Roditeljstvo

Plavo za devojčice, roze za dečake

Ohrabrivanje veoma male dece da se odupiru polnim stereotipima je trend koji je trenutno veoma popularan u svetu. To vam je ono kad Đorđu date lutku da se igra, a Leli kola, navodite Milana da bude otvoreno emotivan, a Tanju da malo "ojača". Neki roditelji kažu da možete da utičete na svoje potomstvo, dok drugi tvrde da su izbor roze spavaće sobe ili ogromnog mitraljeza preferencije sa kojima se rađate.

Isto pitanje se sada postavlja u vezi reskiranja. Zašto kad odvedete trogodišnjake na bazen, dečak se obično neustrašivo baci u dubinu, dok devojčica oprezno umače prstiće u vodu?

Direktorka jedne privatne škole u Velikoj Britaniji kaže da najviše problema sa njenim pametnim đacima ima kad pokušava da ih nauči da reskiraju, da istupe iz zone u kojoj se osećaju bezbedno. A ovde ne govorimo o ekstremnim sportovima, već osnovnim stvarima - kako dete navesti da digne ruku i da odgovor, makar i ne bio tačan.

Devojčice uglavnom ne vole da greše, zato igraju na sigurno. To je delom zato što žele da budu savršene i što uvek žele da sve bude kako treba. Naučne studije pokazuju da je ovaj otpor devojčica prema riziku primetan već kod jednogodišnjaka. Navijte bučnu igračku na dva metra od deteta i dečak će joj prići, dok će devojčica ostati gde jeste i posmatraće. To se naziva inhibitorna kontrola.

Nauka takođe pokazuje da se ova razlika naglašava načinom na koji podižemo decu. Obucite bebu u roze i odrasli će s njom biti nežniji i pričati joj više nego što bi pričali s detetom obučeno u plavo. Odrasli su takođe malo grublji sa dečacima.

"Ako pogledate broj uputa dece mlađe od šest godina psihologu, videćete da na jednu devojčicu dođu tri dečaka", kaže britanski psiholog Džek Bojl. "Devojčice mlađe od šest godina su emotivno inteligentnije od dečaka, one znaju kako da ne prekrše pravila. I to razumevanje nose čitav život. Žene, uglavnom, nisu te koje ne poštuju zakone".

Bojl tvrdi da su muškarci ti koji demonstriraju ekstremna ponašanja, oni su devijantni, vole da rizikuju (u sportu i u poslu). Žene se drže sredine, konformisti su i vole da igraju na sigurno. To je, generalno gledano, dobro za devojčice. Manje su šanse da one neće biti uspešni đaci i studenti, da će koristiti droge i alkohol, biti nasilne, izbačene iz škole, izvršiti samoubistvo ili završiti u zatvoru. Ali, ironično je to što je ovo i osnovna muka devojčica. Zato što ne rizikuju, mnoge devojčice ne ostvare svoje realne potencijale. Ono dete koje odudara od drugih je često dečak, a revolucionarni preduzetnik koga svi slede je takođe uglavnom muškog roda. "Gospođa Tačer je izuzetak", napominje Bojl.

Prosvetni radnici savetuju da ćerke od malih nogu ohrabrujemo da se upuštaju u intelektualne rizike, da se jave na času i da ne brinu ako su dale pogrešan odgovor. Ali njima je potrebna bezbedna sredina u kojoj će istražiti različite mogućnosti. Sva deca, naročito devojčice sklone perfekcionizmu, moraju da shvate da se čovek uči kroz pokušaje i greške.

Takođe se veruje da treba s radošću da prihvatimo i ohrabrimo neobične crte naše dece, da im podrškom ukažemo da je dobro biti različit u odnosu na ono što se generalno gleda kao prihvatljivo ponašanje.

Elizabet Hartli Bruer, stručnjak za roditeljstvo i autor knjige "Odgajanje i pohvaljivanje devojčica", savetuje da roditelji kući paze da ne jačaju previše prirodnu sklonost devojčica da budu dobre, jer tako mogu još više povećati njihovu nespremnost da rizikuju.
"Ako ih mazite zato što su uradile nešto što drugi kažu da treba da rade ili očekuju od njih da rade, one nikad ne otkriju šta one hoće i izgube sebe tako što uvek pokušavaju da udovolje drugima", kaže ona.

Ohrabrivanje devojčica da se upuštaju u prave rizike za sobom povlači nekonvencionalno roditeljstvo i obrazovanje. Bojl veruje da devojčicama treba pružati šanse da budu avanturistkinje i nagrađivati ih zbog toga. Pa tako i Srbija jednog dana možda bude imala gvozdenu ledi za premijera.


Izvor: Glas Javnosti \ S. Ilić

Roditeljstvo

Kako preživeti sezonu

U ovo pretprazničko vreme, vaše dete vas verovatno bombarduje svojim novogodišnjim željama, odnosno misli da treba da mu kupite baš svaku stvar koja mu se učini privlačnom. Kao i većina drugih mališana, ono je po svoj prilici ubeđeno da novac raste na drveću. I da su pokloni nešto što je rezervisano samo za njega. Zato ne bi bilo loše da narednih 10-ak dana iskoristite i za to da mu održite kratak "kurs" o finansijskoj odgovornosti i značaju davanja. Ako nemate ideju kako on treba da izgleda, pogledajte šta roditeljima savetuju neki američki eksperti za finansije i za obrazovanje.

Ako vam je dete sasvim malo, i još veruje da darove donosi Deda Mraz, ne narušavajte prazničnu magiju, ali povedite jedan uopšten razgovor o novcu. Započnite ga pitanjima "Odakle stiže novac?" i "Zbog čega mama i tata idu na posao?" Za stariju devojčicu ili dečaka će biti vrlo korisno da nauči nešto o porodičnom "fondu" za poklone, i da od vas primi par instrukcija za stvaranje sopstvenog fonda sa istom namenom.

Da bi vaše mezimče steklo zdrav i realistačan odnos prema novcu, možete da mu predložite da samo zaradi ono što će potrošiti na druge, tako što će za određenu "platu" obavljati neke od lakših kućnih poslova. Bilo bi pametno i da ga do Nove godine i Božića vodite u sve kupovine. Pored prilike da nauči koliko koštaju izvesna zadovoljstva, ovo će mu pružiti i mogućnost da proveri da li su igračke koje vidi u reklamami i "uživo" jednako interesantne. Kada ih dobro pogleda u prodavnici, možda će zaključiti da mu neke i nisu neophodne.

A ako vi smatrate da su igračke koje priželjkuje neadekvatne za njegov uzrast, da nisu bezbedne ili vredne pažnje, trebalo bi da mu to otvoreno kažete. Deca mogu da budu iznenađujuće razumna ukoliko im se roditelji obrate iskreno i uviđavno. Probajte da svom klinčetu sugerišete da se odluči za kocke, beležnice, lutke na koncu, igrice slične šahu, "životinje" za jahanje, ili bilo šta drugo što će podsticati njegovu maštu i druženje s drugom decom.

Ovo je, takođe, pravi trenutak za "lekciju" o tome da se lepota predstojećih praznika ne iscrpljuje s kupovinom. Vaš mališan treba da shvati da je njihova suština u okupljanju i zbližavanju ljudi, i pomaganju onima koji su u nevolji. Ohrabrite ga da učestvuje u nekoj od akcija za prikupljanje pomoći siromašnima. Tačnije rečeno, da izdvoji nekoliko svojih igračaka i komada odeće, koje ćete vi, preko odgovarajućih organizacija, poslati deci iz materijalno ugroženih porodica. Jer, veoma je važno da vaš "princ" ili "princeza" prestane da misli isključivo na sebe, i dobije bar nekakvu predstavu o realnom svetu.


Izvor: Glas Javnosti \ Prevela S. Prokić

Barbike u mikrotalasne

Barbi lutke su sada tako dostupne da su izgubile svoju vrednost u očima dece, koja ih sakate, spaljuju ili peku u mikrotalasnoj da bi iskazala svoje gađenje, tvrdi jedna britanska studija objavljena u ponedeljak u Velikoj Britaniji. Naučnici Univerziteta u Batu su došli do zapanjujućeg zaključka da devojčice napadaju svoje barbike u znak odbacivanja konzumerskog društva.

"Barbika izaziva odbacivanje, mržnju i nasilje", kaže doktorka Agnesa Nern, koja je vodila istraživanje Fakulteta za menadžment u Batu. Doktor Nern je proučavala kako reklame utiču na decu, koja, u državi od 60 miliona stanovnika, godišnje potroše tri milijarde funti džeparca, a cviljenjem i preklinjanjem iz roditelja izvuku (i potroše) još 10 puta više (30 milijardi funti).

Istraživači su 100 dece stare između 10 i 11 godina podelili u jednopolne i mešovite grupe. Ispitujući šta im se dopada, a šta ne, otkrili su o čemu klinci najviše pričaju, a onda tražili od dece da kažu da li su te stvari "kul" ili ne. Većina dečijih razgovora koncentrisana je na sportske zvezde (Bekam) i pop-folk muzičare. Ali od svih igračaka koje su im pomenute, "barbika je izazivala najsloženije i najnasilnije emocije".

"Devojčice s kojima smo razgovarali mučenje barbike vide kao normalnu igru, a mučenje uopšte im je kul", navode istraživači. Barbikama su devojčice najčešće sekle kosu, odsecale glave ili ih gurale u rernu. Nernova tvrdi da su deca postala svesna da ih industrija iskorišćava preteranim marketingom i preskupim cenama. Dok su dečaci pokazali nostalgiju za ekšn-menom, devojčice su smatrale da su barbike detinjaste i doživljavale odbacivanje ove lutke kao ritual prelaza (iz jednog doba ili životne faze u drugu).

Komentar britanskog Udruženja za igračke i hobije bio je da su deca oduvek rasturala stvari i da su lutke danas isto tako popularne kao nekad. Firma "Matel", koja proizvodi barbike, tvrdi da su ove igračke i dalje među najprodavanijim novogodišnjim poklonima.


Izvor: Glas Javnosti \ S. I.
   

Kako da znate kada je dete spremno da se oprosti od iluzije i otkrije istinu

Tajna o Deda Mrazu

Da li on stvarno postoji? Pre ili kasnije svim roditeljima bude postavljeno ovo pitanje i u tom trenutku počinje dilema - reći istinu ili nastaviti s lažima? U društvu, u kome nema mnogo mesta za iluzije, nije lako opredeliti se za pravi odgovor, a utoliko gore što je mit o starcu sa dugom bradom, koji deli poklone, jedan od najlepših koji su ljudi izmislili. Dakle, šta da kažu mama i tata? Do kada treba zapečatiti tajnu o Deda Mrazu?

Godine deteta nisu uvek merilo da li ćete mu saopštiti istinu. Mnogi spoljni faktori uslovljavaju etape odrastanja jednog mališana. Što više godina imaju, klinci su sve češće u kontaktu sa drugima - drugarima iz vrtića ili škole, kućnim prijateljima, starijim rođacima, koji već znaju da dobri deka ne postoji. Trenutak u kome će saznati istinu, sve je bliži što se dete više druži. U svakom slučaju, vi kao roditelji sami treba da procenite koliko je emotivno zrelo vaše dete, kolika je njegova potreba da još malo bude mali, ili žuri da što pre odraste. Budite svesni posledica svojih odluka.

Jer oduzeti detetu iluziju o postojanju sveta iz snova, uskratiti mu mogućnost da mašta, ako ono na to nije spremno liči na uskraćivanje prava da bude dete. Osnovni zadatak mama i tata je da zaštite svoje mališane od svega što bi moglo da im prouzrokuje bol ili tugu, ali istovremeno ih ne sputavaju u odrastanju i razvijanju prava na donošenje svojih izbora. Naravno, svaki švrća zna kada je pravi momenat da se odrekne zamišljenih likova, kako onih iz bajki, tako i Deda Mraza. Dakle, pustite ga da sam odluči kada će prestati da veruje da oni postoje.

Pisanje pisma Deda Mrazu i pokloni koje je on ostavio ispod jelke, to su sve jedinstveni trenuci u detinjstvu svakog od nas. Uostalom, zašto se i vi mame i tate radujete sitnim novogodišnjim poklončićima? I zar je važno ko ih donosi? Celog života vaši najmiliji mališani će razbijati iluzije da se dobri ljudi beskompromisno nagrađuju. Ima vremena. Pustite ih da budu deca.


Izvor: Glas Javnosti \ I. S.

Šta da radim moje dete odbija da jede?

Nije lako izaći na kraj sa decom koja odbijaju da jedu. Ovakvo ponašanje obično potiče iz straha od novih vrsta namirnica. Roditelji bi trebalo da posluže kao dobar primer svojim mališanima, tako što će jesti različite vrste jela, pripremajući pritom hranu koja je prijatna i za oko, a ne samo za nepce.

Nikada ne bi trebalo da primoravaju dete ne jelo, dovoljno je ograničiti unos šećera i grickalica, čime će se šanse da klinci ogladne znatno uvećati.


Izvor: Glas Javnosti \ I. S.
   

Dr Nada Eldić objašnjava zašto treba izvoditi decu i tokom zime
Napolje i kada je minus

Napolju je minus, a vaše dete više ne može da sedi u kući. Problem možete jednostavno da rešite - izađite napolje.

Mnogi roditelji se plaše da izvode decu napolje tokom zime da se deca ne bi razbolela. To je potpuno pogrešno razmišljanje. Detetu treba svež vazduh i aktivnost, kao i tokom ostalih godišnjih doba.

- Na pitanje roditelja koliko vremena dete može da provede napolju ne postoji jedinstven odgovor - objašnjava dr Nada Eldić, pedijatar.

Bez obzira da li se radi o bebi ili starijem detetu, ne postoji šema koja ograničava vreme koje dete treba da provede napolju. Imajte na umu da čak ni spoljna temperatura ne predstavlja nikakvu barijeru. Čak i ako je napolju minus, deca treba da izađu u omiljeni parkić ili dvorište.

Siguran pokazatelj da treba da uđete u kuću su hladne dečje ručice. Ako dete traži da ga nosite, uzmite ga u ruke i idite kući jer je to način da vam mališan pokaže da je umoran, pospan ili možda gladan i da mu je verovatno već postalo i hladno.

Promenljive vremenske prilike ne smeju da predstavljaju prepreku kada želite da izvedete dete. Kišobran za vas i nepromočiva kabanica sa kapuljačom za dete su sasvim odgovarajući rekviziti sa kojima pri prvim kapima kiše ili susnežice ne morate panično da utrčavate u kuću.

- Nema slađe zabave za malo dete od šljapkanja po baricama vode - kaže dr Eldić. - Uz nepromočive duboke eventualno gumene čizmice, i tople vunene čarape opustite se i uživajte zajedno sa vašim mališanom.

Pripreme za sneg

Poznato je da prvi sneg mališani dočekaju sa oduševljenjem i provedu sate u sankanju, skijanju i klizanju. Ipak, pre izlaska na sneg i led treba pripremiti zglobove i mišiće da ne bi došlo do povreda koje mogu da prekinu uživanje u zimskim sportovima. U prednosti su, svakako, deca koja idu redovno na plivanje, bave se atletikom ili često voze bicikl.

Da dete ne bi dobilo upalu mišića i izgubilo volju za vežbanjem, u prvim danima ne treba raditi više od tri do pet ponavljanja svake vežbe. Ako mališan sa lakoćom može da uradi po deset ponavljanja, ne treba povećavati broj vežbi. Bolje je ponoviti vežbe dva do tri puta u toku dana, opet po deset puta. Imajte na umu da su sportovi na snegu i ledu mnogo zahtevniji od onih na suvom ili u vodi, pa su samim tim i povrede mnogo češće ako deca nisu dobro pripremljena. Da dete ne bi dobilo upalu mišića i izgubilo volju za vežbanjem, u prvim danima ne treba raditi više od tri-pet ponavljanja svake vežbe.

- Koliko je važna vaša uloga u sprečavanju eventualnih povreda, toliko je i značajno pustiti dete da uživa u slobodi otvorenog prostora. Ukoliko ste vašeg mališana u kući naučili uz sasvim opravdano i neophodno „to možeš ili to me možeš“, da vas sluša, budite uvereni da će tako biti i napolju. Nema ničeg tužnijeg od deteta koje setno, držći vas za ruku posmatra bezbrižnu igru svojih vršanjaka i ne sme da se makne od vas da se ne bi uprljalo - dodaje dr Eldić.

Napolje i kada je dete bolesno

- Mnogi roditelji se boje da izvode decu napolje kada su bolesna. Ipak, imajte na umu da ne postoji veći greh nego držati dete zatvoreno u kući za sve vreme njegove bolesti, posebno ako su ukućani pušači. S obzirom na to da su deca najviše zarazna u periodu inkubacije (to jest pre izbijanja prvih simptoma bolesti), skoro da ne postoji mogućnost prenošenja infekcija na drugu decu u otvorenom prostoru. Zato kada bolesno dete pokaže želju da ide napolje, izvedite ga. Tako ćete popraviti detetu raspoloženje i ubrzati njegovo ozdravljenje.


Izvor: Blic \ Biljana Tasić

Mali skijaši srećni i zadovoljni

Napokon je stigla godina kada će vaši mališani stati na skije. Klinci su oduševljeni tom idejom, ali vi još niste sto odsto sigurni da su dovoljno veliki za ovaj sport.

Kada je pravo vreme

Ako vam se čini da je četiri ili pet godina malo, posmatrajte svoju decu na snegu- kako se klizaju, sankaju, padaju, ustaju i ponovo pokušavaju. Da li im je zabavno ili se plaše? Instruktori skijanja i sportski lekari se slažu da deca mogu da stanu na skije dok su još sasvim mala. Najmlađi imaju kraće noge, a samim tim bolje održavaju ravnotežu od odraslih. Kosti su im fleksibilnije i elastičnije, tako da je rizik od preloma i povreda umanjen. Plus, pokretniji su od nas, izvode pokrete koji su odraslima nezamislivi. Dakle, oslobodite se neopravdanih strahova i oslobodite im put za novu avanturu.

Kako ih obući

Odeća je na snegu izuzetno važna. Prvo i osnovno je kaciga. Zatim, obavezne su naočari antirefleks, koje će nositi i kada je oblačno. Naravno, ne zaboravite ni kreme sa visokim zaštitnim faktorom.

Skije ne treba da budu više od deteta. Tako će rizik od padova biti manji. Dobri vezovi, koji se momentalno otkače u slučaju pada su takođe veoma važni, kao i pancerice koje treba da budu malo veće od stopala.

Zaštita od hladnoće je neophodna, ali nemojte trontati dete. Ono se tokom kretanja zagreva. Potkošulja i majica dugih rukava do kože i rolka ili duks "ćebence" preko su dovoljni. Odozgo su idealni skafanderi (ne propuštaju sneg i vetar, ali su nezgodni kada se mališanima piški), ali dolaze u obzir i šuškave pantalone i jakne (u slučaju pada moguće je da upadne malo snega). Rukavice sa čičak trakom oko zgloba i šal oko vrata i spremni su!

Vera u instruktora

To što verujete u sopstvene didaktičke sposobnosti može da bude velika greška. Deca veruju učiteljima, trenerima i instruktorima. Plus imaju neverovatnu sposobnost da brzo uče. Zato je važno da im neko pravilno pokaže osnovne položaje, a instruktori su ipak profesionalci. Čak i ako dete plače i želi da ostane sa mamom i tatom, pokušajte da ne pokleknete. Instruktori imaju mnogo iskustva na stazi i na kraju uspeju da pridobiju i mamine maze. Tokom prvih individualnih ili grupnih časova (povoljniji su ovi drugi jer, skijanje tako postaje zajednička dečja igra puna zabave) učitelji pokušavaju deci da uliju poverenje, uče ih kako da se kreću u nezgrapnoj opremi, a istovremeno podučavaju ih tehnici.

Šta treba da jedu

Da bi izašli na staze u punoj formi važno je da najmlađi doručkuju namirnice bogate ugljenim hidratima. Oni naime obezbeđuju energiju. Za ručak im ponudite nešto lagano (ili predjelo ili jelo) uz topao napitak. Na stazi im u džep stavite čokoladicu, koju će pojesti između jednog i drugog penjanja i spuštanja. Glavni obrok ostavite za večernje sate i on treba da se sastoji iz predjela, jela, dezerta i voća.

Šta će roditelji

Ako je napolju veliki minus nemojte ih voditi na stazu, čak i ako gube čas. Dete će se u tom slučaju samo smrznuti, a neće se zabaviti, tako da će predstojećih dana odbijati da skija. Mama i tata treba da otprate mališana do škole skijanja, da se s njim pozdrave i puste ga da se priključi grupi. Tako će on osetiti sigurnost i ubrzo će zaboraviti na vas jer će biti prezauzet drugim stvarima. Nije poželjno da roditelji deci nameću odgovornost. Zimovanje je odmor i za najmlađe, a iz njihove vizure zanimljiv sport je onaj koji liči na igru.


Izvor: Glas Javnosti \ Priredila I.Stojanov

Mališani često brata ili sestru vide kao uljeza
Kako da dete zavoli bebu

Emocije koje deca osećaju po dolasku novog brata ili sestre su veoma složene jer ona ne znaju kako da se s njima suoče ili kako da izraze to što osećaju. Mada prvorođeno dete ne skače uvek od radosti kad čuje za prinovu, postoje načini na koje mu roditelji mogu olakšati proces prilagođavanja.

Nemojte se iznenaditi ako dete koje je do skora bilo vaše jedino mezimče počne i samo da se ponaša kao beba. Čak i starija deca mogu pribeći bebastom ponašanju, držanju za mamu i plakanju da bi privukla pažnju. Možda će poželeti da i njih podojite. Najbolje što možete da učinite jeste da budete strpljivi i da svom prvom detetu često govorite koliko ga volite.

Prvorođenčad umeju da budu gruba prema bebi, da eksperimentišu koliko mogu da je stegnu, a da ona ne zaplače. Morate odmah preduzeti korake da pokažete kako gruba igra nije način da dete privuče vašu pažnju, ali nemojte histerisati.

Mnoga deca traže da mama i tata vrate bebu jer žele svu pažnju za sebe. Ova faza će proći jednog dana, a vaš sin verovatno neće moći ni da zamisli život bez svoje starije sestre.

Druga deca će delovati potpuno nezainteresovano za pridošlicu. Nekim predškolcima beba nije zanimljiva dok ne počne da se smeje i osmehuje, ili ih prosto zanima da samo posmatraju šta beba radi i kako drugi postupaju s njom.

Ako želite da zainteresujete vaše prvo dete za njegovog brata ili sestru, zamolite ga da vam pomogne, npr. da vam donese čašu vode dok vi hranite bebu.

Prvorođenčetu možete objasniti kakva beba je ono bilo. Kako se smejalo ili plakalo i koje igračke je najviše volelo. Vašem detetu će biti zanimljivo da vidi da li se njegov novi brat ili sestra slično ponaša.
Da biste angažovali neraspoloženog starijeg brata, potražite savet od njega, po pitanju šta da preduzmete da bi beba prestala da plače ili šta da joj obučete.

Ne preterujte sa maženjem ili gugutanjem bebi jer će se vaše starije dete osećati zapostavljeno i još manje će želeti da voli tog otimača roditeljske pažnje.
Držite se rutine što više možete jer će vaše prvorođenče bolje prihvatiti pridošlicu ako ona ne remeti puno njegov život.

A kad god starije dete uzme da zabavlja bebu ili da je drži, recite mu koliko ste ponosni na njega. Tako će poželeti da to ubrzo ponovi.




Izvor: Glas Javnosti \ Priredila S.Ilić

Deca "prerastu" mokrenje u krevetu

Prema nedavno izdatom saopštenju Kanadskog pedijatrijskog društva, većina dece koja mokre u krevetu jednostavno preraste ovu nezgodnu naviku, pa je lečenje neophodno samo u slučaju da zbog nje bivaju uzrujana. "Mokrenje u postelji uglavnom nije posledica nekog medicinskog, psihološkog ili emocionalnog problema, ali ono može da preraste u problem ako roditelji, mališani, pa i lekari, dozvole da ih uznemiri", izjavio je doktor Mark Feldman, glavni autor tog saopštenja.

Feldman i njegove kolege kažu da je moguće da do nekontrolisanog noćnog mokrenja dolazi zato što mališan spava veoma dubokim snom, i dodaju da se ono javlja kod 10 do 15 odsto petogodišnjaka i šest do osam odsto osmogodišnje dece. Ovi kanadski pedijatri smatraju da takozvana noćna enureza ne treba da bude posmatrana kao medicinsko pitanje, ukoliko dete ne nastavi da i posle pete godine mokri u krevetu najmanje dvaput nedeljno. Oni takođe misle da deca koja to rade i između osme i desete godine verovatno imaju neki psihološki problem, kao što je, recimo, nedostatak samopoštovanja, i da je takvim devojčicama i dečacima potrebna podrška i umirivanje. Bilo bi krajnje pogrešno i okrutno da se oni ponižavaju i kažnjavaju.

Kao najefikasnije sredstvo za lečenje noćne enureze, Kanadsko pedijatrijsko društvo pominje napravu sa alarmom koji se oglasi čim se postelja ovlaži. Taj aparat je najkorisniji za stariju, snažno motivisanu decu, kojoj nisu pomogle jednostavnije metode. Za mališane koji nekud putuju sa svojim vršnjacima, ili im se često dešava da se uspavaju, mogli bi da budu dobri odgovarajući medikamenti, ali nije preporučljivo da ih dugo uzimaju.

Najzad, za neku decu je blagotvorna terapija koja se sastoji u tome da ih roditelji nagrađuju kada se ne pomokre u krevet, ili ih bude da bi otišla u kupatilo. Međutim, ovaj poslednji pristup zahteva veliki oprez jer sa sobom nosi i rizik da detetovo samopoštovanje dodatno opadne, da ono počne da se sukobljava s ocem i majkom, i da sami roditelji postanu frustrirani.


Izvor: Glas Javnosti \ S.P.
   

Dani posle porodjaja

Beba je tu! Uzbudjeni ste, srecni, uplaseni ali i veoma iscrpljeni. Grupa pozitivnih i negativnih emocija kruzi u vama, cak u celoj toj guzvi vi se cak pitate i kada cete ponovo uci u staru garderobu. Pojedini tecajevi za trudnice pripremaju vas za porodjaj, ali ne i za ono sto sledi posle porodjaja.

Sta ocekivati u prvih nekoliko nedelja posle porodjaja? Oseticete i fizicke i psihicke promene, pa evo kako se one manifestuju:

 

Kod fizickih promena dolazi do bola u grudima zbog naglog nadolaska mleka. Isto tako prva postporodjajna stolica obicno dolazi nakon tri do cetiri dana, a u slucaju da imate hemoroide stolica moze biti jako bolna. Ukoliko je prilikom porodjaja ucinjen rez izmedju vagine i anusa ili je doslo do cepanja tj. pucanja tog podrucja, koji su usiveni, savovi bi mogli da vam otezavaju sedenje ili hodanje. Mogu vam se dogoditi toplo – hladni talasi, i to nemojte da vas zacudi jer se vase telo prilagodjava na nove hormone. Rastezanje misica prilikom porodjaja moglo bi prouzrokovati nenamerno takozvano bezanje urina, sto bi se dogodilo kada se nasmejete ili kinete. Takodje nemojte da vas iznenade takozvani “post bolovi“, jer stezanje materice moze uzrokovati kontrakcije koje se povecavaju dok dojite dete ili ako uzimate terapiju za smanjivanje krvarenja. Sto se tice tezine, posle porodjaja najverovatnije cete izgubiti oko 5 kilograma, sto zavisi od tezine bebe, plodove vode i placente.

 

Sto se tice psihickih promena moramo naglasiti da oko 80 posto novih mama prolazi kroz perio tuge, razdrazljivosti, plakanja i anksioznosti nekoliko dana posle porodjaja. U pojedinim slucajevima mogu se javiti i ozbiljniji problemi kao sto su posporodjajna depresija ili postporodjajna psihoza. Medjutim, onih 80 posto prolaze kroz krizni period samo nekoliko dana sto je posledica hormonalnih promena, iscrpljenosti, prilagodjavanje promenama kao i osecajem da nemate vise kontrolu nad svojim zivotom i to sve dok se prilagodjavate na svoju bebu. Sto se tice ozbiljnijih problema, kod 10 do 20 posto zena javlja se postporodjajna depresija koja moze prouzrokovati promenu raspolozenja, osecaj krivice i dugotrajnu depresiju. Dete moze biti i nekoliko meseci staro, pa da se javi ovakvo stanje, mada  cesce se javlja kod zena u cijoj porodici postoje slucajevi depresivnog stanja. Kod postporodjajne psihoze moze biti ugrozen i vas zivot i zivot vase bebe. To je veoma retko stanje, ali jako tesko. Zene koje pate od ove vrste psihicke promene cesto zele da povrede sebe ili svoje dete. Prema tome ukoliko imate ovakva razmisljanja odmah se obratite lekaru.

 

Sto se tice seksualnog zivota Vi i vas partner mozete biti na potpuno razlicitim talasnim duzinama. Dok vi zudite za dobrim nocnim snom vas partner je mozda vec spreman da nastavi tamo gde ste stali pre dolaska deteta.

 

Kada smo vec govorili o promenama posle porodjaja, trebamo i reci nesto o procesu kada se sve vraca u normalu.

 

Vasem telu je bilo neophodno nekoliko meseci da se pripremi za rodjenje deteta, pa tako cemu trebati vremena da se i oporavi nakon porodjaja. Ukoliko ste imali porodjaj carskim rezom, oporavak bi trajao malo duze, a ukoliko je bio neocekivan, oporavak bi bio emotivno otezan. Ukoliko je prilikom porodjaja doslo do reza od vagine do anusa, i ako primetite da taj rez postaje crven ili natecen, obratite se lekaru da bi proverio da nije mozda doslo do infekcije. Pocnite sa laganim vezbama kako biste ubrzali oporavak. Jos jedan savet, pijte osam do deset casa vode dnevno jer je vasem telu neophodna tecnost. I na kraju nemojte voziti dok niste spremni da ucinite nagle pokrete kao i vezati zastitni pojas bez ikakve neprijatnosti.

Izvor: [Moja beba]