Dragoljub Marković iz okoline Požarevca o iskustvu kliničke smrti

Eto dede sa onoga sveta

U "sabirnom centru" sreo lepoticu s dukatima, komšiju Radovančeta kog je ubila struja i pokojnog strica Jovana "koji se zapanjio kad ga je video". Otad noću spava sa upaljenom lampom

Iako su mu ukućani zapalili sveću, naručili kovčeg i crninu, pošto je umro deda Dragoljub Marković (75) iz Kurjača kraj Požarevca samo je "obišao" pokojnike i vratio se među žive. Zahvaljujući kliničkoj smrti, ovaj devizni penzioner već četvrti mesec živi svoj drugi život.

Smrti je "pogledao u oči" 29. oktobra ove godine kada je, posle ponoći, umro na deset minuta i prokrstario onozemaljskim svetom. Pošto je bolovao već dve nedelje, posle jednog pada nasred dvorišta, njegova supruga Vera i unuk Ivica shvatili su da ne daje znake života.

- Tih dana deda je imao stalne bolove i nije ustajao iz kreveta. Često je imao halucinacije kada bi, sav uplašen, vikao na nas da se sklonimo, jer plafon samo što nije pao - priča unuk Ivica, koji sa suprugom Silvanom, pored dvojice sinova, brine i o dedi i nepokretnoj baki. On se seća da je, pre kliničke smrti, deda zakolutao očima, prestao da diše i sav pomodreo, zbog čega su mu odmah zapalili sveću.

Dok su žene naricale za njim, Dragoljub je već šetao onozemaljskim predelima.- Odjednom sam se našao na seoskom groblju, gde sam zatekao trojicu "vodiča", od kojih mi je jedan rekao da od sada pripadam njima - priča Dragoljub o iskustvu sa onog sveta. On se seća da je potom naišao na kapelu u kojoj je sahranjen jedan mladić samoubica iz sela, ali su mu vodiči rekli da ne ulazi jer u njoj nema nikoga. Tek kasnije je, tvrdi, saznao da su posmrtni ostaci ovog pokojnika zaista preneti u drugu grobnicu.

- Nastavio sam da koračam dalje i sreo mladu, lepu ženu koja je imala nisku dukata na grudima. Prepoznao sam majku Dragoslava Vasića, koja je umrla na porođaju. Posle nje, video sam Radovančeta Jovanovića, poginulog od strujnog udara, koji mi je rekao da brine zbog dvoje dece koje je ostavio. Video sam i svog oca i strica Jovana, koji me je začuđeno pitao šta tražim među njima. Tu su bili i moja strina, tetka i teča. Jedino majku nigde nisam video - pripoveda Dragoljub. Seća se da je sreo i komšiju Tomislava Joksimovića, upokojenog pre 10 godina, i svog kuma Svetislava Jovanovića koga je pitao kako da izađe odatle, ali mu ovaj nije odgovorio.

- U jednoj kapeli, blještavo osvetljenoj, video sam mnogo dece, a u kapeli Baneta Aćimovića ona trojica nisu mi dala da uđem. Na kraju sam video svog dobrog prijatelja, šefa mesne kancelarije Miodraga Stojićevića, koji je umro pre 20 godina. Sedeo je za stolom prepunim nekih spisa i pitao me kako sam dospeo kod njega. Kad sam mu odgovorio da sam ušao kroz odškrinut prozor, rekao mi je da nisam za ovde i da odmah treba da odem. Pokazao mi je tri dugmeta u ćošku kapele - plavo, crveno i žuto. Kazao mi je da pritisnem plavo i da odmah izađem čim se otvore vrata, inače ću zauvek da ostanem unutra. Tako sam i uradio i našao se ispred kapele. Dvojica vodiča odjednom su nestala, a treći mi je rekao da se vratim odakle sam došao. Tad sam se probudio - kaže Dragoljub.

- Deda se probudio pošto ga je, sav uplakan, prodrmusao njegov zet Milosav Tomić. To ga je vratilo iz mrtvih i odmah je zatražio čašicu rakije, što nam je bio siguran znak da mu je dobro - rekao je unuk Ivica. Od tada do danas, Dragoljub više nije pohodio mrtve u "sabirnom centru". A da ne bi ni oni njega, kaže noću više ne spava u mraku, već sa upaljenom lampom. Za svaki slučaj.


Izvor: Glas Javnosti \ D. Novković

Extra prica,e da mogu i ja na momenat do odem da pogledam kako je gore ali da se odmah vratim.