gospodaru toga roba, i bice oslobodjen svake krivice.
21. Ako neko provali u kucu (radi kradje), da na mestu bude ubijen i tu pokopan.
22. Ako neko bude uhvacen u kradji, da bude ubijen.
23. Ako kradljivac ne bude uhvacen, opljackani treba da se zakune pred bogovima i da kaze kolika je vrednost onoga sto mu je ukradeno; tad ace mu celo naselje i staresina naselja u kojem se desilo razbojnistvo nadoknaditi sve sto mu je ukradeno.
24. Ako su ljudi nasilno odvedeni, onda ce celo naselje i staresina platiti minu (1 mina = 505 grama) srebra rodbini otetih.
25. Ako izbije pozar u kuci, i neko, ko dodje da ga gasi, baci oko na svojinu vlasnika te kuce, te je uzme za sebe, da bude bacen u istu tu vatru.
26. Ako oficir ili covek (vojnik) koji je dobio naredjenje da ode na kraljev put (rat), ne ode nego najmi placenika, a ne plati odstetu, onda da taj oficir ili covek bude ubijen, a onaj koji ga je zamenio dobice njegovu kucu.
27. Ako je oficir ili vojnik, koji je u kraljevoj nesreci (poraz u bitci) zarobljen, a pri tome njegova polja i vrtovi dodeljeni drugome u posed, ako se ovaj vrati iz zarobljenistva na svoje imanje, njegovo polje i vrt bice mu vraceni u vlasnistvo.
28. Ako je oficir ili vojnik zarobljen u kraljevoj nesreci, a njegov sin je sposoban da ga nasledi, njemu da se da polje i vrt, i neka on nasledi imanje svoga oca.
29. Ako je njegov sin jos uvek premlad da bi ga nasledio, trecina polja i vrta da se daju njegovoj majci i ona neka ga odgaja.
30. Ako oficir ili vojnik ode iz svoje kuce, vrta i polja i zapusti ih, te sve da u najam, pa neko drugi uzme u pose njegovu kucu, vrt i polje, i koristi ih tri godine; ako se prethodni vlasnik vrati i zatrazi vlasnistvo nad kucom, vrtom i poljem, nece ga dobiti, nego ce onaj koji je vec tri godine novi vlasnik, nastaviti da raspolaze tim imanjem.
31. Ako vlasnik da imanje u najam na godinu dana, a potom se vrati, kuca, vrt i polje ce mu biti vraceni, i ponovo ce biti njegovi.
32. Ako oficira ili vojnika, koji je zarobljen na kraljevom putu, otkupi neki trgovac i vrati ga u njegovo naselje; ako u njegovoj kuci ima cime da otkupi za sebe slobodu, neka to i uradi. Ako u njegovoj kuci nema niceg cime bi mogao da plati otkup za sebe, otkupice ga hram iz njegovog naselja; ako u hramu nema niceg cime bi se za njega mogao platiti otkup, dvor da plati otkup i oslobodi ga. Njegovo polje, vrt i kuca ne mogu se dati za njegov otkup.
33. Ako … ili … samog sebe oslobodi da ne sluzi kralju u ratu, nego u rat posalje najamnika umesto sebe, a on sam ne ode, onda da taj … ili … bude ubijen.
34. Ako … ili … oduzme svojinu vojnog zapovednika, nanese mu kakvu stetu, oduzme poklon koji mu je licno kralj dao, taj … ili … da bude ubijen.
35. Ako neko kupi goveda ili sitnu stoku koju je kralj dao oficirima, gubi svoj novac.
36. Polje, vrt i kuca oficira, vojnika ili onoga koji je obavezan da placa danak, ne mogu se prodati.
37. Ako neko kupi polje, vrt i kucu koja pripada oficiru, vojniku ili onome koji je obavezan da placa danak, bice razbijena njegova tablica o ugovoru o kupovini, a on ce izgubiti svoj novac. Polje, vrt i kuca bice vraceni vlasniku.
38. Oficir, vojnik, ili onaj koji je obavezan da placa danak od polja, kuce i vrta svoga lena, ne moze nista od toga da prepise na svoju zenu ili kcerku, in e moze ga dati za dug.
39. Medjutim, dozvoljeno mu je da polje, vrt ili kucu koju je kupio, i koja je u njegovom vlasnistvu, prepise na zenu ili kcerku.
40. Moze da proda svoje polje, vrt i kucu tamkaru (trgovcu), i bilo kojem drugom kraljevom zvanicniku ili nosiocu lena; kupac dobija na koriscenje polje, vrt i kucu koju je kupio.
41. Ako je neko dao u razmenu polje, vrt ili kucu oficira, vojnika ili onogakoji je obavezan da placa porez, primivsi protivvrednost za to, pa ako se oficir, vojnik ili onaj koji je obavezan da placa porez vrati na svoje polje, vrt ili kucu, zadrzace tu protivvrednost kao svojinu.
42. Ako neko uzme da obradjuje polje, in e dobije nikakav prinos, mora da se dokaze da nije radio na polju, a vlasniku toga polja morace da da zito koje je isto kao kod suseda.
43. Ako polje nije obradio nego ga ostavio neobradjeno, vlasniku polja ce dati zito poput onog kod suseda, a neobradjeno polje a neobradjeno polje koje je ostavio ce poorati, zasejati i vratiti vlasniku.
44. Ako neko uzme polje koje nije obradjivano da ga za tri godine pripremi za oranje, ali je lenj i to ne uradi, duzan je da ga cetvrte godine poore, podrlja i zaseje, pa da ga vrati vlasniku, i da za svakih deset gana (1 gan = 6.3 hektara) zemlje plati deset gura (1 gur = 150 litara) zita.
45. Ako neko da u zakup svoje polje da se obradjuje, i ako primi zakupninu, a nastupe vremenske nepogode koje uniste zetvu, sva steta koja od toga nastane pada na teret zakupca.
46. Ako vlasnik ne primi zakupninu, nego polje izda u zakup tako da ubira polovinu ili trecinu prinosa sa njega, vlasnik i onaj koji obradjuje polje podelice izmedju sebe zito koje se nadje na polju, srazmerno onome koliko svakome pripada.
47. Ako je zemljodelac zbog toga sto u toku prve godine nije uspeo u tome da mu polje donese rod, dao drugome dam u obradi polje, neka se vlasnik polja ne buni zbog toga; njegovo polje je poorano, i on ce dobiti zito od zetve, u skladu sa sklopljenim dogovorom.
48. Ako je neko duzan zbog zajma, a nevreme opustosi njegovo polje, unisti zetvu, ili usled suse zito ne izraste; te godine nije duzan da da zito svom poveriocu, svoju duznicku tablicu umocice u vodu i nece platiti svoj dug za tu godinu.
49. Ako neko od trgovca pozajmi novac, i da mu polje koje je spremno za sejanje zita ili susama, i kaze mu da na polju zaseje zito ili susam, i ubira letinu; ako trgovac zaseje polje zitom ili susamom, kada dodje vreme zetve, sav prinos sa polja ce pripasti vlasniku polja, koji je duzan da njime otplati trgovcu svoj dug, kao i troskove koje je trgovac imao oko obrade polja.
50. Ako da polje zasejano zitom ili susamom, sve zito ili susam sa polja ce pripasti vlasniku polja, a trgovcu ce vratiti dug u novcu kao zakupninu.
51. Ako nema novca da vrati trgovcu dug, onda neka mu plati u zitu ili susamu, koje je u vrednosti toga duga, umesto u novcu, i to prema kraljevoj tarifi.
52. Ako zemljodelac nije zasejao polje zitom ili susamom, njegov duznicki ugovor ne prestaje da vazi.
53. Ako je neko suvise lenj i neodrzava svoju branu u ispravnom stanju; ako se u njegovoj brani pojavi pukotina i brana popusti i srusi se, te voda preplavi sva polja, onda neka onaj na cijoj brani se pojavila pukotina nadoknadi stetu za zito koje je njegovom krivicom unisteno.
54. Ako ne moze da nadoknadi stetu, onda neka ga zemljodelci cije je zito njegovom krivicom unisteno prodaju zajedno sa njegovim imanjem, a novac koji dobiju od prodaje podele medju sobom.
55. Ako neko otvori svoj kanal za navodnjavanje da bi zalio svoje polje, ali bude neoprezan, pa voda poplavi polje njegovog suseda, dam u nadoknadi onoliko zita koliko je sused izgubio njegovom nemarnoscu.
56. Ako neko pusti vodu, te voda poplavi zasejano polje njegovog suseda, da ga obesteti tako sto ce mu dati deset gura zita za svakih deset gana zemlje.
57. Ako pastir pusti ovce na ispasu bez odobrenja vlasnika polja, i neobavesti vlasnika stada, vlasnik polja neka pozanje svoje polje, a pastir koji je bez odobrenja pustio ovce da pasu na njegovom polju, da mu da dvadeset gura zita za svakih deset gana zemlje.
58. Ako pastir, posto sva sitna stoka ode sa ispase i bude zatvorena u zajednickom toru iza kapije naselja, opet pusti stoku u polje na ispasu, duzan je da preuzme brigu o tom polju na koje je pustio stoku na ispasu, a kada dodje vreme zetve, da plati vlasniku toga polja sezdeset gura zita za svakih deset gana zemlje.
59. Ako neko posece drvo u tudjem lugu, a da vlasnik ne zna za to, da plati u novcu pola mine.
60. Ako neko preda vrtlaru polje da u njemu zasadi voce kao u basti, pa ga vrtlar zasadi i cetiri godine brine o njemu, pete godine vlasnik polja i vrtlar ce podeliti prinos, vlasnik ce uzeti deo koji mu pripada.
61. Ako vrtlar ne dovrsi zasadjivanje polja vockama, nego ostavi jedan deo nezasadjen, taj deo ce mu i pripasti.
62. Ako ne poseje seme na polju koje mu je predato na koriscenje, a ako je polje oranica podesna za sejanje zita ili susama, vrtlar ce dati vlasniku polja onoliki prinos koliki je bio na susednim poljima za sve godine dok je ovo polje lezalo neposejano, zatim ce poorati polje i zasejati ga, pa ga vratiti vlasniku.
63. Ako neko od ledine napravi oranicu, pa je vrati vlasniku, ovaj ima da mu za svaku godinu plati deset gura zita za deset gana zemlje.
64. Ako neko da vrtlaru svoj vrt da ga obradjuje, vrtlar ce za sve vreme dok bude obradjivao vrt, placati vlasniku dve trecine od prinosa u vrtu, a jednu trecinu ce uzeti za sebe.
65. Ako vrtlar nije obradjivao vrt, te se zbog toga prinos umanjio, vrtlar ce platiti vlasniku vrta u visini prinosa iz susednih vrtova.

Na ovom mestu ne dostaje pet redova teksta koji verovatno sadrze trideset pet paragrafa.

100. … kamatu na novac koji je primio, ima da pribelezi, a na dan kada se vrsi obracun, platice trgovcu.
101. Ako tamo kuda je otisao, ne sklopi nikakve trgovacke sporazume, sav novac koji je dobio, trgovacki posrednik ima da vrati trgovcu.
102. Ako trgovac poveri novac trgovackom posredniku za neka ulaganja, a posrednik pretrpi poslovni gubitak tamo gde je otisao, duzan je da trgovcu vrati glavnicu.
103. Ako mu za vreme putovanja neprijatelj uzme nesto od onoga sto je imao, posrednik neka se zakune pred bogovima i bice oslobodjen svake krivice.
104. Ako trgovac da posredniku da mu negde preveze njegovo zito, vunu, ulje ili drugu robu, neka posrednik da trgovcu priznanicu za vrednost primljene robe, a potom neka mu i plati za tu robu. Posle toga neka od trgovca uzme priznanicu dam u je isplatio novac za robu koju je od njega uzeo.
105. Ako je posrednik nemaran, i ne uzme od trgovca priznanicu za novac koji mu je isplatio, on ne moze da smatra svojim novac za koji nije izdata priznanica.
106. Ako posrednik uzme novac od trgovca, ali se posvadja sa njim, onda neka se trgovac zakune pred bogovima i pred svedocima da je svoj novac dao posredniku, i posrednik ce biti duzan da mu isplati trostruko veci iznos od onog koji je uzeo.
107. Ako trgovac prevari posrednika, posto je ovaj vratio sve sto mu je trgovac dao, a trgovac porice dam u je posrednik ista vratio, posrednik neka ga okrivi pred bogovima i svedocima, pa ako trgovac i dalje porice da mu je posrednik ista vratio, bice duzan dam u plati sestostruko veci iznos od onog koji je od njega primio.
108. Ako krcmarica ne prihvati da joj se za popijeno pice plati cena u zitu, nego uzme srebro, a ako je cena pica srazmerno manja od cene zita koje joj je ponudjeno, pa se to i dokaze, bice bacena u vodu.
109. Ako se zaverenici sastanu kod krcmarice u kuci, a ne budu uhvaceni i predate dvoru, neka krcmarica bude ubijena.
110. Ako posvecenica (“bozja sestra”, svestenica koja se ne sme udavati) otvori krcmu, ili udje u nju da pije, neka bude spaljena.
111. Ako krcmarica da sezdeset ka (1 ka = 0.84 litara) uskani pica … kada dodje vreme zetve dobice pedeset ka zita.
112. Ako je neko otisao na put, a pre toga je drugome poverio na cuvanje srebro, zlato, drago kamenje, ili bilo koju drugu pokretnu imovinu, pa sad zeli da mu se to vrati; ako ih onaj kome su poverene sve te stvari ne vrati na unapred dogovoreno mesto, nego ih prisvoji na sebe, onda ce onaj koji nije vratio stvari koje su mu poverene na cuvanje, biti oglasen krivim, i morace da plati petostruko vise od vrednosti onoga sto mu je povereno.
113. Ako neko primi na prodaju zito ili srebro, pa bez dozvole vlasnika uzme to zito iz ambara ili srebro iz kuce, onda ce taj koji je to uradio biti oglasen krivim po zakonu, i bice duzan da vrati zito koje je uzeo, a ostace i bez sveg novca koji je dobio, kao i bez onog koji su mu duzni.
114. Ako neko nema potrazivanja u zitu ili srebru prema drugome, a na silu pokusa da ih naplati, ima da plati trecinu mine srebra.
115. Ako neko ima potrazivanja u zitu ili srebru prema drugome, te ga zbog duga lisi slobode; ako zatvorenik umre u zatvoru prirodnom smrcu, taj slucaj se obustavlja.
116. Ako zatvorenik umre u zatvoru zbog batina ili raznog zlostavljanja, gospodar toga zatvorenika ce pred sudijom dokazati da je trgovac kriv. Ako je preminuli bio rodjen kao slobodan, bice ubijen sin trgovca, a ako je bio rob, platice jednu trecinu mine zlata, i izgubice sve sto je do tada dobio od zatvorenikovog gospodara.
117. Ako neko ne vrati dug, te zbog toga bude prodat u roblje, zajedno sa svojom zenom, sinom i kcerkom, ili ih da na prinudni rad, tri godine ce raditi u kuci coveka koji ih je kupio, ili kod onoga kome nisu vratili dug, a cetvrte godine ce biti pusteni na slobodu.
118. Ako roba ili robinju da na prinudni rad, a poverilac ih da trgovcu u najam, ili ih proda za novac, nema prava da se na to zali.
119. Ako neko ne vrati dug, te za novac proda svoju sluskinju koja mu je rodila decu, novcem koji je dobio od trgovca za tu sluskinju, treba da je otkupi.
120. Ako neko da svoje zito drugome coveku da ga cuva, i tom zitu se pricini neka steta, ili covek kod koga se nalazi to zito otvori ambar i uzme od zita za sebe, a narocito ako porice da je zito uopste kod njega, vlasnik zita neka pred bogovima izjavi da je zito njegovo i zatrazi ga nazad, i staresina te kuce kod koga je smesteno to zito platice vlasniku za sve zito koje mu je uzeo.
121. Ako neko uskladisti svoje zito kod drugoga coveka i da mu ga na cuvanje, svake godine ce mu placati iznos od jednog gura za pet ka zita koje mu je dao na cuvanje.
122. Ako neko drugome da na cuvanje srebro, zlato, ili bilo sta drugo, sve sto daje na cuvanje pokazace nekom svedoku, sklopice ugovor i tek onda predate na cuvanje.
123. Ako te stvari da nekome na cuvanje, a tu ne bude prisutan svedok, ili ne sklopi ugovor, a ako osoba kojoj su stvari date na cuvanje porice da ih je primila, onda onaj koji ih je dao nema pravo da trazi da mu se vrate.
124. Ako neko drugome pred svedokom poveri na cuvanje srebro, zlato ili bilo sta drugo, a ovaj to porice, bice priveden sudiji i u potpunosti ce platiti sve ono sto je porekao da je primio.
125. Ako neko da drugome na cuvanje deo svoje imovine, pa lopovi ili pljackasi odnesu njegovu imovinu zajedno sa imovinom vlasnika kuce, vlasnik te kuce, zbog cijeg nemara je nestala imovina, nadoknadice vlasniku nestale imovine sve sto mu je ovaj poverio na cuvanje. Medjutim, vlasnik kuce ce pokusati da pronadje i povrati sopstvenu imovinu od lopova.
126. Ako neko, cija imovina nije nestala, tvrdi da ju je izgubio i iznosi lazi; ako pred bogovima tvrdi da je pretrpeo stetu, i izjavi kolika je steta koju je pretrpeo, iako nije izgubio svoju imovinu, dobice punu nadoknadu za imovinu za koju tvrdi da je izgubio.
127. Ako “neko uperi prstom” na posvecenicu, ili na tudju zenu, a ne moze da dokaze svoju optuzbu, bice izveden pred sudije i na obrvi ce mu biti urezan znak.
128.Ako neko uzme za sebe zenu da mu bude supruga, ali sa njom polno ne opsti, ta zena mu nije supruga.
129. Ako necija zena bude uhvacena u preljubi sa drugim covekom, oboje ce biti vezani i baceni u vodu, ali muzu je dozvoljeno da oprosti svojoj zeni preljubu i postedi joj zivot, a kralju je dozvoljeno da postedi zivot svome robu uhvacenom u preljubi.
130. Ako neki covek na silu natera tudju zenu koja jos nije poznala muskarca, nego jos uvek zivi sa ocem u kuci, da sa njim polno opsti, te posle toga zaspi i bude zatecen dok spava sa njom, bice ubijen, a ona je nevina i bice pustena.
131. Ako neki covek optuzi svoju zenu za preljubu, ali ona ne bude uhvacena u preljubi sa drugim, ona neka se zakune pred bogovima, i onda moze da se vrati u svoju kucu.
132. Ako na neciju zenu “upere prstom” zbog drugog coveka, a ne zateknu je kako spava sa njim, skocice u vodu zbog svog muza.
133. Ako neki covek bude odveden kao ratni zarobljenik, a u njegovoj kuci ostane sredstva za zivot, i njegova zena napusti kucu i imanje, i ode da zivi kod drugoga; zato sto nije cuvala svoje imanje, nego ga je napustila i otisla da zivi u tudjoj kuci, bice izvedana pred sud i bacena u vodu.
134. Ako neki covek bude odveden kao ratni zarobljenik, a u njegovoj kuci ne ostane nikakvih sredstava za zivot, i njegova zena ode da zivi kod drugoga, ta zena nije kriva.
135. Ako neki covek bude odveden kao ratni zarobljenik, a u njegovoj kuci ne ostane nikakvih sredstava za zivot, i njegova zena ode da zivi kod drugog coveka i rodi mu decu; ako se kasnije njen muz vrati iz zarobljenistva, onda ce se ta zena vratiti svome muzu, ali ce deca koju je u medjuvremenu rodila drugom coveku, pripasti ocu.
136. Ako neko ode od kuce, pobegne, i posle toga njegova zena ode da zivi kod drugoga, ako se onda onaj covek vrati kuci i hoce dam u se zena vrati u kucu, zato sto je napustio svoju kucu i pobegao, zena tog begunca se nece vratiti svome muzu.
137. Ako neki covek zeli da se razvede od svoje zene (konkubine) koja mu je rodila decu, ili od supruge koja mu je rodila decu, toj zeni ce vratiti njen miraz, i dati joj polje, vrt i drugu imovinu na plodouzivanje da bi mogla da odgaja decu. Kada ih bude odgojila, od svega sto deca budu dobila, dace joj se deo jednak delu jednog od sinova. Posle toga, ona moze da se uda za koga hoce.
138. Ako neki covek hoce da se razvede od zene koja mu nije rodila decu, dace joj njenu tirhatu (dar koji je mladozenja dao nevestinom ocu), kao i miraz koji je donela iz kuce svoga oca, i pustiti je da ode.
139. Ako nije bilo tirhate, dace joj minu zlata kao dar prilikom razlaza.
140. Ako je on muskenu (jedna od tri vrste muskih staleza), dace joj trecinu mine zlata.
141. Ako zena nekog coveka, koja zivi u njegovoj kuci, zeli da ode iz kuce, ili je rasipna pa uvali kucu u dugove, ili pokusava da uprpasti domacinstvo, ili zanemaruje obaveze prema svome muzu, pa bude oglasena krivom na sudu; ako joj muz dozvoli da ode iz kuce, slobodna je da ode, i nece joj dati nista na dar sto ju je pustio da ide. Ako njen muz ne zeli da je pusti da ode od kuce, i ako uzme drugu zenu, ona ce ostati u kuci svoga muza kao sluskinja.
142. Ako se zena svadja sa svojim muzem i kaze: “Nisi dobar prema meni”, moraju se proveti razlozi njenog nezadovoljstva. Ako je ona bez krivice i mane u celoj stvari, a njen muz je cesto odsutan od kuce i ostavlja je da bude sama, onda ova zena nije nista kriva; uzece svoj miraz i vratiti se u kucu svoga oca.
143. Ako je kriva i ostavlja muza samog, upropastava kucu svojim ponasanjem i zapostavlja svog muza, ova zena ce biti bacena u vodu.
144. ako neko uzme zenu, a ta zena svome muzu da sluskinju koja mu rodi decu, ali taj covek hoce da dovede drugu zenu, to mu nece biti dozvoljeno; on nece moci da dovede drugu zenu.
145. Ako neko uzme zenu, i ta zena mu ne rodi decu, pa on namerava da dovede drugu zenu; ako dovede tu drugu zenu u svoju kucu, ona ne sme imati jednaka prava kao njegova zena.
146. Ako neko uzme zenu, a ta zena svome muzu da sluskinju koja mu rodi decu, pa onda ta sluskinja pomisli da ima jednaka prava kao njegova zena; zbog toga sto mu je rodila decu, njen gospodar je ne moze prodati za srebro, nego je moze zadrzati kao robinju koja ce biti kod njega u kuci sa ostalim sluskinjama.
147. ako mu nije rodila decu, onda je njena gospodarica moze prodati za srebro.
148. Ako neko uzme zenu, pa se ona razboli, pa ako on onda pozeli da dovede drugu zenu kod sebe u kucu, neka ne otera svoju zenu koja se razbolela, nego neka je zadrzi kod sebe u kuci koju je sagradio i neka je izdrzava dokle god je ziva.
149. Ako ta zena ne zeli da ostane u kuci svoga muza, onda neka joj on vrati miraz koji je sa sobom donela iz kuce svoga oca i neka je pusti da ode.
150. Ako neko svojoj zeni pokloni polje, vrt, kucu, i da joj potvrdu o tome, i ako joj posle smrti njenog muza sinovi ne traze za sebe nista od toga, ona sve to moze da ostavi u nasledstvo kome god sinu hoce, a da pri tome nije duzna da bilo sta ostavi nekom od njegove brace.
151. Ako je zena koja je zivela u kuci nekog coveka, sklopila ugovor sa svojim muzem da je nijedan njegov poverilac ne moze lisiti slobode, i ako joj je o tome dao tablicu; ako je taj covek bio duzan nekome pre nego sto se ozenio tom zenom, poverilac ne moze da zbog duga lisi slobode njegovu zenu. Ako je ta zena bila duzna nekome pre nego sto je dosla kod muza u kucu, poverilac ne moze da zbog duga lisi slobode njenog muza.
152. Ako su oboje, posle dolaska zene u kucu svoga muza, prihvatili na sebe obavezu da vrate dug, neka oboje i vrate dug poveriocu.
153. Ako necija zena, zbog nekog drugog coveka, ubije svoga muza i zenu toga coveka, oboje da budu nabijeni na kolac.
154. Ako neko pozna svoju kcerku, bice proteran iz toga mesta.
155. Ako neko zaruci devojku za svoga sina, i njegov sin je pozna, a on je posle obescasti, i bude zatecen dok to radi, onda neka bude vezan i bacen u vodu.
156. Ako neko zaruci devojku za svoga sina, ali njegov sin je jos ne pozna, a on je obescasti, ima da joj plati pola mine zlata i da joj vrati sve sto je donela iz kuce svoga oca. Ona je onda slobodna da se uda za koga god zeli.
157. Ako neko posle smrti svoga oca pozna svoju majku, oboje da budu spaljeni.
158. Ako neko bude zatecen da posle smrti svoga oca spava sa njegovom glavnom zenom, koja je rodila decu njegovom ocu, bice isteran iz oceve kuce.
159. Ako neko, posto je doneo poklone u kucu svoga tasta, i dao tirhatu, potrazi drugu zenu i kaze svom tastu: “Ne zelim tvoju kcerku za zenu”, devojcin otac moze da zadrzi sve sto mu je ovaj dao.
160. Ako neko odnese poklone u kucu svoga tasta i da tirhatu, i ako mu devojcin otac kaze: “Ne zelim da ti dam svoju kcerku”, devojcin otac ce vratiti tom coveku sve sto mu je ovaj dao.
161. Ako neko odnese poklone u kucu svoga tasta i da tirhatu, pa ga onda njegov prijatelj okleveta i tast kaze mladom muzu: “Neces se ozeniti mojom kcerkom”, vratice tom coveku sve sto mu je ovaj dao, a prijatelj nece ozeniti njegovu zenu.
162. Ako se neko ozeni i zena mu rodi sinove; ako onda ta zena umre, njen otac nema pravo da trazi njen miraz, koji ce pripasti njenim sinovima.
163. Ako se neko ozeni i zena mu ne rodi sinove; kada ta zena umre, i ako tast vrati tirhatu koju mu je zet dao, onda taj covek nema pravo da trazi njen miraz, koji ce pripasti kuci njenoga oca.
164. Ako mu njegov tast ne vrati tirhatu, zet ima pravo da odbije vrednost tirhate od miraza, a onda da ostatak miraza vrati svome tastu.
165. Ako neko svome prvorodjenom sinu ostavi u nasledstvo polje, vrt i kucu, i o tome mu izda potvrdu; kada otac umre i dodje vreme da braca medju sobom podele imanje, onda ce prvo tome sinu dati nasledstvo koje mu je ostavio otac, i on ce ga primiti, a ostatak ocevog imanja braca ce podeliti na jednake delove.
166. Ako neko uzme zene za svoje odrasle sinove, ali za svog maloletnog sina, koji jos nije sazreo za zenidbu, ne uzme zenu pa potom umre; kada sinovi podele medju sobom ocevo imanje, oni ce najmladjem bratu koji jos nije uzeo zenu za sebe, osim njegovog dela imanja, dati i novac za tirhatu i uzece zenu za njega.
167. Ako se neko ozeni i zena mu rodi decu; ako ta zena umre i on se posle nje ozeni drugom zenom, i ona mu takodje rodi decu; onda kada umre otac, njegovi sinovi ne smeju da dele ocevo imanje po majkama, nego ce miraz svake majke podeliti njenim sinovima, a ocevo imanje ce podeliti medju sobom na jednake delove.
168. Ako neko namerava da otera svoga sina od kuce i izjavi pred sudijom: “Hocu da oteram svoga sina od kuce”, sudija ce proveriti njegove razloge. Ako sin nije kriv za neki veliki prestup zbog kojeg bi trebalo da bude oteran od kuce, otac ga nece oterati od kuce.
169. Ako je pocinio neki veliki prestup zbog kojeg ga treba razbastiniti, otac ce mu prvi put oprostiti; ali ako je po drugi put ucinio neki veliki prestup, otac ga se moze odreci i razbastiniti ga.
170. Ako je nekome supruga rodila sinove, ili je i njegova robinja rodila sinove, i ako za zivota otac oslovi decu koju mu je robinja rodila sa “sinovi moji”, i ako ih racuna kao sinove svoje supruge; kasnije, kada otac umre, sinovi supruge i sinovi robinje zajednicki ce podeliti ocevu imovinu. Jedan od supruginih sinova podelice imanje i birati deo imanja koji ce uzeti.
171. Medjutim, ako otac za zivota nije oslovio sinove koje mu je rodila robinja sa “sinovi moji”, kasnije, kada umre, sinovi koje je rodila robinja nece moci da dele imanje sa sinovima koje je rodila njegova supruga, ali ce robinji i njenim sinovima biti dodeljena sloboda. Sinovi njegove supruge nece imati pravo da robinjine sinove ucine svojim robovima; njegova supruga ce uzeti svoj miraz, i nudunu (poklon koji je muz dao zeni dok su bili u braku, polje, vrt, kuca, ili nesto drugo) koji joj je muz dao tokom braka, i ona ce ostati da zivi u kuci svoga moza, i to nece biti na prodaju. Sve sto ostane posle njene smrti, pripasce njenoj deci.
172. Ako joj muz nije dao nudunu, u potpunosti ce joj biti vracen miraz, a dobice i deo imovine svoga muza, jednak delu koji pripada jednom od dece. Ako je sinovi tlace da bi napustila kucu, sudija je duzan da ispita celu stvar, i ako se utvrdi da su sinovi krivi, zena nece napustiti kucu svoga muza. Ako zena zeli da napusti kucu, ona mora svojim sinovima da ostavi nudunu koji joj je muz dao, ali moze da uzme miraz koji je donela iz oceve kuce. Posle toga moze da se uda za koga god zeli.
173. Ako ta zena rodi sinove svom drugom muzu, kod koga je otisla posle smrti svog prvog muza, a potom i ona umre, njena deca iz prvog braka, kao i deca iz drugog braka, podelice medju sobom njen miraz.
174. Ako ne rodi decu svom drugom muzu, njeni sinovi iz prvog braka ce dobiti miraz.
175. Ako se dvorski rob ili rob nekog muskenuma ozeni kcerkom slobodnog coveka, i ona mu rodi decu, gospodar roba ne moze traziti da deca kcerke slobodnog coveka budu njegovi robovi.
176. Medjutim, ako se dvorski rob, ili rob nekog muskenuma ozeni kcerkom slobodnog coveka, i ako se posle njihovog vencanja ona preseli kod njega u kucu, donevsi sa sobom miraz iz kuce svoga oca, i ako su u toku braka stekli dovoljno sredstava za zivot i osnovali sopstveno domacinstvo, pa posle toga taj rob umre, onda kcerka slobodnog coveka moze uzeti svoj miraz, a sve sto su ona i njen muz stekli u braku bice podeljeno na dva jednaka dela: jednu polovinu uzece gospodar roba, a druga polovina ce pripasti deci kcerke slobodnog coveka. Ako kcerka slobodnog coveka nije imala miraz, sve sto su ona i njen muz zajedno stekli tokom braka bice podeljeno na dva dela. Jednu polovinu ce uzeti gospodar roba, a druga polovina ce pripasti deci kcerke slobodnog coveka.
177. Ako udovica, cija deca jos nisu odrasla, zeli da ode u drugu kucu, ne sme otici bez znanja sudije. Kada pocne da zivi u drugoj kuci, sudija ce ispitati u kakvom je stanju kuca u kojoj je zivela sa prvim muzem. Posle toga, kuca njenog pokojnog muza ce biti predata na koriscenje njenom drugom muzu i njoj. O tome mora biti sacinjen zapis. Ona ce odrzavati kucu u urednom stanju, odgajace decu i nece smeti da proda nista od pokucstva. Onaj ko kupi pokucstvo udovicine dece, ostace bez novca, a imovina ce biti vracena vlasnicima.
178. Ako je posvecenici ili prostitutki otac dao miraz, i o tome izda potvrdu, ali u toj potvrdi nije jasno naznaceno da ona moze dati scoj miraz kome god zeli, i nije jasno napisano da moze da raspolaze mirazom po sopstvenoj volji; kasnije, kada joj umre otac, njena braca ce dobiti njeno polje i njen vrt, i dace joj zita, ulja i mleka srazmerno vrednosti njenog dela imanja, i tako zadovolji njene potrebe. Ako joj braca ne daju zito, ulje i mleko srazmerno vrednosti njenog dela imanja, onda neka se izdrzava od plodova sa njenog polja i iz njenog vrta. Ona ce uzivati u plodovima polja i vrta, i u svemu sto joj je otac dao, dokle god je ziva, ali to imanje ne moze prodati ili pokloniti drugome. Njeno imanje ce pripasti njenoj braci.
179. Ako posvecenica ili javna zena dobije miraz od svoga oca i potvrdu u kojoj je jasno napisano da miraz moze dati kome god zeli, i ako joj je dozvoljeno da njime raspolaze po sopstvenoj volji; kasnije, kada joj umre otac, ona svoje nasledstvo moze dati kome god zeli, a njena braca nemaju pravo da se mesaju u to.
180. Ako otac ne da miraz svojoj kcerci, bilo da se ona sme ili ne sme udati, i potom umre, njoj ce, kao njenoj naslednici, pripasti deo oceve imovine i bice joj na raspolaganju dokle god je ziva. Njeno imanje ce pripasti njenoj braci.
181. Ako otac sa svoju kcerku bogovima da bude sluskinja u hramu, ili posvecenica hrama, i ne da joj miraz; kasnije, kada joj otac umre, njoj ce kao njegovoj naslednici, pripasti trecina oceve imovine i bice joj na raspolaganju dokle god je ziva. Njeno imanje ce pripasti njenoj braci.
182. Ako otac posveti svoju kcerku da bude zena (svestenica) boga Marduka u Vavilonu i ne da joj miraz niti potvrdu; kasnije, kada joj otac umre, ona ce kao njegova naslednica, od svoje brace dobiti trecinu oceve imovine, a kao Mardukova zena moze da pokloni svoje imanje kome god zeli.
183. Ako neko da miraz svojoj kcerci koju mu je rodila konkubina, uda je, i o tome joj da potvrdu; kasnije, kada joj otac umre, ona nece dobiti nasledstvo od oceve imovine.
184. Ako neko ne da miraz svojoj kcerci koju mu je rodila konkubina, i ne uda je; kasnije, kada joj otac umre, njena braca ce joj dati miraz srazmeran ocevom bogatstvu, i udace je.
185. Ako neko usvoji dete i odgoji ga kao svog sina, kada taj sin poraste, ne moze se traziti njegov povracaj.
186. Ako neko usvoji sina, a ovaj kasnije zlostavlja svog hranitelja ili svoju hraniteljku, taj usvojeni sin ce se vratiti u ocevu kucu.
187. Usvojeni sin hramovnog sluge u dvorskoj sluzbi, ili sin javne zene, ne moze biti vracen.
188. Ako zanatlija preuzme na sebe obavezu da odgaji dete, i nauci ga svom zanatu, ne moze se traziti povracaj toga deteta.
189. Ako ga zanatlija nije naucio svom zanatu, usvojeni sin moze da se vrati u ocevu kucu.
190. Ako neko ne izdrzava usvojeno dete kao da je njegovo, i ne vaspitava ga zajedno sa ostalom svojom decom, taj usvojeni sin moze da se vrati u ocevu kucu.
191. Ako neko ko je usvojio sina i odgajio ga, zasnuje porodicu i rode mu se deca, te zeli da otera iz kuce svoga usvojenog sina, taj sin ne treba da ode praznih ruku.. Njegov hranitelj ce mu dati trecinu dela koji sinu, kao njegovom nasledniku, pripada, i onda sin moze da ode. Medjutim, usvojenom sinu nece dati nista od polja, vrta ili kuce.
192. Ako sin hramovnog sluge, ili sin javne zene, kaze svom hranitelju ili hraniteljki: “Ti nisi moj otac, ili moja majka”, bice mu odsecen jezik.
193. Ako sin hramovnog sluge, ili sin javne zene, zeli da se vrati u kucu svoga oca, i napusti svoga hranitelja ili svoju hraniteljku, te ode u kucu svoga oca, da mu se iskopa oko.
194. Ako neko da svoje dete dojilji, i ono umre u njenim rukama, a dojilja bez znanja oca i majke podoji drugo dete, oni ce je optuziti zbog toga sto je bez njihovog znanja dojila drugo dete, sud ce je oglasiti krivom, i bice joj odsecene dojke.
195. Ako sin udari svoga oca, bice mu odsecene ruke.
196. Ako neko drugome iskopa oko, i njemu ce biti iskopano oko.
197. Ako neko drugome slomi kost, i njemu ce biti slomljena kost.
198. Ako neko iskopa oko muskenumu, ili mu slomi kost, platice jednu minu zlata.
199. Ako neko iskopa oko necijem robu, ili mu slomi kost, platice polovinu cene roba.
200. Ako neko izbije zube drugom coveku s kojim je jednak pred zakonom, i njemu ce zubi biti izbijeni.
201. Ako neko izbije zube muskenumu, platice jednu trecinu mine zlata.
202. Ako neko udari coveka koji je na visem drustvenom polozaju od njega, javno ce dobiti sezdeset udaraca bicem od volovske koze.
203. Ako slobodan covek udari drugog slobodnog coveka, koji je na istom drustvenom polozaju kao i on, platice jednu minu zlata.
204. Ako muskenu udari drugog muskenuma, platice deset sekela srebra.
205. Ako rob slobodnog coveka udari slobodnog coveka, bice mu odseceno uvo.
206. Ako neki covek u svadji udari drugog coveka i povredi ga, neka se zakune: “Nisam ga namerno povredio”’ i neka plati lekara tome coveku.
207. Ako covek umre od njegovog udarca, neka se isto tako zakune, i ako je pokojnik bio sin slobodnog coveka, neka plati pola mine srebra.
208. Ako je bio sin muskenuma, neka plati jednu trecinu mine.
209. Ako neko udari slobodnu zenu, pa ona usled njegovog udarca pobaci, platice joj odstetu u novcu od deset sekela.
210. Ako ta zena umre, bice ubijena njegova kcerka.
211. Ako je kcerka muskenuma usled njegovog udarca pobacila, platice joj odstetu od pet sekela srebra.
212. Ako ta zena umre, on ce platiti pola mine srebra.
213. Ako neko udari robinju slobodnog coveka, i ona pobaci, platice dva sekela srebra.
214. Ako ta robinja umre, platice trecinu mine srebra.
215. Ako lekar napravi veliki rez operacionim nozem, i izleci coveka, ili ako operacionim nozem otvori oko i izleci ga, dobice deset sekela srebra.
216. Ako je (bolesnik) muskenu, dobice pet sekela.
217. Ako je rec o necijem robu, njegov vlasnik ce platiti dva sekela.
218. Ako lekar napravi veliki rez operacionim nozem, i pacijent zbog toga umre, ili ako nekome otvori oko i osteti ga, bice mu odsecene ruke.
219. Ako lekar napravi veliki rez na robu nekog muskenuma, i ovaj zbog toga umre, nadoknadice mu toga roba drugim robom.
220. Ako mu operacionim nozem rasece i iskopa oko, platice polovinu vrednosti toga roba.
221. Ako lekar izleci slomljenu kost ili obolelo meko tkivo, bolesnik ce platiti lekaru pet sekela srebra.
222. Ako je u pitanju muskenu, platice mu tri sekela srebra.
223. Ako je u pitanju rob, njegov vlasnik ce platiti lekaru dva sekela.
224. Ako veterinar izvede slozenu operaciju na magarcu ili volu, i izleci zivotinju, vlasnik zivotinje ce za to platiti veterinaru jednu sestinu sekela.
225. Ako izvede slozenu operaciju na magarcu ili volu, i zivotinja ugine, platice vlasniku zivotinje jednu cetvrtinu njene vrednosti.
226. Ako berberin utisne robski zig na neotudjivog roba bez znanja njegovog gospodara, tom berberinu ce biti odsecene ruke.
227. Onaj ko prevari berberina, pa ovaj na neotudjivog roba utisne zig obicnog roba, bice ubijen i sahranjen u sopstvenoj kuci. Berberin neka se zakune: “Nisam znao koga zigosem”, i bice nevin.
228. Ako zidar sagradi za nekoga kucu, i dovrsi je, taj ce mu platiti nadnicu od dva sekela srebra za svaki sar povrsine.
229. Ako zidar sagradi za nekoga kucu, a kuca ne bude dobro sagradjena, te se srusi i njen vlasnik pogine, taj zidar ce biti ubijen.
230. Ako pogine sin vlasnika te kuce, bice ubijen sin toga zidara.
231. Ako pogine rob vlasnika kuce, zidar ce dati drugog roba vlasniku kuce i tako ga obestetiti.
232. Ako je unistena pokretna imovina, zidar ce nadoknaditi sve sto je unisteno, a zbog toga sto nije dobro izgradio kucu, pa se ona srusila, ponovo ce izgraditi porusenu kucu, i to sopstvenim sredstvima.
233. Ako zidar sagradi za nekoga kucu, ali je ne dovrsi sasvim, pa ako izgleda da ce se zid srusiti, zidar ce morati da ojaca taj zid sopstvenim novcem.
234. Ako brodograditelj za nekoga napravi brod od sezdeset gura, taj za koga ga je napravio platice mu dva sekela srebra.
235. Ako brodograditelj za nekoga napravi brod, ali ga ne napravi cvrstog, pa ako iste te godine brod bude porinut i osteti se, brodograditelj ce rasklopiti brod i o svom trosku ga opet napraviti, ali da bude cvrst. Tako popravljen brod vratice njegovom vlasniku.
236. Ako neko iznajmi svoj brod nekome, a taj bude ne pazljiv i brod potone, ili se nasuce na obalu, taj ce obestetiti vlasnika broda tako sto ce mu dati drugi brod.
237. Ako neko iznajmi brodara i njegov brod, a natovari ga zitom, uljem, urmama i ostalom robom potrebnom za putovanje; ako je brodar nepazljiv, pa brod potone i propadne sve sto je bilo na brodu, brodar ce morati da izvrsi nadoknadu za brod koji je potonuo, kao i za sve sto je u njemu propalo.
238. Ako zbog brodareve nepaznje neciji brod dozivi brodolom, ali ga brodar spase, morace da plati polovinu vrednosti broda.
239. Ako neko iznajmi brodara, platice mu sest gura zita za godinu dana sluzbe.
240. Ako trgovacki brod ploveci udari u skelu usidrenu i potopi je, vlasnik potopljene skele ce pred bogom potraziti pravdu. Vlasnik trgovackog broda kojim je udarena i potopljena skela obostetice vlasnika skele tako sto ce mu dati drugu skelu i sve sto je na njoj izgubio.
241. Ako neko na silu uzme tudjeg vola na prinudan rad, platice mu jednu trecinu mine srebra.
242. Ako neko uzme volove u najam na godinu dana, platice vlasniku volova za oranje cetiri gura zita.
243. Za krdo volova, vlasniku krda platice zakup od tri gura zita.
244. Ako neko uzme pod najam vola ili magarca, pa lav zakolje vola ili magarca na polju, vlasnik snosi gubitak zivotinje.
245. Ako neko uzme pod najam volove, i oni uginu zbog njegovog loseg postupanja prema njima, ili zato sto ih je tukao, obestetice vlasnika volova tako sto ce mu za uginulog dati drugog vola.
246. Ako neko uzme u najam vola, pa vo slomi nogu ili mu bude presecena vratna zila, nadoknadice vlasniku toga vola drugim volom.
247. Ako neko uzme u najam vola, i iskopa mu oko, platice vlasniku polovinu vrednosti vola.
248. Ako neko uzme u najam vola, i slomi mu rog, odsece mu rep, ili mu povredi gubicu, platice vlasniku vola jednu cetvrtinu vrednosti vola.
249. Ako neko uzme u najam vola, i bog udari vola te ovaj ugine, onaj koji je uzeo vola pod najam neka se zakune pred bogom, i bice nevin.
250. Ako se desi da neko gurne i ubije bola koji prolazi ulicom, vlasnik vola ne moze da trazi nadoknadu.
251. Ako se dogodi da neciji vo cesto hoce da probode nekoga rogovima, i ako vlasnik zna za to, a ne veze mu rogove, niti ih prekrije da nikoga ne bi mogao da probode, pa vo probode slobodnog coveka i ubije ga, platice pola mine srebra.
252. Ako vo ubije necijeg roba, vlasnik vola ce platiti trecinu mine srebra.
253. Ako se neko dogovori sa drugim da ga uzme kao napolicara da mu ovaj obradjuje polje i da mu seme, poveri mu par volova i obaveze ga da mu obradjuje polje, ako mu on krade zito ili plodove sa polja i uzme ih za sebe, bice mu odsecene ruke.
254. Ako uzme za sebe seme zita, i ne koristi volove, nadonadice vlasniku polja tacno onoliko semena zita koliko je uzeo.
255. Ako je drugome izdao u zakup volove koje je uzeo u najam, ili je ukrao seme zita, ne zasadivsi nista u polju, bice oglasen krivim na sudu, i kad dodje vreme zetve platice sezdeset gura zita za svakih sto gana zemlje.
256. Ako ljudi iz njegovog naselja ne zele da plate za njega, bice vezan stoci za repove da ga stoka na tom polju rastrgne.
257. Ako neko uzme u najam radnika na polju, platice mu osam gura zita godisnje.
258. Ako neko uzme u najam gonica volova, platice mu sest gura zita godisnje.
259. Ako neko ukrade sa polja tocak za navodnjavanje, platice vlasniku ukradenog tocka pet sekela srebra.
260. Ako neko ukrade saduf (sprava za navodnjavanje polja vodom iz reka ili kanala) ili plug, platice tri sekela srebra.
261. Ako neko uzme u najam pastira da mu cuva goveda ili ovce, platice mu godisnje osam gura zita.
262. Ako neko … kravu ili ovcu …
263. Ako mu ugine vo ili ovca koje je uzeo u najam, vlasniku se kao obestecenje dati drugog vola, ili drugu ovcu.
264. Ako se pastiru kome su data goveda ili ovce na ispasu i cuvanje, i koji je za to primio unapred dogovorenu nadnicu i time je izmiren, smanji broj goveda ili ovaca u stadu, ili se smanji broj prinova u stadu, nadoknadice broj prinova, ili zaradu koju nije ostvario po sklopljenom ugovoru.
265. Ako pastir kome su poverena na cuvanje goveda ili ovce, pocini prevaru i lazno izvesti vlasnika o broju prinova u stadu, ili ih proda za novac, bice oglasen krivim na sudu i platice vlasniku desetostruku odstetu za sve gubitke u stoci koje mu je naneo.
266. Ako zivotinju zadesi da je u stali udari bog, ili je zakolje lav, pastir ce pred bogom izjaviti da je nevin, i vlasnik stale snosice stetu.
267. Ako je pastir nepazljiv, i u stali se desi neka nesreca, onda je on kriv za nesrecu koja se desila u stali, jer ju je izazvao svojom nepaznjom, i vlasniku ce morati da nadoknadi goveda i ovce.
268. Ako neko uzme u najam vola za vrsidbu, naknada za zakupninu iznosi dvadeset ka zita.
269. Ako neko uzme u najam magarca za vrsidbu, naknada za zakupninu iznosi deset ka zita.
270. Ako neko uzme u najam magare ili june, naknada za zakupninu iznosi deset ka zita.
271. Ako neko uzme u najam volove, kola i gonica, platice sto osamdese ka zita za svaki dan.
272. Ako neko uzme u najam samo kola, platice cetrdeset ka zita za svaki dan.
273. Ako neko uzme u najam nadnicara, u toku pet meseci, od pocetka godine do petog meseca (prvih pet meseci, od aprila do avgusta, su meseci sa dugackom obdanicom kada se obavljaju zetveni poslovi), platice mu sest gera ( 1 ger = 1/20 sekela) srebra dnevno, a od sestog meseca do kraja godine, platice mu pet gera srebra dnevno.
274. Ako neko uzme u najam vestog zanatliju, platice mu kao nadnicu … u iznosu od pet gera srebra, kao nadnicu za grncara pet gera srebra, kao nadnicu za krojaca pet gera srebra, kao nadnicu za … gera srebra, … uzara cetiri gera srebra, … gera srebra, za zidara … gera srebra dnevno.
275. Ako neko uzme u najam skelu, platice tri gera srebra dnevno.
276. Ako uzme u najam brod za prevoz robe, platice dva i po srebrna gera dnevno.
277. Ako neko uzme u najam brod od sezdeset gura. Za njegovu zakupninu ce placati jednu sestinu sekela dnevno.
278. Ako neko kupi roba ili robinju, i ne prodje ni mesec dana a on ili ona se razbole od bolesti benu (epilepsija), vratice toga roba ili robinju trgovcu robljem, a kupcu ce biti vracen novac koji je za njih dao.
279. Ako neko kupi roba ili robinju, i pojavi se treca strana koja trazi da mu se vrati taj rob ili robinja, prodavac ce biti odgovoran za novonastalu situaciju.
280. Ako neko u stranoj zemlji kupi roba ili robinju koji pripada nekom coveku iz njegove zemlje; kada se vrati u svoju zemlju, i vlasnik prepozna svog roba ili robinju, ako je rob ili robiinja starosedelac, vratice ih bez ikakve novcane nadoknade.
281. Ako su rodom iz druge zemlje, kupac ce reci koliko je trgovcu robljem platio za njih, i zadrzace roba ili robinju.
282. Ako rob kaze svom gospodaru: “Ti nisi moj gospodar”, i ako na sudu bude dokazano da je rob njegov, rob ce biti oglasen krivim, i gospodar ce mu odseci uvo.


Odredbama pravde koje je doneo mudri kralj Hamurabi, on je zemlju naucio pravednom zakonu i poboznim uredbama. Ja sam Hamurabi, kralj zastitnik. Nisam se otudjio od ljudi koje mi je Bel poverio, nad kojima mi je Marduk dao vlast, nisam prema njima bio nemarljiv, nego sam im stvorio mirno prebivaliste. Resio sam im sve velike teskoce, obasjao ih svetloscu. Silnim oruzjem, koje su mi dali Zimama i Istar, ostorumljem kojim me je obdario Ea, mudroscu kojom me je ispunio Marduk, istrebio sam neprijatelje gore i dole, pokorio sve zemlje, doneo zemlji blagostanje, obezbedio stanovnicima sigurnost u njihovim domovima, a sve one medju njima koji prouzrokuju nemire, nisam trpeo. Veliki bogovi su me pozvali, ja sam pastir koji donosi spasenje; moj skiptar je prav, on je zastita koja se prostire nad mojim gradom; na svoje grudi privio sam stanovnike zemlje Sumer i Akad, ucinio sam da pod mojom zastitom obitavaju u miru, u svojoj velikoj mudrosti zaklonio sam ih. Da jak ne bi ugnjetavao slaboga, da bi udovice i sirocad bili zasticeni, u Vavilonu, gradu u kojem su uzviseni Anu i Bel, imam hram u Esagilu, ciji temelji stoje cvrsto poput neba i zemlje, u kojem se izrice pravda na zemlji, gde se resavaju sporovi, ispravljaju sve nepravde, u kojem sam urezao ove moje dragocene reci na ispisanom spomeniku, i postavio ih pred mojim likom kralja pravde.
Ja sam kralj, koji vlada kraljevima svih gradova. Moje reci su dobro promisljene, moja mudrost je neprevazidjena. Po zapovesti Samasa, velikog sudije neba i zemlje, neka se svuda po zemlji prostire pravda; po volji Marduka, moga gospodara, neka niko ne unisti moj spomenik. U Esagilu, koji volim, neka se moje ime vecno pominje; neka ugnjeteni, koji ima neki spor, dodje i stane pred ovim mojim likom, kao kralja pravde, neka procita moj natpis, i neka razume moje dragocene reci; taj natpis ce mu pokazati njegovo pravo, saznace sta je pravedno, i srce ce mu se razveseliti, pa ce reci:
“Hamurabi je vladar, koji je podanicima kao rodjeni otac, koji Mardukove reci veoma postuje, koji je za Marduka izvojevao pobede gore i dole, koji ispinjava radoscu srce svog gospodara Marduka, koji je obezbedio vecno blagostanje svojim podanicima, i uspostavio red u zemlji.”
Dok cita ovaj natpis, neka se svim srcem moli Marduku, mome gospodaru, i Zarpanit, mojoj gospodarici; pa ce onda bogovi zastitnici, koji cesto borave u Esagilu, biti milostivi i uslisiti molitve koje svakodnevno prinosi Marduku, mome gospodaru, i Zarpanit, mojoj gospodarici.
Neka se u buducnosti, u svim buducim pokolenjima, kralj koji bude vladao ovom zemljom, pridrzava ovih reci pravde koje sam napisao na svom spomeniku, neka ne menja zakon zemlje koji sam dao, niti ukaze koje sam doneo; neka ne osteti moj spomenik. Ako je taj vladar mudar, i ako zeli da odrzi red u svojoj zemlji, pridrzavace se reci koje sam urezao na ovoj ploci; ovaj natpis ce ga poduciti pravilima, uredbama i zakonu zemlje koji sam dao, naucice ga odlukama koje sam doneo. Neka po njima vlada svojim podanicima, neka im govori o pravdi, i donosi ispravne odluke, neka iz ove zemlje iskoreni bezboznike i zlocince i donese svojim podanicima blagostanje.
Ja sam Hamurabi, kralj pravde, kome je Samas dodelio pravo. Moje reci su dobro promisljene, mojim delima nema ravnih, da se skruse oni sto su visoko, da se ponize oholi, da se istrebi drskost i nevaljalstvo. Ako taj buduci vladar razmotri moje reci koje sam urezao na ovoj ploci, ako ne zapostavlja moj zakon i ne iskvari moje reci, niti izmeni moj spomenik, onda neka Samas tome kralju produzi njegovu vladavinu, kao sto je ucinio meni, kralju pravde, da u pravdi vlada svojim podanicima. Ako taj vladar ne pazi na moje reci koje sam urezao na mojoj ploci, ako prezre moje prokletstvo kojim opominjem i ne boji se bozijeg prokletstva, ako ukine zakon koji sam dao i iskvari moje reci, izmeni moj spomenik, obrise moje ime i umesto njega ureze svoje, ili ako, iz straha od prokletstva, naredi da to ucini drugi, taj covek, bilo da je kralj, gospodar, patesi (namesnik) ili obican gradjanin, ma ko bio, neka mu veliki bog Anu, otac bogova, koji je naredio da vladam, oduzme kraljevsku slavu, slomi vladarsko zezlo, i neka prokle njegovu sudbinu. Neka Bel, gospodar koji odredjuje sudbinu, i cija je zapovest nepromenljiva, koji je uzvisio moje kraljevstvo i ucinio ga slavnim, izazove pobunu koju ruka toga vladara ne moze ugusiti; neka na njegovo prebivaliste pusti vetar propasti, naka mu podari vladavinu ispunjenu jecajima i uzdasima, godine pune oskudice i gladi, tamu umesto svetlosti, neka mu smrt otvorenih ociju pohita u susret; neka svojim mocnim ustima Bel najavi propast njegovog grada, rasturanje i bekstvo njegovih podanika, ukidanje njegove vladavine, uklanjanje i zaborav njegovog imena i spomena iz zemlje. Belit, velika majka, cija je zapovest na snazi u Ekuru, gospodarica koja milostivo uslisava moje zelje, na mestu gde se sudi i presudjuje (gde Bel utvrdjuje sudbine ljudima), pred Belom neka donese zlo njegovom naumu, opustosi njegovu zemlju, i unisti njegove podanike, neka ucini da mu zivot otece kao voda u usta kralja Bela. Ea, veliki vladar, koji odlucuje o sudbini svih bica, mislilac bogova, sveznajuci, koji cini da se produze dani moga zivota, neka mu oduzme razum i mudrost, i neka ga baci u zaborav, neka ucini da presuse izvori njegovih reka, i da ne raste zito i hrana za ljude u njegovoj zemlji.Neka Samas, veliki sudija neba i zemlje, koji upravlja svim zivim bicima, gospodar krepkosti, unisti njegovo kraljevstvo, ukine primenu njegovog zakona, razori njegov put, ucini uzaludnim nastupanje njegovih vojski, i posalje mu u snovima predskazanje o rusenju temelja njegovog prestola i propasti njegove zemlje. Neka ga odmah stigne Samasova osuda; neka mu uskrati vodu, kako gore medju zivima na zemlji, tako i dole pod zemljom, neka mu dusu lisi vode. Sin, gospodar neba, bozanski otac, ciji mesecev srp blista medju bogovima, neka mu oduzme krunu i kraljevski presto, neka mu nametne tesku krivicu, veliku propast, i da niko i nista ne bude ispod njega. Neka mu vladavina bude ispunjena danima, mesecima i godinama uzdaha i suza, i neka mu sudbina uveca teret vladavine, i donese zivot ravan smrti. Adad, gospodar plodnosti, vladar neba i zemlje, moj pomagac, neka mu uskrati kisu s neba, vodu iz vrela, i unisti mu zemlju gladju i oskudicom; neka svojim gnevom grmi nad njegovom prestonicom, i pretvori njegovu zemlju u rusevine. Zamama, veliki ratnik, sin prvenac Ekura, koji ide s moje desne strane, neka mu na bojnom polju slomi oruzje, i dan mu pretvori u noc, i neka da pobedu njegovom neprijatelju. Istar, gospodarica borbe i rata, koja oslobadja moje oruzje u borbi, moja milostiva boginja zastitnica, kojoj je draga moja vladavina, neka u svom ljutom srcu, i u svom velikom besu, baci prokletstvo na njegovo kraljevstvo, njegovo dobro neka preobrati u zlo, i neka u bitci razbije njegovo oruzje u paramparcad. Neka izazove nered i pobunu, i pobije njegove ratnike, neka se zemlja natopi njihovom krvlju, i neka polje bude prekriveno lesevima njegovih mrtvih ratnika; neka mu podari zivot bez milosti, i preda ga u ruke njegovih neprijatelja, da u njihovoj zemlji bude zarobljen. Nergal, silan medju bogovima, sa kojim se niko ne moze boriti i pobediti ga, koji mi daje pobedu, neka mu u svojoj velikoj sili spali podanike kao trsku, i odsece udove svojim silnim oruzjem, i neka ga razbije kao glineni kip. Nintu, uzvisena gospodarica zemalja, plodna majka, neka mu uskrati sina, i neka ga ne udostoji toga da mu ime bude sacuvano, neka mu ne da potomstvo. Ninkarak, kcer Anuova, koja me obasipa miloscu, neka sa Ekura na njegove udove pusti opaku groznicu, ljute rane koje se ne mogu zaleciti, i koje lekar ne poznaje, koje se ne mogu zavojem ublaziti, koje se kao ujed smrti, ne mogu otkloniti sve dok mu ne uzmu zivot.
Neka uzdise za svojom krepkoscu koju izgubi, i nek Anunaki, veliki bogovi neba i zemlje, svi zajedno bace prokletstvo na zidove ovoga hrama Ebara, i nanesu nesrecu njegovoj vladavini, zemlji, rarnicima, podanicima i vojsci. Neka Bel baci prokletstvo na njega svojom strasnom kletvom koja se ne moze izmeniti, i neka ga te kletve odmah stignu.

- Hamurabijev zakonik

Hamurabijev zakonik je pronadjen prilikom iskopavanja elamske prestonice Suze decembra 1901. na januar 1902. Uklesan je na crnom kamenu od diorita visine 2.25m koji se danas cuva u Luvru u Parizu. Isprva je stajao u Mardukovom hramu u Vavilonu, odatle ga je u Suzu preneo elamski car Sutruk Nahunt kao ratni plen u 12. veku pre Hrista. Kamen je nadjen razbijen u tri komada koji su potom sastavljeni. Na vrhu kamena je predstavljen bog sunca Samas kome se Hamurabi poklanja. Tekst je ispisan akadskim jezikom na 16 kolona sa prednje strane i 28 kolona sa zadnje.



     - Objasnjenja:

Adab – jedan od najstarijih sumerskih gradova.
Adad – vavilonski bog vremenskih prilika. Sin boga Anua, vodi poreklo od jednog ranijeg sumerskog boga po imenu Iskur.
Akad – grad u Mesopotamiji. Unjemu se nalazilo sediste vlasti u vreme Sargona Velikog.
Akad – severni deo Mesopotamije.
Anunit – vavilonska boginja majka, ili stvoriteljka, vodi poreklo od ranije sumerske boginje Ki. Anuova supruga, poznata i pod imenom Antu.
Anu – vavilonski bog tvorac, suprug boginje Antu (Anunit).
Anunaki – sedmorica sudija podzemnog sveta. Oni su takodje i deca neba. U pocetku su postovani kao bozanstva plodnosti.
Apsu – bog podzemnih voda, vodi poreklo od sumerskog boga Abzua. Apsua je ubio Enki, sto je prouzrokovalo univerzalni sukob izmedju boga Marduka i boginje Tiamat.
Asur (Ashur) – asirski bog po kojem je nazvan i grad.
Bel – titula sa znacenjem “gospodar”. Vavilonski bog Marduk je nosio titulu Bel.
Belit – opsti naziv za boginje. Mardukova supruga je cesto nazivana Beltija. Takodje se moze odnositi i na podzemni svet, ili boginju majku, Beletseri ili Beletiti.
Girsu – predgradje grada Lagasa.
Gissirgal – glavni hram boga meseca Nane u Uru.
Dagon – vavilonski bog zita i plodnosti. Dagon je takodje i naziv jednog kanaanskog bozanstva, koje je u sustini slicno Belu.
Damgalnuna – boginja majka. U pocetku je bila supruga boga Enlila, ali je kasnije povezivana sa bogom Ea. Majka boga Marduka.
Dilbat – grad u blizini grada Vavilona.
Dumas (Dumash) – vavilonski bog pastira i vegetacije. Takodje i bog podzemnog sveta.
Ea – bog vode i mudrosti. Ea je otac boga Marduka.
Eanu – hram boginje Istar (Nana) u Uruku.
Ebabar – “kuca sudije sveta” – hram boga sunca Samasa u Siparu.
Ebara – hram sunca.
Egalmah – hram Istar u Isinu.
Ekur – Vavilonski naziv za nebo, takodje i naziv jednog od hramova u Nipuru.
Emah – “velika kapija” – hram.
Emeteursag – hram posvecen bogu rata Zamami.
Emismis – hram.
Eridu – jedan od najsvetijih gradova Mesopotamije. Sediste kulta boga Enkija.
Esagil – “hram koji podize svoju glavu” – hram boga Marduka u Vavilonu.
Esildam – hram.
Eudgalgal – hram.
Ezida – hram boga Neboa u Borsipi.
Zamama – verovatno bog rata i zastitnik grada Kisa.
Zarpanit – Mardukova supruga i boginja radjanja.
Igigi – skupina nebeskih bogova. Cesto se pominju zajedno sa Anunakima.
Istar (Ishtar) – boginja plodnosti i rata. Razlicito predstavljena, ponekad kao kcerka boga Sina, a ponekad boga Anua.
Kes (Kesh) – verovatno grad Tall Ibrahim u Iraku. U njemu se postovao kult Nergala.
Kis (Kish) – grad koji se nalazi 16 km istocno od Vavilona.
Malkat – “kraljica”
Mama – boginja majka. Verovatno ucestvovala u stvaranju ljudskog roda od ilovace i krvi.
Marduk – verovatno vrhovno bozanstvo. Zauzeo je mesto boga Ana ili Anua kao glavni bog stvoritelj.
Mera – tip naselja.
Nana – vavilonski bog meseca.
Nebo – vavilonski bog mudrosti i pisanja.
Nergal – bog podzemnog sveta. Bog rata i iznenadne smrti. Sin boga Enlila i boginje Ninlil.
Ninazu – vavilonski bog isceliteljstva.
Ningirsu – bog zastitnik.
Neni – boginja plodnosti i rata.
Niniva – prestonica Asirije.
Ninkarak – verovatno boginja-majka nizeg reda.
Nintu – vavilonska boginja majka.
Egasila – alternativni naziv Mardukovog hrama u Vavilonu.
Sin – vavilonski bog meseca.
Sinmubalit – Hamurabijev otac i kralj Vavilona.
Tutul – tip naselja.
Uras (Urash) – verovatno bog zemlje.
Harsagkalama – hram, verovatno se nalazio u Uru (Ekhursag).
Samas (Shamash) – vavilonski bog Sunca. Povezije se sa pravdom. Nosi titule “Sudija neba i zemlje” i “Gospodar suda”.
Sidlam (Shidlam) – grad u Mesopotamiji.



Mesopotamijske mere i njihove vrednosti:

Novac (srebro ili zlato):
- 1 ger = 1/20 sekela = 0.42 grama
- 1 sekel = 8.4 grama
- 1 mina = 505 grama

Zito:
- 1 ka =  0.84 litara
- 1 gur = 150 litara

Povrsina:
-1 gan = 6.3 hektara


     - Drustveno i ekonomsko uredjenje

U Mesopotamiji su postojala tri sloja drustva: avalum ili slobodnjak, muskenum cija uloga nije sasvim jasna i vardum, to jest rob (sluga).
Glavna zanimanja su bila vezana za poljoprivredu, poljoprivrednik je mogao da bude vlasnik polja, da ga obradjuje kao nadnicar, ili je mogao da ga uzme u zakup i sa vlasnikom podeli prinose. Rad u polju se cenio vise nego zanatski rad, za razliku od stanja u Evropi danas i u proslosti. Postojali su obicni radnici u polju, gonici volova, pastiri, vrtlari.
U clanu 274. se spominje sedam zanatskih zanimanja koje su poredjane po vrednosti njihovog posla grncar, krojac, uzar, zidar… nazalost tri zanimanja su necitljiva, ali se na drugim mestima u zakoniku spominju usluge brodograditelja i berberina koji je zigosao stoku, ne spominju se kovaci ali i ovo zanimanje je svakako postojalo.
Trgovci (Tamkari) su verovatno bili najbogatiji stanovnici, oni su bili i poverioci, to jest pozajmljivali su novac, postojali su i posrednici koji su preprodavali robu trgovaca uz interest.
Postojali su poslovi vojnih zapovednika, kao i placenika, ali vojna sluzba je bila obavezna za gradjane, dvorski poslovi i posao sudije. Posao lekara je bio vrlo isplativ ali i rizican jer je bio strogo kaznjavan za greske. U zakoniku, kao zanimanja koja su obavljale zene, spominju se krcmarice, svestenice, prostitutke i dojilje.
Usluge su se placale u srebru ili zlatu, sto se vise cenilo, ali i u zitu s obzirom da je ono bilo osnovni proizvod (od poljoprivrednih proizvoda se spominju jos i susam, plodovi iz vrta, voce i urme, krave, ovce, svinje, koze i magarci od zivotinja, i mleko i vuna kao proizvodi dobijeni od ovih). Zidar je za izgradjenu kucu dobijao 2 sekela srebra za svaki sar povrsine, brodograditelj 2 sekela srebra za napravljeni brod od 60 gura. Veterinar bi za izlecenu zivotinju dobio 1/6 sekela. Lekareva plata je zavisila od drustvenog sloja kojem je bolesnik pripadao; za uspesno izvrsenu operaciju od avaluma bi dobio 10 sekela srebra, od muskenuma 5 sekela, a za roba bi dobio 2 sekela koje bi dao njegov gospodar; za izlecenu slomljenu kost ili meko tkivo od avaluma bi dobio 5, muskenuma 3, roba 2 sekela srebra.

NADNICE (ZAKUPNINE):

∙ radnik na polju      – 8 gura zita/god
∙ pastir          – 8 gura zita/god
∙ gonic volova       – 6 gura zita/god
∙ brodar          – 6 gura zita/god
∙ radnik na polju       – 6/5 gera srebra/dan
∙ grncar          – 5 gera srebra/dan
∙ krojac          – 5 gera srebra/dan
∙ uzar          – 4 gera srebra/dan
∙ zidar          – ≤4 gera srebra/dan

∙ skladistenje zita    – 1 gur za 5 ka/god
∙ volovi za oranje    – 4 gura zita/god
∙ krdo volova       – 3 gura zita/god
∙ vo za vrsidbu       – 20 ka zita/dan
∙ magarac za vrsidbu    – 10 ka zita/dan
∙ june ili magare       – 10 ka zita/dan
∙ kola          – 40 ka zita/dan
∙ volovi, kola i gonic    – 180 ka zita/dan
∙ skela          – 3 gera srebra/dan
∙ brod za prenos robe    – 2.5 gera/dan
∙ brod od 60 gura    – 1/6 sekela/dan

Postavio bi jedno zanimljivo pitanje..izvinjavam se sto vracam ovu temu u zivot bolje je tako nego da pravim novu temu

ovako zanima me kako je nestalo lii sta se desilo sa 35 clanova ovog zakonika (od 65 clana do 100-og)

Znam da postoji na internetu negde odgovor ali ja ga nemogu naci ..da vidimo da li ima ovde dobrih forumasa ili ne

Tih 35 clanova se nalazilo na jednoj steli koja je unistena, e sad ko je i kako unistio to ne znam, ali to sto je pisalo na njima je uspesno rekonstruisano.

pa poenta je bas u tome kad ili kako je unisteno to me zanima ...

mali dodatak od mene

paragrafi od 66 do 99 su naj verovatnije unisteni nakon prenosenja stele za vreme Sutruk Nahuntea I (1185-1155) u Elam. Misli se da su ti paragrafi bili u suprotnosti sa elamskim nacelima, da li verskim, ili obicajnim, te su bile unistene.