Atanasko Tanasko Rajić

Atanasko (Tanasko) Rajić je rođen u selu Stragari pod Rudnikom polovinom 18. veka. Njegovi najbliži potomci tvde da je rođen 31. januara po starom, odnosno 11. februara po novom kalendaru, na Svetog Atranasija zimskog po kome je dobio ime Atanasko (Tanasko)

Pre početka ustanka drugovao je sa svojim zemljakom Janićijem Đurićem, kasnije Karađorđevim sekretarom. Sa njime se i orodio oženivši jednog od svojih sinova sa Perunikom, mlađom Đurićevom sestrom. Sa Karađorđem i drugim šumadijskim hajducima učestvovao je u mnogim obračunima sa Turcima. U njegovom kraju po svireposti je bio poznat Turčin Sali-aga. Tanasko Rajić se udružuje sa svojim prijateljima u nameri da potuče Sali-agu. Bio je upućen na dogovaranje koja su vođena među istaknutim Srbima za podizanje ustanka. Veče u oči Sretenja 1804. godine prispeo je Tanasko u Orašac zajedno sa Karađorđem, Stanojem Glavašem, Janićijem Đurićem i još šezdesesetak naoružanih Šumadinaca. Sutradan, na oraškom zboru birao se predvoditelj srpski. Tanasko je sa svojim Šumadincima u glas povikao: "Đorđija za vođu!". Karađorđe je crveno belu zastavu predao Tanasku Rajiću. Tim činom Tanasko je posao barjaktar ustaničke Srbije.

Po izbijanju ustanka, Tanasko je otišao u svoje rodno selo i tamo prikupljao i organizovao ljude za opsadu Rudnika koja je potom usledila. Tanasko je bio ogorčen na Sali-agu i obećao je da će ga lično ubiti i spasiti Rudnik zuluma. Ustanička vojska sa Tanaskom na čelu je 2. marta 1804.opkolila grad i zatražila predaju Sali-age. Turci su ovo odbili i pripremali se za borbu, očekujući pomoć Kučuk Alije iz Beograda. Tanasko Rajić komanduje napad. U međuvremenu Turcima su stigla pojačanja iz Čačka, pa se razvio jak boj na prilazima grada. Tanasko Rajić je tada ranjen u ruku , a Turci su bili poraženi, njihovi konji i naoružanje zaplenjeni.

U stvaranju prvih državnih vlasti Tanasko nije učestvovao. Sve vreme ostao je samo vojnik i to veoma hrabar. Kada su mu Šumadinci isporučili Sali-agu, Tanasko je isukao svoju sablju pred klečećim turčinom i rekao da će ispuniti svoje zaveštanje. Sali- aga je posečen. U daljim vojevanjima Karađorđa, Tanasko Rajić učestvuje protiv Alije Gušanca na Moravi kada je sa svojom vojskom utvrdio Crni vrh kod Jagodine i sačekao Gušanca. Gušanac je pobegao iz boja, a njegova vojska je razoružana. Pored Tanaska Rajića u ovom boju se istakao i Jovan Kursula. Nakon ovih uspeha, dolazi do trvljenja između Tanaska i Karađorđa. Uzroci su bili političke prirode, jer ustanicima nije odgovarao Karađorđev centralizam. Tanasko Rajić odlazi u svoje selo. Tu je ostao sve do 1813. godine. Kada je Srbija dopala teškoća, Tanasko je pružio Karađorđu ruku pomirenja i otišao u njegov štab u Jagodini, kako bi mu pomogao da brani Srbiju. Posle propasti ustanka, Tanasko Rajić se ponovo vratio u svoje selo i svojim očima gledao tursku osvetu.

Iako je bio tada već u godinama, Tanasko Rajić je odmah podržao Milošev Drugi srpski ustanak i krenuo opet da se bori. Kao glavni komandant ustaničkih snaga, Tanasko Rajić je krenuo da protera Turke iz Čačanske nahije. Do presudnog boja je došlo na brdu Ljubiću, aprila 1815. godine. Turski zapovednik Imšir-paša je krenuo da razbije srpske položaje nedaleko od Čačka. Spremajući se za odsudnu borbu, srpski ustanici su u žurbi utvrđivali šančeve na Ljubiću, oko kilometar i po severno od Čačka, gde se Imšir-paša smestio.

Borba je započeta u jutarnjim časovima prepadom Turaka na srpske položaje, a ustanici su se na početku boja držali hrabro. Tanasko Rajić je komandovao baterijom topova na okolnom brdašcu. Pred početak bitke, Tanasko Rajić je postao kapetan u vojsci Miloša Obrenovića. Vešto je rukovao topovima. Na samom početku boja, Tanasko Rajić je precizno tukao turske položaje, pa su Turci primenili opkoljavanje njegovog položaja. Situacija je postala teška, ali se Tanasko nije ni jednog trenutka odvajao od svojih topova. Kad su Turci sasvim prodrli u šančeve gde se Tanasko Rajić nalazio, prestao je da komanduje paljbom, izvadio kuburu, popeo se na jedan top i počeo da puca u Turke. Turci su ga opkolili i u besu isekli na komade po rečima očevidaca. U ovoj bici je poginuo i zapovednik turske vojske Imšir paša, a srpska vojska se posle Tanaskove pogibije konsolidovala i uspešno dobila boj, nakon čega su se Turci povuli u Čačak.

Izvor: Wikipedia