Milankovićev kalendar

Milutin Milanković, svetski priznati geofizičar, klimatolog i astronom, u svom bogatom stvaralačkom životu predložio je, između ostalog, reformu kalendara koja je prihvaćena na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine.

Iako bi bilo ispravnije reći Trpković-Milankovićev kalendar, ova reforma je ostala upamćena po beogradskom astrofizičaru. Milankovićev kalendar je do sada najpreciznije urađen kalendar.

Sadržaj
1 Koncepcija kalendara
2 Zaključci carigradskog Kongresa
3 Rad na kalendaru
4 Dogmatska pitanja

Koncepcija kalendara

Gregorijanski kalendar je sadržavao dva krupna nedostatka: za godinu je uzimano da ima 365 i 1/4 dana kao i da 235 lunarnih meseci predstavlja tačno 19 solarnih godina. Milanković je svoj kalendar bazirao na anuliranju tadašnje razlike Julijanskog i Gregorijanskog kalendara od 13 dana, čime je kalendar doveden na isti datum kao gregorijanski. Problem prestupnih godina rešio je tako, što prestupne godine mogu biti one koje su deljive sa 4 bez ostatka, a sekularne godine biće samo onda prestupne ako njihov broj vekova, kada se podeli sa 9 daje ostatak 2 ili 6. Sve ostale sekularne godine su proste, što daje potpunu preciznost kalendara do 2.800. godine, odnosno do tada ne može biti nikakvog razmimoilaženja sa sadašnjim Gregorijanskim kalendarom.

Ovako koncipiran Milankovićev kalendar je trebalo korigovati tek posle 28.800 godina. Do danas, iako je u suštini prihvaćen na Svepravoslavnom kongresu 30. maja 1923. godine u Carigradu, Milankovićev kalendar nije primenjen.


Zaključci carigradskog Kongresa
Trinaest dana treba oduzeti od julijanskog kalendara. Oni predstavljaju akumuliranu razliku u računanju vremena od ekumenskog Sabora održanog u Nikeji 325. godine.
Crkveni praznici koji padaju u dane između 1. i 14. oktobra, a koji su izostavljeni iz kalendara, slaviće se svi 14. oktobra, ako nadležni sveštenik ne predloži drugačije.
Svi meseci u godini imaće isti broj dana i u buduće kao i do tada. Februar će imati 28 dana u prostoj godini, a 29 dana u prestupnoj.
Kao i ranije i dalje će postojati dve vrste godine: prosta (neprestupna) sa 365 dana i prestupna sa 366 dana. Prestupna će biti svaka četvrta godina, odnosno ona koja je daljiva sa brojem 4 bez ostatka.
Izuzetak od pravila su sekularne (vekovne) godine:

Sekularne ili godine stoleća (one koje se završavaju sa 00 na kraju) biće prestupne samo ako broj vekova podeljen sa brojem 9 daje ostatak 2 ili 6. Drugim rečima, ako broj godina podeljen sa 900 daje ostatak 200 ili 600, ta godina će biti prestupna. Ostale su proste. (2000, 2100, 2200, 2300, 2400, 2500, 2600, 2700, 2800, 2900, 3000, 3100, 3200, 3300, 3400, 3500, 3600, 3700 itd.)
Fiksni svetovni praznici zadržaće datume koje su imali i do tada.
Pokretni praznici zavisiće od datuma Vaskrsa. U saglasnosti sa kanonskim odredbama, Vaskrs će se slaviti prve nedelje posle punog Meseca posle prolećne ravnodnevnice.
Uskršnji pun Mesec biće određen astronomskim proračunom, koji za reper uzima meridijan koji prolazi kroz kupolu Hristovog hrama u svetom gradu Jerusalimu.
Vaseljenski patrijarh zahtevaće od Petrograda, Atine, Beograda i Bukurešta da izračunaju dugoročnu tabelu kada pada Vaskrs i dužni su je dati svim ostalim pravoslavnim crkvama.
Ova reforma julijanskog kalendara ne može ni na koji način biti smetnja za kasnije promene koje mogu biti učinjene od drugih hrišćanskih crkava.

Rad na kalendaru

Milanković je na kalendaru počeo da radi 1923. godine, kada je bio pozvan u Ministarstvo vera, gde mu je ministar Ljuba Jovanović predočio inicijativu za promenu kalendara, poteklu od vaseljenskog patrijarha Meletija IV. Zbog raskoraka u kalendarima hrišćanskih crkava svi veliki verski praznici slavljeni su dva puta, što je unosilo kulturnu pometnju i stvaralo privredne gubitke i u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Trebalo je da Milanković, kao delegat uz mitropolita crnogorsko-primorskog Gavrila Dožića, potonjeg patrijarha, učestvuje na pravoslavnom kongresu i tamo izloži predlog reforme koji je odobrio Sinod Srpske pravoslavne crkve. Autor proračuna predloga bio je srednjoškolski profesor matematike Maksim Trpković.

Milutin Milanković je i ovaj projekat temeljno planirao. Prikupio je svu raspoloživu literaturu o kalendarima i posebno brižljivo proučio Trpkovićev predlog. Reforma koju je predložio u Carigradu jednoglasno je usvojena, a on je po povratku u Beograd primio zahvalnicu patrijarha Meletija.

Dogmatska pitanja

Reforma kalendara podrazumevala je dva pitanja. Prvo je bilo prevazilaženje razlike u vremenu koja je između julijanskog kalendara i tačnog sunčanog vremena narasla od Nikejskog sabora 325. godine, kada je kalendar usvojen. Takođe, trebalo je definisati interkalaciono pravilo za utvrđivanje prestupnih godina kojima se podešava trajanje kalendarske godine.

Drugo pitanje, posebno važno za crkvu, bilo je utvrđivanje datuma Uskrsa i drugih pokretnih verskih praznika koji od njega zavise.

Kanonske odredbe crkve nalažu proslavu Vaskrsa u prvu nedelju posle punog Meseca iza prolećne ravnodnevice. Međutim, datume Mesečnih mena, a time i Uskrsa i pravoslavna i rimokatolička crkva određuju računom epakta, zasnovanom na takozvanom Metonovom krugu.

Zašto se, pri odredbi tih mena, pridržavati Metonovog kruga koji nije nikakva hrišćanska odredba, kada se one mogu tačno predskazati astronomskim računom, upitao se profesor nebeske mehanike, Milanković, pa je uz odobrenje Kongresa zamenio epaktni račun astronomskim.

Tako je u tekstu konačne odluke Kongresa o reformi kalendara zapisano da će se pashalni puni Mesec određivati na osnovu astronomskih proučavanja, uzimajući uvek u obzir ostvarene napretke nauke. Datum Vaskrsa određivaće se uvek prema vremenu svetog grada Jerusalima. Vaseljenska Patrijaršija umoliće zvezdarnice ili katedre nebeske mehanike univerziteta u Atini, Beogradu, Bukureštu i Pulkovi (Petrogradu), da izrade dugoročne pashalne tablice koje će saopštiti svim pravoslavnim crkvama.

Kalendar su, potom, primenile samo grčka, rumunska, carigradska i aleksandrijska crkva. Milanković je zabeležio da je Arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve septembra 1923. u Sremskim Karlovcima u principu usvojio novi kalendar, ali je sprovođenje odloženo za vreme "kada reformisani kalendar prihvate i primene i sve ostale pravoslavne crkve".

Izvor: Wikipedia