Zabrinjavajući podaci o mentalnom zdravlju građana Srbije

Depresija ubija


Posledica višegodišnjeg stresa i raznih teškoća u poslednjih 15 godina je posttraumatski stres kod 29 odsto izbeglica, 56 odsto seksualno zlostavljanih žena, 75 odsto žrtava, ali i čak 11 odsto studenata

BEOGRAD - Kao posledica ratova, bombardovanja, nezaposlenosti, siromaštva i tranzicije, u Srbiji je za samo tri godine, od 1999. do 2002. godine, broj osoba sa mentalnim poremećajem porastao za 13,5 odsto. I to nije najdramatičniji podatak sa početka reforme mentalnog zdravlja u Srbiji. Iako se ovako nešto očekivalo iz najava Svetske zdravstvene organizacije, kod nas se depresija već popela na treće mesto po uzrocima smrtnosti, odmah iza cerebro i kardiovaskularnih bolesti.

Na ovakvo stanje u našoj zemlji ukazao je uvaženi gost dr Mat Muijen, regionalni savetnik SZO, koji je učestvovao na jučerašnjem okruglom stolu u Institutu za mentalno zdravlje. On je rekao da mentalni poremećaji čine čak 40 odsto svih ostalih bolesti u Evropi, od toga depresije čine 13,7 odsto, zavisnici od alkohola 6,2 odsto, alcjhamer i ostale demencije 3,7, šizofrenija 2,3 odsto a manijakalni poremećaji 2,2 odsto.
      

Previše psihijatara

Naša zemlja, inače, ima više psihijatara nego što bi trebalo - 947. Na 100.000 stanovnika imamo skoro 13 psihijatara. Prof. Lečić je ukazala na to da je kod nas nedovoljno lekara koji bi se mentalnim poremećajima bavili u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao i uopšte lekara opšte prakse. Podatak da u Srbiji ima previše kreveta na psihijatriji (7.000) nju kao stručnjaka ne obeshrabruje jer je, kako je istakla, Švedska na početku reforme imala 20.000 postelja, a Italija čak 100.000.
      
   
   

Kada je reč o našoj zemlji, prof. dr Dušica Lečić-Toševski, direktor Instituta za mentalno zdravlje i predsednik Nacionalne komisije za mentalno zdravlje, izjavila je da je u našoj zemlji u porastu i smrtnost i oboljevanje od mentalnih bolesti (za 13 odsto), kao i stres, depresija, samoubistva, zavisnost od alkohola i psioaktivnih supstanci, ali i psihosomatski poremećaji, delikvencija i nasilje.

- Kao posledicu višegodišnjeg stresa i raznih teškoća u poslednjih 15 godina imamo činjenicu da posttraumatski stres ima 29 odsto izbeglica, 56 odsto seksualno zlostavljanih žena, 75 odsto žrtava, ali i čak 11 odsto studenata koji su posle bombardovanja kod nas imali znake posttraumatskog stresa - rekla je prof. Lečić-Toševski.

Dr Muijen je rekao da se SCG, srećom, ne nalazi u vrhu zemalja po broju samoubistava i broju povreda koje su ljudi naneli sami sebi (oko 20 na 100.000 stanovnika). Najviše samoubistava i ovakvih povreda imaju zemlje istočne Evrope, a više samoubica od nas imaju i Mađarska i Austrija, dok smo mi po tom brojkama u rangu zemalja zapadne Evrope.

Ono što će biti glavni zadatak naše psihijatrije, kako je istakla dr Lečić, jeste da se smanji period boravka u bolnicama (31 u velikim kliničkim centrima i 153 u specijalizovanim bolnicama), ali da se osnuje što više centara za mentalno zdravlje, jer postoji samo jedan i to u Nišu. Ovaj centar podrazumeva zajednički rad ambulantne službe, dnevne bolnice, službe za kućne posete, odseka za psihoterapiju i službe za psihosociorehabilitaciju.


Izvor: Glas Javnosti \ D. S.

uopste mi nije jasno sta su hteli reci time da ima previse kreveta na psihijatriji i to sa psihijatrima

U nasem drustvu postoje predrasude, iako smo vidno ugrozeni po tom pitanju kao nacija.

potraziti pomoc psihijatra na vreme, dok je problem manji, savet ili manja doza odgovarajuceg leka.